Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Kako se slavi slava i Svetac zaštitnik doma – šta znači krsna slava porodice

Par objašnjenja kako se slavi slava pravilno i šta znači krsni svetitelj za porodicu. Zašto treba pravilno slaviti slavu

 

Kako se slavi slava i šta znači krsna slava porodice i Svetac zaštitnik Sveti Jovan KrstiteljKako se slavi slava je ozbiljno pitanje za sve pravoslavne vernike, jer mnogi slave slave ali to rade nepravilno. Naizgled, krsna slava se slavi onako kako piše u crkvenim priručnicima uz mnogo dobre volje domaćina slave da ugodi gostima. Tu nastaje problem, jer razlika izmedju onoga što mi mislimo da treba da bude slava i onoga što Crkva zahteva, može biti ogromna. Tim pre što mnogi vernici misle da su pravila fleksibilna i da ih možemo menjati slobodno, kako nam odgovara. 

Ovu temu Kako se slavi slava sam pokrenuo zato što je danas Jovandan, krsna slava svih onih koji slave Svetog Jovana Krstitelja, i ja sam pozvan kod prijatelja na slavu, ali nemam blagoslov svog sveštenika da idem na slavu kod njih, jer ne drže pravilno slavu. Znam da će se moji prijatelji ljutiti, mada sam ih upozorio da neću doći, jer ne slave slavu pravilno.

U čemu je problem, i šta je to pravilna proslava krsne slave?

Postoje napisana pravila kako se slavi slava. Mnogi ih se ne drže i ne poznaju ih. Jednom prilikom sam nešto ćaskao sa svojim sveštenikom, koji je dosta strog i zahtevan, i spontano smo došli do priče o odlasku na slave kod prijatelja. Pomenuli smo problem kada idemo na slavu kod domaćina koji mrsi a slava je posna. To se na primer, nama dešava svake godine. Imamo prijatelje koji slave Svetog Nikolu, slava koja je uvek posna ili na ribi, nikad mrsna i nikada sa mesom, jer pada u vreme Božićnog posta. Naši prijatelji su dobri domaćini i kako na njihovu slavu dolaze mahom neverujući, ateisti i mali broj verujućih, oni da bi se pokazali pred gostima, uvek spreme i praseće i jagnjeće počenje i mrsne sarme, torte sa jajima i sve tako redom. Bude naravno i ribe i posnog, bude svega. Pomenem ja to svom svešteniku i krene dijalog izmedju nas sledećim rečima, jer sveštenik mi odmah reče:

          Nemoj da ideš kod prijatelja koji mrse a posna je slava. To je greh!

          Ali zašto oče, oni mrse, ja postim, držim se pravila i crkvenog kalendara?

      Nemoj da ideš, zato što to nije Bogougodno i po pravilima. Kako se slavi slava ima svoja pravila i smisao. Slava nije krkanje i gošćenje, nalivanje alkohom i pričanje praznih priča, slava je odavanje poštovanja Svetitelju tog doma. Koga ti više poštuješ, svog domaćina ili svetitelja koji se proslavlja?

          Svetitelja, naravno. Ali zašto je to problem otići na slavu kod domaćina gde sve nije pravilno?

          Ne treba da ideš na takvu slavu jer domaćin kuće ne poštuje svog sveca zaštitnika već sebe veliča, gordi se i pokazuje, i u toj kući nema blagoslova ni za njih a ni za tebe. Slava služi da domaćin i njegova porodica odaju zahvalnost Svetitelju zaštitniku za njegovo zastupništvo i pomoć, da se podsete njegovog života i dela, da mu upute molitve i zahvalnost. Ako je to uradjeno kako Bog zapoveda, onda je blagoslov na njima i onda svako od vas pozvanih gostiju dobija blagoslov tog svetitelja koji se proslavlja, jer je on prisutan u domu slavljeničkom. Svetitelj ne dolazi tamo gde je licemerje i pokazivanje. Tamo ni tebi nije mesto.

          Ali oče, ne verujem da moji prijatelji imaju loše namere, oni samo žele da ugoste prijatelje i da se svi lepo osećaju, a znate kako svi vole dobru hranu.

        Slušaj, jednom u godini dana se slavi krsna slava i proslavlja zaštitnik kuće, i to treba da bude valjano uradjeno. Za gozbe i gošćenja imate ostale dane godine. Ne idi na takve slave i kod takvih domaćina, već im reci šta je pravilno i kako se slavi slava pravilno.

          Oče, naljutiće se. Znate kakvi su ljudi.

