Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Deda Miloje u Evropi i Srbija 2020 godine

 

DEDA MILOJE U JEVROPI 2020

Proročanstvo kako će izgledati Srbija u Evropi te 2020 godine kada bude u član EU i kako živi Deda Miloje

 

Deda Miloje u Jevropi

Prilički kiseljak, poslednja nedelja avgusta 2020. Danas se u časnoj porodici starine Miloja sprema svečani ručak; najmlađi unuk Nikola polazi sutra u prvi razred. U predškolskoj grupi je bio najbolji, odlično već govori engleski i nemački, od predmeta najviše voli Bulovu algebru i programiranje … pa se nadaju da će i dalje biti uspešan đak.

Deda Miloje i Srbija u Evropi 2020 godine. Deda Miloje u Jevropi grafit na zidu u Splitu Hrvatska
Grafit na zidu u Splitu Hrvatska

 

Ići će u priličku osnovnu školu koja je, od kako je prodata na tenderu, jedna od boljih u dikstriktu. Novi vlasnik, gospodin Rade Bekulić, koji nije ni školu preskočio kada je u paketu pokupovao sve objekte od Radaljeva do Senjaka, postigao je dogovor sa Ministarstvom prosvete u Lisabonu da se uvede i šesti obavezni strani jezik za prvake, a dva su izborna. Srpski jezik se i dalje izučava u sedmom i osmom razredu kao fakultativni predmet, ali fond časova je povećan na dva časa u polugodištu, s tim što je svaki učenik obavezan da u toku školovanja pročita po jednu stranu iz nekog dela domaćih pisaca.

Čitaće, naravno, sa inetrneta, jer je biblioteka ukinuta i preuređena u informatički kabinet. Fiskulturna sala je takođe pretvorena u salu za video konferencije, pošto fizičko u školama već odavno ne postoji. Planira se i ponovno uvođenje istorije kao izbornog predmeta, samo dok se usaglase još neki stavovi sa albanskom nacionalnom zajednicom u našem dikstriktu.

Roditelji su Nikoli već kupili novi laptop sa licenciranim softverom, što je obavezna oprema za svakog đaka – prvaka, a GPS – uređaj i navigaciju će koristiti staru još neko vreme, dok Đuro ne obnovi kreditnu karticu. Ima neki problem sa karticama, juče je baš obišao svih dvanaest banaka u Prilikama, kažu da se još čeka izveštaj sa centralne berze malina u Drezdenu, izgleda da će ove godine imati veći minus nego obično. Do sada je uvek po završenoj berbi morao da doplati najviše 4000 evra na svojih 50 ari pod malinom, što i nije bilo tako loše.

Ali ove godine je nalaz evropske interdisciplinarne komisije za poljoprivredu bio krajnje nepovoljan, što je oborilo cenu naše maline na 25 centi za kilogram i sva količina je svrstana u osmu klasu kvaliteta. Razlog za to je što je na nekoliko poseda u okolini Arilja nađen izvestan broj stubova u malinjacima koji nisu bili u propisanoj svetlo – plavoj boji sa žutim zvezdicama, a prva žica u redovima je bila niža za dva milimetara od predviđene najniže visine. Srećom, na poštovanje ljudskih prava berača nije bilo primedbi, inače bi izvoz bio obustavljen !

Sve ove brige brine i deda Miloje dok zamišljen sedi na osunčanoj terasi. Po ko zna koji put glaso opsova sebi u brk i baci novine koje je čitao.

Svašta je u svom životu pregurao, i ratove, i nemaštinu ali ovo, kaže, još nije bilo. Nervira ga što su sve novine u Srbiji na engleskom, morao je u svojoj sedmoj deceniji da uči strani jezik. On uvek nešto gunđa već tri godine, od onog dana kada je Srbija konačno primljena u Evropsku uniju.

A primljeni smo u jesen 2017. godine, kada je i poslednji osumnjičeni Srbin isporučen Haškom tribunalu. Bio je to neki Grebić iz Ljubića koji je još 1974. dok je služio u ondašnjoj JNA, jednom bosancu Mirsadu ,, zapalio biciklu “ .

Za one koji nisu bili u vojsci: to je jedna veoma zabavna igra omiljena u muškim spavaonicama, kada se nekom ko zaspi pre ostalih, a to su obično oni koji ne učestvuju u večernjim zezanjima, stavi smotuljak novinskog papira među prste na nogama i zapali. Mučenik se probudi od bola, a neki minut pre toga počne da vrti nogama kao da vozi ,,Tur de Frans “ . Svi se naravno, valjaju od smeha, osim nevoljnog,, bicikliste“ . Elem, taj Mirsad je tada rekao ,, j… mater, platiće mi onaj ko je zapalio “ …. i Grebić je sada platio.

Miloje se u to vreme bio strašno prepao jer je i on imao slično delo u vojsci, ali izgleda niko nije prijavio: nekom Hrvatu je sipao brom u čaj, što bi se verovatno sada tumačilio kao pokušaj etničkog čišćenja.! Za neupućene da kažem: brom ima potpuno suprotno dejstvo od čuvene,, španske mušice “, a ko nije čuo ni za to … hm, nije sada baš umesno da objašnjavam. Sve u svemu, Srbija od tada postade Evropa . a za Miloja počeše mučni dani .
Ustade sa svoje hoklice i nervozno šeta s kraja u kraj trema, slatko bi zapalio jednu, ali ne sme. Pušenje je u Srbiji već tri godine najstrožije zabranjeno!

U tom naiđe snajka Radojka, kaže da sprema za doručak gibanicu. Naravno, peče na plinsku peć, jer su šporeti na drva odavno izbačeni iz upotrebe, a i da nisu, drva nema! Austrijska firma koja je kupila Malič i još par okolnih planina ne dozvoljava pristup van ograđenih puteva, čitavo područje je zaštićeno za odlaganje nuklearnog otpada! Ali, navikla je Radojka na plin; sada je muči što će gibanica biti bez jaja.

– Pa stavi bre neko jaje, na šta će da ti liči gibanica, znaš da imamo goste!

– Ne bih se ja igrala s tim. Znaš da nemamo sertifikat za onu koku graorku, ja sam je sama izlegla, pa nema kontrolisano poreklo, ni licencu za jaja. Meni se, bog`me, ne ide u zatvor nit` mi se nosi narukvica gde joj mesto nije.

– Ne brini ti za narukvicu, to je samo za one što ukradu milione! Ma, more, kad ja poludim pa u`vatim i zakoljem prasence. Da jednom slatko jedem, posle tri godine …. bem` ti više i tu nji`ovu Jevropu!

– Nemoj se šaliti deda ! Znaš kako si prošao za ono pile proletos!

To vam nisam rekao: Miloje bio rešio za Vaskrs da ispeče pile, dojadilo mu da stalno jede alge, soju i korn – fleks ! I samo što je pojurio po dvorištu jedno oveće pile sa nožem u ruci, stvorila se na kapiji patrola interventne brigade, ambulantna kola i vatrogasci sve sa rotacionim svetlima i sirenama. Pola sela se isprepadalo, a dedu odvedoše na prisilnu hospitalizaciju i sva moguća ispitivanja.

Izvukao se tada bez zatvora, ali mu je određen obavezni program inkluzije i resocijalizacije tako da svake sedmice dolazi socijalni radnik i poverava da li je deda promenio stav i prihvatio evropske norme ponašanja. Posećuje takođe i komšiju Jevrema koji je, kad su nam ono ugrađivali čipove, pitao gospođu koja izdaje bioometrijska dokumenta da mu, umesto na levu ruku, čip ugrade na onu stvar!

Miloje opet besno opsova i pogleda gore prema Mučnju.

