Sveti Luka i Srbija – gde se nalaze čudotvorne mošti Svetog Apostola i Jevandjeliste Luke u Srbiji
Istorijska priča kako je Srbija pokušala da je Sveti Apostol i Jevandjelista Luka spasi svojim prisustvom. Gde se danas nalaze čudotvorne mošti Svetog Luke u Srbiji
Naša generacija je sve to zaboravila i maloverno prepustila prašnjavim papirima iz zapečaćenih arhiva.
Specijalno za vaše oči ću da razgrnem jedan od tih tako čudesnih, a skoro već potpuno zaboravljenih trenutaka.
Pred konačni pad najsuperiornije hrišćanske civilizacije u istoriji sveta, niko nije bio miran, ni spokojan – od Carigrada pa do svih velikih gradova, na turskom opsadom, uzburkanoj granici Evrope i Azije.
I u Srbiji su svi njeni arhijereji i vitezovi, svi gradjani poslednje srpske srednjovekovne prestonice, sam despot Djuradj i njegova kira Jerina – uz usrdnu molitvu – čekali odsudni napad Osmanlija.
U vazduhu se prosto osećalo da dolazi Sudnji Dan, kada će se, u ognju i ruševinama, čitav jedan svet srušiti kao kula od karata.
I tada je srpski despot (sin Vuka Brankovića i naslednik Lazarevog sina Stefana) rešio da sam pokuša da „organizuje čudo“ u svojoj režiji.
Za neverovatnih 30.000 zlatnih dukata je Djuradj Branković te 1452. godine kupio jednu od najvećih svetinja čitavog hrišćanskog sveta.
Od turskog vladara Epira je otkupio ČUDOTVORNE MOŠTI SVETOG APOSTOLA I JEVANDJELISTE LUKE.
Ove svete mošti su sve do 4. veka bile u Siriji, a zatim u Carigradu, do upada zapadne krstaške vojske u vizantijsku prestonicu.
Kao i bezbrojne druge galije (natovarene zlatom i moštima, ikonama i drugim blagom otetog sa najraskošnijeg dvora tadašnjeg sveta), tako je put Evrope zaplovio i brod sa moštima jednog od najvećih svetitelja – čudotvorne mošti Svetog Apostola i Jevandjeliste Luke. Sudbina (Božija promisao) i morska oluja su potopile ovaj razbojnički brod sa pokradenim telom Svetog apostola Luke na obalama Epira.
I tako su Turci došli u posed tog mističnog blaga, koje je od njih otkupio srpski despot Djuradj …
Srpska delegacija je prvo izvršila odgovarajuću proveru autentičnosti otkupljenih moštiju (to su učinili eksperti za ove analize, iskusni hilandarski monasi), a zatim je hodočasnička kolona krenula na sever, prema Srbiji.
Čitav put je bio pravo hodočašće, sa narodom koji je na kolenima i sa suzama radosnicama dočekivao veliku svetinju.
Bio je to „put nade“, s verom u ovozemaljsku nepobedivost srpske i hrišćanske stvari.
Uostalom, i sama reč „mošti“ znači „MOĆI“ (čudesne moći i duhovne sile koje imaju posmrtni netruležni ostaci velikih svetitelja)…
Posebno je zabeležen doček u kosovskom manastiru Gračanici i svečani dolazak moštiju u Smederevo, prestonicu srpske Despotovine.
Početkom januara 1453. Sveti Luka u vidu moštiju dolazi pred despota i njegove pratioce.
On Ga polaže u raskošni „pozlaćeno-srebrni“ kivot, i postavlja ga u saborni Blagoveštenjski hram.
Čitav srpski narod i sva njegova elita očekuju čudo od svog novog zaštitnika: da ih brani i odbrani od neverničke invazije.
A upravo te godine je Mehmed Osvajač uspeo da slomi otpor branitelja Carigrada i zauvek ukrade dušu Božijeg Grada …
Približavala se Apokalipsa.
Ipak, srpska prestonica će pasti tek nekoliko godina kasnije, zajedno sa vladarskim parom i poslednjim čuvarima nemanjićkog i kosovskog Zaveta.
Pre toga su čudotvorne mošti Svetog Luke prebačene u Bosnu: u Teočak, a zatim u Jajce (gde je, za tu priliku, izgradjen hram Svetog Luke, kao grobno mesto donete svetinje).
Kasnije će „franjevci“ pokušati da krišom prenesu mošti Svetog Luke u Dubrovnik, ali će ih na putu presresti bosanski velikaš koji će za veliki iznos (a u ime poslednje bosanske kraljice) mošti Svetog Luke predati Mlečanima.
Tako je Sveti Luka doplovio u Veneciju, grad sa najviše otetog vizantijskog blaga na svojim trgovima i u svojim crkvama i palatama.
A nama je ostala samo ova melanholična priča i spomen na srpske godine boravka Svetog Hristovog Apostola i Jevandjeliste Luke.
I prilika da se sad iskreno pomolimo velikom svetitelju Svetom Luki, lekaru i filosofu, prvom portretisti Presvete Bogorodice i velikomučeniku, da se zauzme za nas i blagonaklono nas pogleda (i zaštiti potomstvo onog srpskog despota koji ga je posmrtno oslobodio iz ropstva i tako veličanstveno dočekao).
Dragoslav Bokan
Tekstove i dnevničke zapise Dragoslava Bokana o istorji, Srbiji, kulturi, ljudima, možete pratiti na njegovoj FB strani.
Čudotvorne mošti Svetog Luke u Srbiji danas
Stopalo – mošti Svetog Luke se nalaze u manastiru Kosijerevo u Crnoj Gori, u selu Petrović, izmedju Nikšića i Bileća
Čestica Svetog Luke se nalazi u manastiru Rajinovac, selo Begaljica pored Beograda
Manastir Svetog Apostola i Jevandjeliste Luke se nalazi u selu Bošnjani, kod Varvarina, blizu Kruševca
Ruka Svetog Luke se navodno nalazi u Petničkoj crkvi, Hram Uspenja Presvete Bogorodice, blizu Valjeva.
Koliko znam u selu Lađevići kod Donjeg Vakufa čuvala se neka „svetinja“. To je bio prst okovan u neki metal.Jedan čovek sa kojim sam svojevremeno razgovarao, rekao mi je da je to bio prst Sv. luke.
Na žalost, pomenuta svetinja je 1945. god. po nalogu nekog čoveka iz OZNA-e bačena u peć i spaljena.
U crkvi u Petnicama kod Valjda, 1961 sam bila sa izviđačima i tako je bila izložena ruka Sv.Luke.
U manastiru Kosijerevo, opština Nikšić, nalazi se stopalo Sv. apostola Luke.
Iz manastira Kosjerevo gde se nalazi stopalo Sv. Luke oko 1804 godine je u Srbiju doneta ruka apostola. Mošti su preneli sveštenici Alimpije, Mojsije i Dionisije Samouković ( nekada Djurić ) koji su se dosleli zajedno sa porodicom Branković u Petnicu kod Valjeva. Te porodicu su i dali naziv mestu Petnica po njihovom rodnom kraju iz Crne Gore ( Petnjica ). Inače ruka se i danas nalazi u Petničkoj crkvi kod Valjeva, ima isceliteljske moći i mirotočivi svake godine na praznik Sv. Luke.