          Naljutiće se i taj svetitelj što ideš na neblagoslovene slave i skrnaviš ime njegovo. A ti onda izaberi. Slava se ne slavi zbog vašeg ega i sujete da budete dobri domaćini i da svima ugodite, nego da ugodite Božijem ugodniku, svetitelju koji se taj dan slavi.

          A možemo li ipak da idemo i da im kažemo da to nije u redu, pa da ih primerom navedemo da sledeći put slave slavu pravilno. Ne znaju oni kako se slavi slava. Većina njih je to nasledila, tako su njihovi očevi slavili slave, to je porodična tradicija, pa oni samo nastavljaju. Većina i onako misli da je to folklorna tradicija, malo ko od njih ima osećaj prisustva svetih.

          Ne, ne idi na veća bezbožnička, tako glasi prvi Psalam u Psaltiru. Nemoj da se sablažnjavaš nepravilnim slavljenjem slave i da budeš saučesnik u tome. Neka se ljute, čuvaj dušu svoju. Pa kada dodju sebi i postanu iskreni vernici, shvatiće i sami kako se slavi slava i šta je pravilno a šta ne. Uostalom, mi sveštenici smo uvek tu da im objasnimo, samo se svi prave pametni pa teraju po svome.

Nije mi bilo pravo to što sam čuo. Medjutim, vremenom sam došao do toga da je sveštenik u pravu. Niko se nikada neće rešiti nepravilnih običaja i zabluda ako mu se jasno i glasno ne skrene pažnja. Sad, problem je to što su to naši prijatelji i što će nam zameriti nedolazak na slavu. Ali, ako se mora birati izmedju Carstva Nebeskog i Zemaljskog, izmedju blagoslova svetitelja i obilne gozbe, biramo ovo prvo.

U daljem razgovoru sa sveštenikom oko slave, došlo se i do nekoliko detalja koji takodje bitni za to kako se slavi slava. Pre svega, slava se ne slavi u kafani ili iznajmljenom prostoru, što inače imam slučaju u familiji. Porodična slava se uvek slavi u domu porodice, jer je tu mesto porodičnom svetitelju i njegovoj ikoni, a ne u kafani i restoranu.

Takodje, sin koji napusti dom, slavi samostalno slavu, zajedno sa ocem koji slavi. Obično je sujeverje da sin ne slavi slavu dok je otac živ. Kao otac je živ, on slavi ili ne slavi slavu, pa sin ne mora. Svaki sin slavi svoju krsnu slavu kad ode iz doma, jer je porodični svetac zaštitnik i njegovog doma i valja ga proslaviti. Otac na prvoj sledećoj slavi predaje blagoslov sinu koji je otišao iz doma, da sin proslavlja svetitelja, i makar bilo 5 sinova i otac, biće i 6 slava tog dana te porodice. Sinovi posećuju oca i čestitaju mu slavu, ali slave je i sami, jer otac je duhovno nadležan za svoje sinove a sinovi za svoju decu.

Valja da sveštenik dodje u kuću pred slavu da osveti vodicu i za vreme slave.

Na dan slave, cele porodica mora da ode u Crkvu, ne samo da osvešta i prelomi slavski kolač, već i da posle toga prisustvuje liturgiji, jer se na njoj spušta blagoslov svetitelja na ukućane. Prisustvo na liturgiji je obavezno, to je duhovna potreba i smisao slave. Mnogi vernici dodju ujutru sa hlebom i vinom, obave obred i pre liturgije odu kući, ne prisustvuju bogosluženju. To kao i da nisu ništa uradili, nema blagoslova svetitelja za njih te godine.

Posle liturgije porodica ide kući, pali sveću i kandilo pred ikonom svetitelja i čita molitvu i Akatist svetitelju koji se proslavlja. Ko ima volje, bogougodno je pročitati i Žitije svetitelja, posebno pred gostima. Na taj način se zahvaljujemo svetitelju za svu pomoć i zastupanje pred Gospodom, za blagoslove koje primamo sa neba.

Nakon toga počinje spremanje za slavlje i prijem gostiju, da kada nam neko kaže „Srećna slava domaćine!“ mi znamo i šta to znači, da smo sve uradili kako treba i da smo dobili blagoslov sa neba od našeg sveca zaštitnika.

Kao što vidite, kako se slavi slava ima svoja pravila jer iza njih stoji smisao slave. Slava nije folkor i tradicija, slava je naš odnos prema Svetima. Koliko možemo da osetimo realnost Svetih i njihovo živo prisustvo, toliko ćemo biti revnosniji u pripremanju slave.

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: