Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Pacijenti i zdravstveni sistem u Srbiji. Kako je bolnica postala bolest države

Zdravstveni sistem u Srbiji se očitava u bolnici gde pacijenti nemaju ni pravilnu dijagnostiku, ni tretman, ni negu a ni lekove

 

Povodom informacije da je Srbija opet na zadnjem mestu po zdravstvenoj zaštiti u Evropi. Mi smo zvanično evropsko dno brige o pacijentu i zdravlju naroda. Ovaj tekst zato posvećujem svim onim dobrim, moralnim i požrtvovanim lekarima i medicinskim sestrama, koji se i pored viška pacijenata i bolesti a manjka lekova i sredstava, ipak bore da spasu nečiji život i nečije zdravlje. Za svoj krvav posao su bedno plaćeni, koliko im je posao odgovoran a državni sistem i ministarstvo zdravlja ih samo ponižava. Ima takvih dobrih ljudi u zdravstvu, i dok njih ima biće i nas.

 

Pacijenti i zdravstveni sistem u Srbiji. Kako je bolnica postala bolest državeNe dao ti Bog da se teže razboliš!

Ko ne poznaje Zdravstveni sistem u Srbiji i nije bio u bolnici u Srbiji na lečenju, ne zna o čemu govorim. Šarene i ljigave poruka sa TV dnevnika i od strane vodećih političara u zemlji stvaraju kod ljudi osećaj da su bolnice u Srbiji sigurna mesta i da naš zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše kako treba. Svaki drugi ili treći TV dnevnik i dnevna novine objave kako je stigla neka donacija za bolnicu, kako je obnovljen operacioni ili neki drugi blok neke bolnice, kako lekovi stižu, kako su naši stručnjaci uradili epohalnu operaciju.

Sve pohvala do pohvale a zdravstveni sistem u Srbiji je potpuno i doslovno urušen pod sadašnjom vlašću potpuno nesposobne i korumpirane ministarke zdravlja i direktora bolnica iz SPS partije. Ima izuzetaka, njima čast, ali je celina trula. I ta celina, ono što se zove Zdravstveni sistem u Srbiji je počeo da se rastače još ranije, da pomenemo glavnog krivca, bivšeg ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, pod čijim rukovodstvom je Zdravstveni sistem u Srbiji suštinski rasturen, jer sve dobro što smo imali je razvalio a sve novo što je uveo je bilo gore od prethodnog i loše je implementirano. Zar vam treba veći dokaz od toga da on, ministar zdravlja, za jednu rutinsku operaciju u panici trči u inostranstvo, svestan kakav rusvaj ima u svom dvorištu.

Tako da je glavni krivac za očajno stanje u zdravstvu Srbije zapravo prethodna vlast, sa URS ministrima punim beščašća i gluposti, koji su vodili i vode ovu zemlju. Da ne govorim za vreme njihovog mandata o pljački farmaceutskih kompanija koje su sistematski kradjom ugušene da ne rade i da ne prave lekove za narod. Sve je to maslo partija i same države na kraju krajeva, da bi se pare iz fabrika prelile u privatne i partijske džepove. Ali da ne lamentiram nad srpskom politikom i korumpiranim partijama, samo da navedem šta ne valja u bolnicama.

Bolnica i zdravstveni sistem u Srbiji treba da vam omogući da kada se razbolite budete adekvatno pregledani i da se uradi precizna dijagnostika, da vam se da tačna dijagnoza, prepišu adekvatni lekovi, terapija ili intervencija, da uslovi za rad doktora i osoblja budu po standardima i da se pravilnom negom sačuva vaše zdravlje i život.

Skoro ničega od toga danas nema u Srbiji i za pacijente je postao rulet i kocka, kada se razbole, šta će da im se desi. Idemo redom, da one koji nisu upoznati sa situacijom upoznamo kako radi zdravstveni sistem u Srbiji i šta mu bolnica nudi, odnosno šta ne može da očekuje. Sve što napišem sam video i doživeo na svojoj koži, to jest telu, i srećom sam još živ. Ali neki nisu, i to zahvaljujući bahatoj, neorganizovanoj i korumpiranoj državi na čelu sa … već znate ko vodi celu stvar.

