Kritika povodom naslovne kompozicije „Večernjih novosti“ – „Pop silovao dete u crkvi?!“Osuda pre suda!

Odlučio sam da ovom kritikom ukažem na nešto što sam video a što je obeshrabrilo i poljuljalo moju veru u etično novinarstvo

 

Veoma sam radoznao, volim, poštujem i studiram novinarstvo kao profesiju zato sam se odlučio da ovom kritikom ukažem na nešto što sam video a što je obeshrabrilo i poljuljalo moju veru u etično novinarstvo. To je naslovna kompozicija na internet stranici lista „Večernje novosti“.

Mislim nemojte me shvatiti pogrešno da sam ovakvu naslovnu kompoziciju video u tabloidnim listovima ili internet stranicama, ne bih obraćao pažnju, ali se ovo nažalost desilo na internet stranici mog omiljenog lista čije štampano izdanje redovno čitam i divim se tekstovima veoma uglednih kolega. Ovom kritikom ne želim da nipodaštavam rad mog budućeg kolege novinara Nedeljkovića ali želim da ukažem na to da bi u svojim tekstovima počev od naslovne kompozicije trebao da pristupi nepristrasno iako nas uvek jer smo pored profesije i ljudska bića povedu osećanja, pogotovu kada se radi o tako teškim temama.

Njegova tema kojom se bavi ima sve odlike novinarskog žanra dobrog izveštavanja, ali je njegov pristup previše pristrasan. Jer iako je u pitanju ovako teška tema, istraga je kao što je u tekstu naveo još uvek u toku zato naslovna kompozicija koja treba pre svega da bude tačna, da proističe iz samog teksta, bez obzira da li je želeo samo da naglasi njenu senzaciju ona boli porodicu sveštenika u koju će upirati prst, a koja nije ni za šta kriva a napominjem još nije utvrdjeno ni da li je sveštenik kriv. Najbolje kompozicije stvaraju oni novinari koji umeju deduktički da zaključuju što znači da iz opšteg izvuku pojedinačno. Ali to nije prepreka, jer je urednik taj koji mora da proveri tekst i naslovnu kompoziciju bez obzira da li je reč o internet stranici ili o štampanom listu, tu se ne pravi razlika, barem me je tako profesor novinarstva ugledni dr Budimir Potočan naučio.

Ne želim da tekst utiče negativno jer ga pišem dobronamerno i biranim rečima iako sam veoma potrešen načinom rada. Ono što treba najoštrije osuditi u naslovu jeste jezik, pop je reč koja se ne koristi u književnom srpskom jeziku već sveštenik, iako možda misle da njihovu stranicu čita neobrazovan svet naišao sam na veoma oštre komentare koji dokazuju da narod ipak nije neobrazovan kao što možda pisac teksta misli.

Dalje napominjem da u naslovnoj kompoziciji takodje stoji silovanje (a nije utvrdjeno da li je bilo silovanja, izjava devojčice nije merilo), i na kraju što je najgnusnije od svega što jedan novinar sebi ne sme da dozvoli to je pokušaj narušavanja ugleda Pravoslavne crkve, pošto nismo sigurni da li je bilo silovanja, ne možemo napisati da se ono dogodilo i to još u crkvi u kojoj se više hiljada vernika moli, pronalazi nadu i utočište za svoje muke. Kakav će to uticaj imati na ljude koji veruju ostalim sveštenicima, ako je jedan sveštenik postupio nemoralno ne možemo pečatirati sve sveštenike.

Toliko bih imao što se tiče kritike, ovo sam naučio na svom novinarskom fakultetu ali sam iz kroz praksu u nekoliko uglednih listova shvatio, zato na to ukazujem i jednom veoma uglednom listu „Večernje novosti“ jer sudeći po komentarima na internetu i ogorčenju gradjana teško da će ovaj senzacionalni naslov koji više odgovara tabloidima podići renome i tiraž. Ko je kriv ispaštaće, pravda je dostižna iako možda spora, ali zato mi novinari sebi ne možemo da dozvolimo da nekog vešamo pre nego što je presuda za vešala i izrečena. Jer ukoliko se dokaže da je sveštenik nevin, tužba novinaru i listu neće izostati.

Nadam se da nisam nikog uvredio svojom dobronamernom kritikom i da će moje reči uticati na uredništvo internet stranice da promeni svoj odnos prema naslovnim kompozicijama prema osetljivim temama čija se istraga još uvek vodi.

 

Piše Marko Mirković