Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Gluvo doba: Rusofili i Rusofobi, Eurofili i Eurofobi i centar sveta

 

Rusofili i Rusofobi, Eurofili i Eurofobi i samo jedan centar sveta

Rusofili i Eurofili su oni koji vole Rusiju i Evropu, Rusofobi i Eurofobi su oni koji mrze Ruse i Evropljane. A uopšte ne znaju zašto je to tako i ne znaju gde je centar sveta

 

Gluvo doba Rusofili i Rusofobi, Eurofili i Eurofobi i centar sveta - Medvedev i MerkelMišljenje je mahom loša rabota sudeći po stanju u svetu. A ideološki stav još gora stvar. I vrlo relativna. Posebno ako iza njega ne stoji nikakva temeljna duhovnost i moral. Dokaz tome su rusofili i eurofili, odnosno rusofobi i eurofobi. Oni ljudi rusofili i eurofili koji vole majčicu Rusiju i oni koji vole maćehu Evropu. Oni koji vole velike imperije a ne svoj mali narod. Ili pak, rusofobi i eurofobi, oni koji ne vole Ruse ili Evropljane a da ne znaju stvarno zbog čega. Takvi fobičari su ujedno i ideofili imperija za koje navijaju.

U svim tim slučajevima radi se o ektremnom mentalnom stavu, za koji nema nekog logičnog pokrića u stvarnosti, ni zašto nekoga voliš i favorizuješ, ni zašto nekoga mrziš i satanizuješ. Stav je relativna stvar, menja se, i zavisi od mnogo faktora a najmanje od istine. Samo veliki duhovnici imaju ispravan stav, svi mi ostali smo žrtve predrasuda.

Naravno, istina oko ljubavi i mržnje nikada nije u sredini, ona je uvek na nekom krajnjem polu predrasuda. I uvek je neopravdana, odnosno nasilno opravdana. Na žalost, taj mentalni stav i ta utopistička ideologija koji ljudi usvajaju i navijaju za velike imperije je poguban po sve nas, jer je on uzrok sukoba i ratova, stradanja i razaranja, zbog ideja koje te zanesenjake vode. Jer, običan narod, je uvek negde u sredini. Samo na momente, običan narod, mali čovek, zna da se prikloni nekoj ekstremnoj stvari i nekoj imperiji, ali se vrlo brzo vraća u svoje ravnotežno stanje nirvane i zaokupljenošću svakodnevnim brigama i običnim životom.

Ali rusofili i rusofobi, eurofili i eurofili, oni ne žive obične a ni svoje živote. Oni žive ideje velikih imperija, čiji komadić žele da postanu. Oni imaju utopijske snove i utopijske zahteve da postanu deo velike celine, a da obično pojma nemaju šta znači ta realnost kojoj teže. Daću nekoliko jasnih primera.

Da li rusofili, osim što vole Rusiju onako blanko, vole i staljinizam, Gulag, progone neistomišljenika, čekiste i sudjenja po kratkom postupku. Da li vole rusku bahatost, okrutne kriminalce i autoritativnu vlast koja mrvi malog čoveka? Stići će mi primedba da u Rusiji nema staljinizma više, ali bilo ga je do juče, možda ga bude i sutra. Ko nije upoznao rusku surovost i ogoljenost, voli samo mit o Rusiji velike kulture, pesnika, književnika, naučnika, pravoslavne duhovnosti. Takvi rusofili zato sebi dozvoljavaju da pevaju o velikoj i moćnoj Rusiji i njenoj vojsci, da se raduju ruskim atomskim bombama i naoružanju, da su srećni jer neko ima veliku armiju, ne razmišljajući da je ta armija tu da gine i ubija.

Da, Rusija je velika zemlja, u njoj ima svačega, ali ona nije tako prijatna zemlja za male ljude kako veliki rusofili zamišljaju.

S druge strane, rusofobi mrze Ruse a da ne znaju zbog čega. Nikada nisu bili u Rusiji, nikada nisu živeli sa Rusima, nikada nisu videli i osetili prijateljstvo i požrtvovanost malog ruskog čoveka, njegovu toplinu i duhovnost. Nikada nisu uživo osetili mistiku i misteriju velike i široke ruske crkve i umetnosti, to vanvremensko nadahnuće ruskog genija. Za njih je Rusija jedna varvarska zemlja okrutnih vojnika i političkih komesara, zemlja endemske korupcije i strahovlade države, ne shvatajući da je Evropa daleko varvarskija i surovija od Rusa, samo što je Evropa uštirkana i upeglana, čiji se zloćudni evropski karakter skriva iza lepih manira, licemerne diplomatije i finog uštirkanog odela. Rusi makar nikada nisu jurili na Pariz kao što je Napoleon sa svojih hordama zla palio ruske zemlje, ili pak to Hitler činio rusima u novije vreme.

