Zen priče – Škrti umetnik
Škrti umetnik
Jednom ga jedna gejša pozva da joj slika.
„Koliko možeš da platiš?“ raspitivao se Gesen.
„Koliko god tražiš“, odgovori devojka, „ali želim da posao obaviš preda mnom.“
Određenog dana Gesen bi pozvan kod gejše, koja je priređivala gozbu za svog gazdu. Gesen napravi sliku. Kada je bila gotova, zatraži do tada najveću sumu. Bila mu je isplaćena. Tada se gejša okrenu gazdi govoreći: „Sve što ovaj umetnik hoće je novac. Njegovo slikanje je dobro, ali mu je um pokvaren; novac ga je uprljao. Kada ga stvori tako gnusan um, njegovom radu ne pristaje da bude izložen. On je jedino dovoljno dobar za jednu od mojih podsuknji.“
Skinuvši suknju, ona zatraži od Gesena da napravi drugu sliku na pozadini njene podsuknje.
„Koliko ćeš da platiš?“ upita Gesen.
„O, bilo koju cenu“, odgovori devojka.
Gesen izreče preteranu cenu i, naslikavši sliku onako kako mu je bilo traženo, otiđe.
Kasnije su se saznali razlozi Gesenove želje za novcem. Njegovu pokrajinu često je pustošila glad i nemaština. Bogati nisu pomagali sirotinju. Gesen je imao skriveno skladište, za koje niko nije znao, u kojem je držao žitarice, spremne za ovakve vanredne prilike. Put od njegovog sela do Narodne kapele je bio u vrlo lošem stanju i mnogi su putnici stradali prolazeći njime. Zaželeo je da izgradi bolji put. Njegov učitelj je umro ne ostvarivši svoju želju da sagradi hram, i Gesen je želeo da završi ovaj hram umesto njega.
Kada je ispunio svoje tri želje, Gesen je bacio četkicu i slikarski pribor, povukao se u planine, i više nikada nije slikao.