Molitva za neprijatelje – Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode! Vladika Nikolaj Velimirović

Iz knjige Molitve na jezeru, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović je napisao esej koji bi mogli nazvati Molitva za neprijetelje.

Istinski hrišćanin se moli za neprijatelje i jer nas oni duhovno uzdižu i jer su nam i oni braća, pa makar i braća pala duhom.

Molite se za neprijatelje svoje i kada gubite od njega i kada pobedjujete. Jer, samo će tako naša pobeda kao hrišćana biti konačna.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode!

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode! Molitva za neprijatelje.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.

Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji. Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju.

Oni su me učinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao što gonjena zver nađe sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, našao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gdje ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Oni su mesto mene ispovjedali grehe moje pred svetom.

Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati sama sebe.

Oni su me mučili onda, kad sam ja begao od muka.

Oni su me ružili onda, kad sam se ja gordio sobom.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Kad sam se ja pravio mudar, oni su me nazivali ludom

Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu.

Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.

Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom.

Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iza sna.

Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, oni su ga rušili i izgonili me van.

Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ogorči protiv mene –

da bi moje begstvo Tebi bilo bespovratno;

da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina;

da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj:

da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca; gordosti i gneva; da bi sve moje blago sabrao na nebu;

ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života.

Neprijatelji su me naučili da znam – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelje u svetu izvan sebe.

Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.

Zaista, teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko više zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji.

Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.

Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna.

Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaći života. Za to slobodno korača između njih i moli se za njih: Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, a ne kunem.

Izvor: Molitve na Jezeru – Vladika Nikolaj Velimirović

Psalam 132 (Mt 133) – Da Bog prosvetli narod kako bi se ljudi primirili i uspokojili

1. Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno?
2. Kao dobro ulje na glavi, koja se stače na bradu, bradu Aronovu, koje se stače na skut od haljine njegove;
3. Kao rosa na Ermonu, koja silazi na gore Sionske; jer je onde utvrdio Gospod blagoslov i život doveka.

Aliluja. Aliluja. Aliluja.