Organski i prirodni herbicid za korov – kako uništiti korov prirodnim putem

Kako uništiti korove prirodnim putem, sredstva i metode. Sasvim jednostavan i prirodni herbicid za korov

 

Herbicidi su hemijska sredstva poznata kao ubice korova, i to su pesticidi koji se koriste da ubiju neželjene biljke, mahom korovske trave. Postoje totalni i selektivni herbicidi.

Selektivni herbicidi će ubiti samo specifične biljke, ostavljajući željeni rod relativno neoštećen. Neki od herbicida deluju tako što ometaju rast korova i često su sintetička imitacija prirodnih biljnih hormona.

Totalni herbicidi koji se koriste da od korova potpuno očistite teren, kao što su industrijske lokacije, železnica i železnički nasipi, nisu selektivni i ubijaju sve biljne materijala sa kojima oni dolaze u kontakt.

Neke biljke proizvode prirodne herbicide, kao što su to plodovi roda Juglans (orasi). Zna se da ispod oraha malo šta uspeva. Takvo delovanja prirodnih herbicida i drugih srodnih hemijskih interakcija zove se alelopathija.

Herbicidi se široko koriste u poljoprivredi i pejzažnoj arhitekturi.

 

ŠTA SE OD PRIRODNIH STVARI KORISTI KAO HERBICID ZA KOROV

 

Sirće odlično ubija „korov“ umesto herbicida. Deluje kao prirodni herbicid. Pogledati link na engleskom jeziku o tome ovde.

Na primer, umesto skupog otrovnog i vrlo totalnog herbicida koji proizvodi kompanija Monsanto (poznata po GMO hrani), takozvani Total-glifosat ili Roundup, kod nas poznat kao herbicid TOTAL, koji se najčešće, rado i nedgovorno sada koristi na svojim posedima po Srbiji, od strane recimo mnogih koji gaje biljke za ishranu, mogli bi probati da umesto TOTALA koriste najjeftinije sirće. Sirće je biorazgradljiv prirodni herbicid, lako se pravi, tako što se izmeša voda i sirće, i to: 1 deo sirćeta, a 10 delova vode.

Paziti samo da razblaženo sirće ne dotakne usev, jer će ono propasti pošto takav prirodni herbicid ne bira biljke, a sve uništava u roku od 24 sati. Zaštite one biljke koje želite, stavljajući karton ispred ili iznad njih. Sirće će sigurno uništiti one biljke koje vam dosadjuju i što rastu oko staza, oko kuće, trotoara, …

Vodka takodje deluje kao prirodni herbicid. Sipajte jedan čep vodke u 0,5 litara vode uz dodavanje malo detedženta za suđe i dalje ,,prskati-našpricati po korovu.

Ugušite korov – stavite preko krova – vrha korovne biljke mokru novinu, a preko nje zemlju da ,,pritisne ,, i novinu a ispod nje korov, koji će se ugušiti jer nema vazduha za disanje, tj. sve shodno linku

Zapakujte biljku – Da biste biljke zaštitili od korova, oko korena ih „zapakujte,, korov organskim prekrivačem od piljevine, komposta ili slame (slama emituje iz sebe toksičnosti za biljne vaši i neke štetnike, kao i ona bolje zadržava vodu /dobra je i kao malč za kod leja/ i više je vole kišne gliste, pa…, iako je možda bolje skuplje suvo seno-ne znamo isto). Neka prekrivač bude debljine od oko 8 centimatara.

Čupajte (oplevite) korov – Pre nego krenete sa sadnjom povrća (npr. šargarepa…), jagoda i začinskih biljaka, počupajte (oplevite) sav korov iz bašte, ali pazite da izvučete ceo koren korova, i najbolje je da koristite iglu za pletenje ili neku alatku za vadjenje korenja korova, da bi lakše plevili – očupali korov iz bašte.

Kreč – Na zemlju gde bi vam u proleće trebalo da bude bašta još na jesen stavite malo kreča u granulama. Većina korova ne može nići na zemljištu punom alkalina, koji se dobije putem kreča.

Košenje – mrežanjem korova, niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno?

Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i bolesti. Svaki korov je potrebno-najmanje poželjno, porezati kosom-srpom ili nekim naročitim oštrim rezačem na početku cvetanja, ali obavezno pre obrazovanja semena.

Probajte ne košta ništa!

Mada, protiv korova, postoje i mnoge druge, a jeftine i efikasne PRIRODNE mere, tj. postupci u borbi s’ korovima, sa krajnim ciljem da sebi olakšamo rad. Korovi treba da se drže u ,,ravnoteži,, u odnosu na potrebne nam biljke.

 

Momo Folić