Sve je slično i za Evrofile. Vole Evropu jer vide samo njenu spoljašnost, njenu fasadu, dok ne vide njenu suštinu koja se vekovima ne menja. Ako je neki kontinent vekovima krvario i ratovao zbog sopstvene pohlepe i gramzivosti, to je Evropa. Najduži, najkrvaviji i najintezivniji sukobi su bili na tlu Evrope ili su ih Evropljani izazivali svuda po svetu. Evropljani su kolonijalisti u duši i tebe mali balkanski eurofilu neće tretirati drugačije do kvalifikovanog roba i slugu za njihove potrebe, ali ti toga nisi svestan, jer veruješ u sjaj evropske arhitekture, infrastrukture, tehnologije i kulture. Da, Evropa ima sve to sjajno, ima velika umetnička i svaka druga dostignuća, ali su sva ona gradjena na krvi i otetom bogatstvu iz celog sveta. Evropski čovek vekovima sebe hrani na materijalnim bogatstvima kolonija. To Eurofil neće da vidi, to neće da zna, on samo želi da bude na strani pobednika i deo tog dvorskog sjaja velikog evropskog bogatstva. Uz to, on ne razmišlja da se za tu ugodnost evropske utopije mora platiti cena kroz moralni relativizam i klasno društvo evropejaca, a to će verovatno biti preko njegovih ledja, jer on nije Evropljanin. On je samo Eurofil, domaći konvertit koji bi da bude ono što nije.

Kao što je Eurofob negacija sebe samog, jer kroz mržnju prema Evropi, čak i prema onome dobrom što Evropa ima i nosi, a ima puno toga dobrog, eurofob ne vidi dalje od svog nosa i svojih umišljanja. On Evropu doživljava kao samo zlo, ne dolazeći mu do uma da u toj Evropi ima pola milijarde ljudi, svi mahom pametniji i kulturniji od njega, koji zadovoljno žive u toj super državi, rade, množe se, brinu iste brige kao i on, ali sa manje muke i teškoća. Eurofob je skoncetrisan na zlo, kojeg ima svuda, ali ga on najviše vidi u maćehi Evropi, jer mu je lakše da gleda tudje nego svoje zlo.

Svi ti rusofili i eurofili, rusofobi i eurofobi su jedno te isto zaneseno stanje uma, jedna opsednutost drugima, jedna slabost duha, koja rešenje traži u drugima a ne u sebi. Ta karakterna crta je, na žalost, odlika nacionalne, ideološke, duhovne, emotivne i svake druge nezrelosti i nerzumevanja sama sebe u svetu. Jer, iako mnogi to pominju, malo ko istinski shvata veličinu naših predaka, njihovu požrtvovanost, borbenost i istrajnost da izdrže pod Turcima 400 godina zuluma i genocida. To ni ruski a ni evropski narodi nisu nikada doživeli, to su doživeli samo mali balkanski narodi i preživeli su, jače i bolje od svake imperije. A velikih evropskih i ruskih imperija je bilo i rušile su se kao kule od karata. Ovaj narod je ovde u zadnjih 100 godina tri puta rekao NE velikim imperijama, Turskoj, Austrougarskoj i Nacističkoj (čak i Sovjetskoj komunističkoj). Suprostavio se i stradao, ali preživeo. A te imperije su nestale sa svetske scene. I sad neko od nas, od potomaka junaka koji su srušili te velike imperije treba da voli tudje imperije ili pak da ih mrzi. Zašto, čemu. Mali čovek je veći od svih imperija.

Mi postojimo tu gde smo, takvi smo kakvi smo, Gospod nas je dao i održao da kroz civilizaciju i istoriju trajemo onakvi kakvi jesmo, to je naš istorijski kvalitet i vrednost, to treba da čuvamo, cenimo i održavamo. Kao što je Evropa bila sila koja je hrišćanstvo pronela svetom, kao što je Rusija imperija koja će pravoslavlje sačuvati do zadnjih dana ovoga sveta, tako i Srbija i Srbi imaju svoju ulogu u svetskoj istorji, takvi kakvi jesu, željni slobode.

Zato, ne gledaj ni na zapad ni na istok, ne grej se i ne hladi na zapadnom i istočnom vetru, već gledaj u se i u svoje kljuse, to nam je istorijski zadatak od Gospoda dat. Tu gde jesi mali čoveče je centar sveta za tebe i tvoj mali život, tu je tvoja imperija kojoj treba da težiš.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280