In Memoriam

Titova udovica Jovanka Broz u reči i slici

Od raskoši do zaborava

ZBOGOM, DRUGARICE JOVANKA!…

Priredio: Velibor Mihić

Zapis iz 2005.

UDOVICA U LEDENOJ KUĆI

Milena MARKOVIĆ, 26. decembar 2005.

BEOGRADSKO Dedinje, Bulevar kneza Aleksandra broj 75. Na toj adresi je Jovanka Broz. Više puta dolazili smo do zarđale kapije na ogradi njene kuće, ali se nismo usudili da uđemo unutra. Uostalom, nismo bili ni najavljeni, ni pozvani, a Titova udovica ne odgovara na telefonske pozive. Ali želja da saznamo kako stvarno živi nekadašnja prva dama Jugoslavije, bila je jača od tih obzira.

Zvono ne radi. Opet pokušavamo, a sasvim je sigurno da nema struje. Kucamo. Jednom, pa još jednom. S druge strane čulo se: „Nado, Nado!“ Bio je to glas Jovanke Broz. Pozivala je sestru da otvori vrata.

Nekoliko trenutaka kasnije, na vratima se pojavila Jovanka. Iako u poznim godinama, odavala je krepkost. Uostalom, zar ova Ličanka kojoj je nekad zavideo svet, nije odavno rekla da živi u inat.

Jovanka nas pita: „Ko ste vi?“ Pomalo zbunjeni kažemo joj ko smo i šta smo. „Šta želite?“, pita nas. Kažemo da smo došli da opišemo kako još jednu zimu provodi bez grejanja, u kući koja prokišnjava. Umesto Jovankinog odgovora sledio je ledeni udar koji je dolazio iz unutrašnjosti kuće.

– Ovde je hladno, kao što vidite – kaže Jovanka. – Opet nema grejanja.

U vrtu prema kapiji šiklja para iz toplovoda, poput kakvog gejzera. Nestvarna je ova slika u sudaru sa hladnoćom koja izbija. Stojimo još koji trenutak. „Kroz glavu“ nam prolaze pitanja: da li je Jovanka Broz stvarno sama u toj oronuloj zgradurini, čija je kapija sa ulice otvorena, a vrata od kuće nezaključana! Da li se plaši? Kako istrajava tako sama, kao nekakav krajputaš.

Još jedan pogled na oblak pare koji otapa sneg oko toplovodne cevi, na popucale mermerne stubove, na zarđalo poštansko sanduče na kapiji. Zatim Jovanka kaže:

– Izvinite, mnogo je hladno. Ostavite vašu adresu, pa se možemo čuti drugi put. Doviđenja.

Vrata se zatvaraju.

– Dobar dan. Ja sam Nada Budisavljević – srdačno i toplo obraća nam se Jovankina sestra ulazeći u dvorište.

A očekivali smo prekoran pogled što smo ovde došli

bez poziva.

– Živi li vaša sestra ovde potpuno sama i bez grejanja?! Kako je moguće da se nadležni godinama oglušuju da joj stvore elementarne uslove za život?!

– U ovoj ledari, moja sestra živi sama i to godinama traje – odgovara Nada. – Ponekad ostane i bez struje, nekad se prekinu telefonske veze, plafon prokišnjava. Ali nije samo ona ugrožena. Njenu sudbinu dele i njene komšije. I oni su danima bez grejanja.

– Kako je to moguće?! – izražavamo nevericu.

– Možete sami da se uverite u ovo što govorim. Otiđite kod Jovankinih suseda – kaže Nada.

Na naše reči da bismo najpre želeli da razgovaramo sa Jovankom, Nada kaže:

– Ovih dana imamo mnogo posla. Znate gde smo, javićemo vam…

Sutradan, rano ujutro, imali smo susret sa komšijama Jovanke Broz. U porodici Petrović, koju samo zid deli od Titove udovice, Vasa Petrović založio kaljavu peć. Njegova usnula dečica još u pižamama.

– Snalazimo se, ložimo – kaže mlada Vasina žena. – Nije to zbog Jovanke, nije ona kriva. A više, bogami, ne znam ko je kriv. Bez grejanja je i porodica Gošnjak, deca generala Ivana Gošnjaka koji je pre 53 godine venčao Jovanku i

Tita. Nemaju grejanje ni Ljubica ni Stevo Bauk, hladnoću mlače termoakomulacionim pećima. A nedaleko od Bauka, Dina Čolić i njen suprug, profesor dr Zoran Anđelković saniraju posledice nedavnog požara.

– Kad smo ostali bez grejanja, uključili peći, buknula vatra na osiguračima i začas se prenela iz predsoblja gore u sobe. – priča nam Zoran. – Pravo je čudo da sve nije izgorelo. Sve je ovde rabatija, godinama pokušavamo da objasnimo toplani, distribuciji da je neophodna hitna intervencija. Stalno stižu obećanja, ali se na obećanju i završava.

I kao da je neko režirao ova dva dana na kraju protekle sedmice – na odlasku s Dedinja slika koja možda može da bude i simbol nekih novih dana za Jovanku Broz, ali i četiri porodice u njenom komšiluku – vojni kombi i putničko vozilo zaustavljaju se tik uz njenu kapiju. Prva pomisao – sanitet.

– Ovo je ekipa tehničke službe Ministarstva odbrane. Čekamo načelnika uprave, naloženo nam je da ispitamo gde je kvar na toplovodu i najbrže ga otklonimo.

Gospođu Broz juče je posetio ministar odbrane Zoran Stanković i mi smo danas zbog tog ovde.

Tehnička ekipa je ušla u kuću Titove udovice, ispitala podstanicu. Radiće se brzo, možda će za novogodišnje praznike Jovanka Broz, posle toliko zima, imati

toplu sobu. Mi pamtimo reči oficira iz Uprave Ministarstva odbrane posle razgovora sa Titovom udovicom:

„Ovo je sramota i za društvo i za državu. Lično sam se osećao užasno neprijatno.“

Izvor: www.novosti.co.yu/

oOo

Na kraju, tri filmska zapisa:

A – intervju s Jovankom Brog. Novinarka: Mira Adanja Polak. Trajanje: 2.58 minuta.

Intervju sa Jovankom Broz:

httpv://www.youtube.com/watch?v=ol12A6WUOJo

B – Film o Jovanki Broz, trajanje 18.28 minuta.

Film o Jovanki Broz

httpv://www.youtube.com/watch?v=SrA7NJNXmjI

C – Film: U poseti Jovanki Broz

U domu gospođe Jovanke Broz: trajanje: vrlo kratak film. Mogao bi mu biti naslov: Od raskoši do zaborava…

http://www.ruclip.com/video/xP5rFI08lK0/%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%92%D0%B5-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B7.html

oOo