– Znaš šta snajka, odok ja sutra kod prijatelja šaraklaje na Katiće da malo odmorim glavu.

Nema te Jevrope kojoj on neće doskočiti; napravio na Karađorevom šancu jednu zemunicu u kojoj drži mali lampek, uvek ima dobru domaću prepečenicu, koju ova ekološka komisija nije pronašla. Bili su jednom u blizini, osetili da nešto miriše, ali spasio ga Krcun – načelnik distrikta i poverenik EU, koji i sam navrati na po neku s`vremena na vreme; rekao da su u pitanju neke hemijske analize. Nedeljom se tu ispeče i jagnjence za društvo, milina jedna ….. A sve izgrađeno od donacije koju je šaraklajić dobio od te iste Jevrope za istraživačku stanicu, alal mu!

– Stigla si, ćero – obrati se unuci Marini, koja upravo ulazi u dvorište. Marina, lepa devojka, gimnazijalka već, ne odgovara; ne čuje ni dedu ni Radojku. U ušima joj slušalice, a naočare nosi sa ugrađenim tablet – računarom, to je pravi modni hit ove godine, tako da mladi po gradu i ne vide jedno drugo, a kamoli da čuju. Ali zato su uvek u vezi sa ,,prijateljima “ sa Fejsbuka; tako i ona, upravo razgovara sa svojom novom devojkom, Slovenkom koju je upoznala u Guči. Čim završi školu planira da se venčaju. Miloje zamalo nije umro kad je čuo za to, slaba mu je bila uteha što se i Jevremov unuk oženio sa nekim momkom iz Novog Sada. Sve po evropskim zakonima!

A ni u Guču Miloje više ne ide, otkako je tamo zabranjeno pivo i roštilj. Pod šatorima se služi samo češka safalada i brokoli, a pije se isključivo Red Bul, koji je i glavni sponzor Sabora. Poslednji put kad je bio, tako ga zaboleo stomak od posne hrane da je jednu devojku zamolio za tabletu. Uzeo je tri, dok mu ne rekoše da je to bio Ekstazi! Posle je celo veče igrao ,,moravac“ bez obzira što je na programu bio koncert Bečke filharmonije i takmičenje u jodlovanju! Nasmeši se, prvi put posle dugo vremena kad se seti toga .

Ali za kratko, jer cezijumski sat sa džamije u centru Prilika poče da izbija dvanaest sati. Odmah potom se sa razglasa začu Oda radosti, himna Evropske unije. Svi stadoše mirno, kako je i propisano, a Miloje se tri puta prekrsti, pokaza šipak prema zapadu i ovaj put sasvim glasno opsova: preživela je Srbija i tursku imperiju, i austrougarsku, i nemačku okupaciju …….pa vala će do`akati i ovoj Jevropi, daće Bog!

Dragan Šipetić – Čačak

NUŠIĆIJADA 2011 – IVANjICA
Prva nagrada za satiričnu priču

3 komentara

  • Ano Domini 2020 : Španci i Portugalci u primitivnim pirogama masovno beže u Maroko i Alžir. Italijani se utapaju u trošnim brodicama nadomak Libije a Grci, Nemci su preplavili Ankaru, Izmir. Svi beže iz Jevrope. Šveđani i Finci pokušavaju da se domognu Urala i Sibira. A Pranđed Miloje upravo završava Nojevu Barku e nebi li nekako spasio sebe od Evrope.

  • što mi bliže evropi ona sve dalje od nas
    (evropa u 2000-god.)

    vreme teče
    cene rastu
    neko nam
    o glavi radi
    dok signemo
    u evropu
    crknućemo
    svi od gladi

  • što mi bliže evropi ona sve dalje od nas
    (evropa u 2000-god.)

    vreme teče
    cene rastu
    neko nam
    o glavi radi
    dok signemo
    u evropu
    crknućemo
    svi og gladi

Ostavite komentar