Šta pacijent treba da očekuje u srpskoj bolnici i kako se zdravstveni sistem u Srbiji brine za njega.

1. Dom zdravlja. Ako vas nešto čudno i jako zaboli, prvo vas očekuje odlazak u dom zdravlja. Dom zdravlja je raj za doktore i sestre a pakao za pacijente, jer tamo više ne pomažu nikome i nizašta. Dom zdravlja je pod prethodnim režimom ministra zdravlja postao kao neka vrsta ambasade za zaslužne partijske drugove lekare, sestre, kumove, ljubavnice i ostalu rodbinu. Fina plata, renovirani domovi zdravlja i laganica posao, lezi lebu da te mažem. U dom zdravlja kada dodjete na red vodjeni elektronskim spravama, lekar vas samo pita šta vas boli, i samo vas uputi dalje. Niti priča sa vama, niti se interesuje za vaše zdravlje, samo gleda da briga predje na drugoga. To što bi on trebao da bude vaš porodični lekar i da vas prati, da zna sve o vama i da 90% vaših problema rešava, to nije njegova briga. On misli da je slabo plaćen za savršene uslove u kojima radi i divlje pacijente koje mora da opslužuje.

Zato vas on samo preusmeri dalje ka lekaru specijalisti. Na primer, dobijete zanoktice, sigurno očekujte da će vas poslati kod pretrpanog dermatologa ili pak hirurga, jer obični kozmetičar koji rešava roblem nije njegov strukovni kolega.

2. Dijagnostika i pregledi. Kada dodjete do specijaliste, ako dodjete, zbog gužvi i redova, on će vas kao na traci ekspresno poslati dalje po sistemu „udri brigu na veselje“, odnosno uputiće vas na dijagnostiku i na preglede raznim aparatima. Ako vam samo treba biohemija, da date krv i urin, to je pesma, to ćete nekako da završite privatno ili o trošku države, ali ako vam treba skener, MRI, rendgen, ultrazvuk, onda ste nadrljali. Oprema je uglavnom stara i u fazi raspada. A ako je nova, to je ona oprema koju su pokazivali na TV-u ali ona ne radi. Zašto? Nema rezervnih i potrošnih delova za nju – tipa crevo, sijalica, film, kabl. Ili čak nema ni lekara specijaliste koji zna da radi sa njom. Zato vas šalju tamo gde ima ili kod privatnika. Tamo gde ima se čeka po 6 meseci a kod privatnika vam treba trećina plate ili pola penzije za dijagnostički pregled, što neko jednostavno nema. U toj igri „mačke i miša“ mnogi pacijenti umru jer im se kasno dijagnostikuje problem. Da li je nekoga briga za to?Da li je nekoga briga što više od godinu i po dana nema običnog barijuma za pregled pacijenata? Običan barijum, koji se maltene u tehničkom supermarketu može kupiti. Toliko su u ministarstvu i fondu zdravlja bahati i nezainteresovani.

3. Dijagnoza. Kada uspete da se pregledate u nekoj bolnici čekajući mesecima na MR, skener, sondu ili nešto ranije plaćajući iz svog džepa, dolazite kod lekara specijaliste da vam postavi dijagnozu. Iznenadite se da su ti lekari specijaliste malo podivljali, nekako su vam suviše brzi i nadobudni za ono vreme kada su radili lekari od struke, mirni, odmereni, sa puno znanja. Ovi rade kao automehaničari, pogledjau nalaz, odrede vam šifru bolesti, pa jer jeste to tačna dijagnoza ili nije, nije ni bitno. Po šifri vam prepišu lek za koji su plaćeni od farmako industrije i oni su mirni. 

