Gnev i ljutnja u našim srcima, rečima i delima. O gnevu i praštanju

Otac Tadej daje pouku i gnevu koji vlada našim srcima i dovodi do ljutnje u rečima i delima i o praštanju koje donosi mir u duši

 

O gnevu i ljutnji

 

Gnev se pobeđuje
odricanjem želja i svoje volje.

 

Kako se treba boriti protiv gneva? Navešću primer dvojice Svetogoraca koji su se četrnaest godina morali boriti protiv iskušenja gneva. Jednom od njih pojavio se sam Hristos i rekao mu da se gnev pobeđuje odricanjem želja i svoje volje.

Mi se gnevimo ili zbog toga što nam se ne ispunjavaju želje ili što sebe izdižemo nad onim na koga se gnevimo. Ako prestanemo da se postavljamo prema ljudima kao sudije i kao neko ko je vredniji, gneva neće biti. Isto je tako i sa našim nemirima. Nemirne misli izazivaju haotično stanje kod drugih ljudi sa kojima dolazimo u dodir. Moramo naučiti da vladamo svojim mislima, da unosimo red u njih. Onda nam neće moći ništa da naude nemirne misli drugih ljudi. Treba da se učimo jednostavnosti i prostoti Hristovoj. Kad negde hoćemo da idemo i nekoga da posetimo, pa unapred pomislimo da ćemo možda smetati, onda naša poseta neće ispasti kako treba jer već dolazimo sa zbunjujućim mislima koje će proizvesti negativno dejstvo na onoga kome idemo.

Čovek je stalno u menjanju, ili se usavršava u dobru ili u zlu, stalno se menja. Kad znamo da ništa nije postojano do Strašnog Suda, onda, da se potrudimo da se ne gnevimo, očekujemo od Gospoda da će on da sredi to. Biće bolje nego što mi zamišljamo i učimo se, tako svakog dana. Dok se ne naučimo da budemo smireni, imamo još mnogo bolova srca da pretrpimo jer sa strane sada Gospod dopušta da stalno bodu (Pali Duhovi) pod levo rebro, da vidi koliko smrada imamo tamo a mi pokažemo posle i kažemo: „Ujeo me baš za srce, pa ne mogu da mu oprostim!“

Kako da ne možeš da mu oprostiš kad si i ti isti takav, i ti si mnoge njih prognjevio, nauči se da budeš sad miran i dok ne pretrpimo bolove srca nećemo naučiti da budemo smireni.

O praštanju

Nama je Gospod sve darovao a na nama je da budemo dobri. Ukoliko mi obraćamo pažnju na negativne osobine pojedinih ljudi koji nam se obraćaju, ne možemo imati mira i spokoja.

Zašto Gospod naređuje da neprijatelje svoje volimo? Nije to radi njih, nego radi nas. Sve dok mi zadržavamo u sebi misao o uvredi koju su nam naneli neprijatelji, prijatelji, rođaci, bližnji, mi nemamo mira, spokoja i živimo u paklenom stanju. Treba se osloboditi od tog zla, izbaciti ga kao da ništa nije bilo, oprostiti sve.

Sve je znači oprošteno. Tek tada, mi smo saučesnici mira. I taj mir ne čini samo u nama blagostanje, radost i utehu, nego svima kojima upućujemo naše mirne i tihe misli, pune ljubavi i dobrote.

 

Otac Tadej