CRNO I BELO – PRIČA O ČOKOLADI

Izložba Prirodnjačkog muzeja o čokoladi Crno i Belo. Poziv da je posetite.

utorak 24. decembar 2013. u 18 sati

Galerija Prirodnjačkog muzeja, Mali Kalemegdan 5

Autori izložbe: Olja Vasić i Desa Đorđević Milutinović.

Izložbu otvara: dr Voislav Vasić, ornitolog i prirodnjak u penziji.

Posle izložbe Zeleno i crno – priča o čaju (2010–2011), Prirodnjački muzej svojom novom izložbom ponovo govori o saradnji čoveka i prirode. Ovoga puta je to čokolada u kojoj uživaju milioni ljudi širom sveta, a koju nam daruje kakaovac, drvo poreklom iz tropskih i suptropskih predela Amerike.

SEDMO PIĆE

U svojoj knjizi: Istorija sveta u 6 pića (pivo, vino, žestoka pića, kafa, čaj, koka-kola) Tom Stendidž je nekako propustio da „pogleda preko“, u Srednju Ameriku, gde je čokoladni napitak hiljadama godina bio civilizacijski izraz i simbol.

Više od 3000 godina čokolada, piće namenjeno bogovima, i privilegija kraljeva i velikodostojnika, bila je obavezni deo rituala i ceremonija kod srednjeameričkih naroda. O važnosti koju su čokoladi pridavali Maje i Asteci govori i veoma razvijena terminologija za pojedine tipove napitka, a imali su i poseban glagol za ispijanje čokolade u društvu, čokolaj.

Evropljani su u početku pili čokoladu sličnu astečkoj, napravljenu od samlevenih semenki kakaovca i vode i sa bogatom penom. Ovakva čokolada je za njihov ukus bila jaka, gorka i masna, a ni u peni nisu mnogo uživali. Vremenom je promenila ukus, oblik, teksturu i kvalitet, postala vrlo značajni komercijalni proizvod i deo svakodnevnog života, ali i inspiracija ili tema u književnosti, muzici, filmu.

Na izložbi ćete saznati: gde je pronađena najstarija čokolada na svetu, kako je izgledala čokolada Maja i Asteka, koju je ulogu imala u životu srednjeameričkih naroda; kako je kroz istoriju, različite civilizacije i drevne kulture, uz pomoć industrijskog razvoja i komercijalnih zahteva nastajala savremena čokolada. Saznaćete šta je praslina a šta pralina, kada je i ko vodio čokoladni rat, gde se nalazi Akademija čokolade, i gde postoji čokoladno ropstvo. Videćete pribor i posude za čokoladu kakve su koristili Maje i Asteci, prvu „u ustima topivu“ čokoladu, rodonačelnicu svih savremenih čokolada napravljenu davne 1879, prvu kutiju za praline kreiranu pre skoro sto godina, prvu čokoladu sa naših prostora, i još mnogo drugih zanimljivih, primamljivih i ukusnih eksponata.

Pozivamo Vas da u utorak 24. decembra 2013. u 18 sati budete sa nama u Galeriji Prirodnjačkog muzeja.

Olja Vasić i Desa Đorđević Milutinović pozivaju Vas na čokolaj.