Kad kažem plaćeni, to je skoro bukvalno tako. Oni dobijaju od farmaceutskih kuća nadoknadu za broj lekova koje na recept prepišu. Te nadoknade su sofisticirane, svode se na plaćanje putovanja na kongres u svetu, odlazak na obuke vam zemlje sa dnevnicama, ulazak u tim za kliničke studije novih lekova koje su inače jako dobro plaćene, i tako redom. Ne daje se direktno novac lekaru, ali se sistematski podmićuje.

4. Operacija, terapija, lekovi. Ako treba da idete na operaciju i preživite istu, očekuje vas sagledavanje onoga što će vas dočekati na nebu ako ste grešno živeli – pakao. Pakao u bolnicama. Lekova i dalje nema, ali nema ni opreme, odeće, drenova, nema sestre da vas neguje. Puno pacijenata a malo medicinskih sestara za negu operisanih. Puno problema a malo rešenja. Ako se ne daj Bože uneredite, morali biste znati da vam bolnica neće dati novu pidžamu jer je nema. Ako vam nedostaje krv, morate preko Facebook mreže sami napraviti kampanju da do iste dodjete. Ako vam treba neka proteza, toga ima kod privatnika, ali mora da se plati, osim ako nećete dve godine da čekate da se u bolnici završi tender za nabavku proteza.

Sad, bilo bi to super kada bi vam lekari dali lek za koji su potplaćeni da vam ga prepisuju, jer bi vam on i pomogao. Ali leka nema. Nema ni zamenskog leka. Lekova nema. Iznenadjujuće ali surovo istinito, lekova nema u bolnicama u Srbiji. Terapiju koju vam lekar prepiše u bolnici nije terapija koja bi trebalo da se dobije, nego su to neki lekovi koje ima na stanju i koji možda deluju u vašem slučaju, makar kao placebo. Na primer, za svaki tip kancera se daje drugačija hemoterapija. Imate sto različitih vrsta kancera, biće i sto citostatika. A ne, u Srbiji imate 3 citostatika na stanju, pa koji je najbliži vašoj bolesti. Za neke maligne bolesti i nema uopšte odgovarajućih citostatika, nego morate da ih nabavljate samostalno i švercujete ih iz inostranstva ako želite da preživite ili poživite duže. Ili kao bivši ministar zdravlja i politička elita odete u inostranstvo da se lečite.

5. Lekar i pacijent. Nakon svega, radosni što ste uopšte živi očekujete od lekara ljudsku reč i utehu i pažnju, ali onda shvatite da njima smanjuju i onako male plate što imaju, i da vas oni sada u ličnom besu vide kao problem a na kao svrhu njihovog posla i dužnosti. Pokušavate kao pacijent na fin način da udjete lekaru pod kožu ali njega interesuje samo kako da vrati kredite u koje je upao, stalno očekujući da će njegovo zvanje i znanje biti adekvatno plaćeno. Tako da se jedino interesuje da li ste mu nešto od papirnih novčanica strpali u poklon torbu koji ste mu dali, poklon bajatih stvari koji već treću godinu ide iz ruke u ruke kao bedan znak pažnje medju siromašnim ljudima.

Kada doktor vidi da mu niste zahvalni u odredjenom iznosu, neće biti ni on zahvalan prema vama, tim pre što ga je u medjuvremenu iznervirao bahati pacijent koj je uralo po bolnici iznenadjen što ničega nema i što ga niko ne gleda. Taj bahati pacijent je s pravom očekivao da u bolnici vidi slike sa TV dnevnika ali zdravstveni sistem u Srbiji to nije.  

 

Sve u svemu, lečite se pre nego se razbolite, jer i zdrav čovek bi se razboleo od bolesti zdravstvenog sistema koji je u našim bolnicama. Čudo da smo još uvek i živi.

 

(Autor nije želeo da se potpiše zbog mogućih posledica po svoj posao)

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: