Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Nato bombardovanje Srbije 1999-e godine. Iznad greha i smrti su mali i veliku junaci Srbije

Spomen na poginule, male i velike junake novog Kosovskog boja, kada je Nato bombardovanje Srbije 1999 godine pod licemernim nazivom Milosrdni andjeo izlilo nepravdu i smrt na Srbiju. Naši pali sugradjani su iznad greha i smrti

 

NATO bombardovanje Srbije - Iznad greha i smrti su mali i veliki junaci Srbije nevidljivi avion bombarderNato pakt i 19 zemalja članica tog nazovi odbrambenog pakta, koji svuda po svetu napada i ruši nezavisne zemlje, samovoljno su i mimo medjunarodnog prava, napali jednu suverenu evropsku zemlju, razrušili njenu induustriju i infrastrukturu, ubili nekoliko hiljada civila pod licemernim opravdanjem da su „kolateralna šteta“, oteli i aneksirali veliki deo Srpske teritorije i zatrovali Srbiju radioaktivnom prašinom od zabranjenih kasetnih bombi kojim su nas bombardovali.

Nato bombardovanje Srbije niti je zemaljska a niti kosmička pravda.

Nas radi i radi duša naših, treba da oprostimo neprijateljima našim i da se molimo za njih, jer pravda je spora ali dostižna, i sustići će svakoga po zasluzi na ovom ili onom svetu. Ono na čemu moramo biti zahvalni zlikovcima i licemerima koji su nas bombardovali 1999  godine je junaštvo našeg naroda koje se ponovo u njemu javilo.

Besedu i tekst Vladike Nikolaja „Iznad greha i smrti – Beseda o junaštvu“ posvećujemo svim palim malim i velikim junacima tokom Nato bombardovanja Srbije 1999 godina, kao i svima onima koji su kasnije umrli ili se taško razboleli od posledica bombardovanja.

 

 

IZNAD GREHA I SMRTI

BESEDA O JUNAŠTVU

Govorena u Topoli pred rat 1912. godine.

.

Ustaće Bog, i rasuće se neprijatelji Njegovi, i pobjeći će od lica Njegova svi
koji ga mrze. Ti ćeš ih razagnati kao dim što se razgoni; kao vosak što se
topi od ognja, tako će bezbožnici izginuti od lica Božijega.

Psalm, 68, 1.

.

Strah životu kalja obraz često. – Junaštvo je car zla svakojega.

Gorski Vijenac

.

Sveta mučenica Milica Rakić - poginula od Nato bombardovanja u svojoj kućiO junaštvu hoću da vam govorim, draga braćo. Ako igde priliči govoriti o junaštvu, priliči to u mestu, gde je živeo Karađorđe. I ako je ikad u Srbiji posle Karađorđa bilo vreme govoriti o junaštvu, to je vreme danas.

Junaštvo je car zla svakojega, – veli veliki srpski pesnik. To znači: tamo gde ima junaštva, zlo je podanik, tamo pak gde nema junaštva, zlo je suveren. Ili: tamo gde je junaštvo car, zlo je rob, tamo pak gde zlo caruje, junaštvo robuje.

Kako je kod nas? – zapitajmo se. Kako je kod nas? Da li je u našem životu junaštvo car nad zlom, ili je zlo car nad junaštvom?

Istina je često uvredljiva, no nikad nije štetna. Istina je otrov, koji leči, no ne otrov, koji truje. Uzimajmo što češće tu medicinu, ona je lekovita. Recimo, dakle, slobodno istinu: Zlo je se zacarilo kod nas nad junaštvom.

Zlo je se zacarilo nad dušama našim; u dušama našim zlo je utvrdilo sebi presto, i sa toga prestola upravlja ono celim našim životom, kako privatnim, tako i javnim. Nije naše zlo nigde van nas, no u nama samima.

Upitajte čoveka, koga prvo sretnete: – Kako je? On će vam odgovoriti jednom rečju: zlo. Neće vam tako odgovoriti samo bolesni i siromašni i neučeni, no tako će vam odgovoriti i zdravi i bogati i učeni.

Zašto zdrav čovek kod nas govori o zlu? Zar nije zdravlje jedno veliko dobro? Zar zdravlje nije ljuti neprijatelj zla? Da, zdravlje je jedno veliko dobro, i zdravlje je ljuti neprijatelj zla, no nije dovoljno biti samo telom zdrav da bi se nad zlom carovalo, no mora se biti zdrav i dušom. Zdrava tela mogu biti samo oruđe, zdrave duše su vođe i tvorci. Zdrava tela su sita, gladne su bolesne duše. Naše su duše bolesne zato što su gladne. A glad je uvek gotova da služi svakome gospodaru. Naše duše su gladne, zato su se i predale u službu zlu. Vere i nade gladne su duše naše. Verom u sebe i nadom u Boga zasitimo duše naše, i našoj službi zlu biće kraj, i junaštvo će se zacariti u dušama našim! Ja imam dokaza za ovo što govorim. Dokaz su mi one zdrave duše, zasićene verom i nadom, kojima je na ovome mestu jednoga dana pre sto godina sinula ova misao u glavi: Četiri stotine godina carovalo je zlo nad junaštvom, od sad će junaštvo carovati nad zlom!

I bi tako. I kao plod junaštva rodi se današnja slobodna Srbija.

I mi svi vidimo, da je bilo dobro. Kako da mi, naslednici tolikog junaštva, u junaštvu tako osiromašimo?

Zašto bogat čovek kod nas da govori o zlu? Zar nije bogatstvo jedno veliko dobro? Da, bogatstvo je jedno veliko dobro i jedno moćno oružje protiv zla, ali samo ono bogatstvo, od koga su čak i moljci jači, ne vredi ništa bez junaštva. Šta vredi oštar mač u rukama onoga, ko ne može da ga iz korica izvuče? Bogatstvo je dobro, kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo, kad ono, mesto da da slobodu čoveku, stavi svoga sopstvenika u službu. Naša zemlja trpi mnogo od takvih ljudi, koji su postali robovi svoga stada i svoje kese. Ovi ljudi ne sanjaju da postoji jedno bolje bogatstvo od njihovog. Oni ne sanjaju, da je bogatstvo duševno bolje od srebra i zlata. A bogat je dušom onaj, čija je duša zasićena verom u sebe i nadom u Boga. Takav je u isto vreme i junak, jer takav caruje nad svakim zlom. Ja ne govorim napamet, ja imam dokaz za ovo što govorim. Dokaz su mi oni bogati seljaci iz ovog mesta, koji su pre sto godina svoje bogatstvo obratili u jedno veliko delo. Bogatstvo nije bilo njihov gospodar ni idol, no oruđe i snaga njihove junačke duše.

Zašto učeni ljudi kod nas da govore o zlu? Zar učenost nije jedno veliko dobro? Nema sumnje, učenost je jedno veliko dobro, no učenost mnogih naših učenih ljudi liči na vatrište, na kome su naslagana mnoga drva, i suva i sirova, ali na kome nema vatre. Šta vredi vatrište bez vatre? Učenost mnogih učenih ne vredi više no bogatstvo u rukama tvrdice. Učenost, koja se ne može u delo obratiti, vredi onoliko koliko i bogatstvo, koje se ne može ni u šta, do u idolopoklonstvo, obratiti. Gladna je duša i u mnogih učenih kod nas, kao i u mnogih telesno zdravih i bogatih, gladna je i žedna, i zato što je gladna ona se podaje u službu zlu. Može čovek i manje učen biti, a više junačan, a otuda opet više srećan i koristan. Ja imam dokaz za to. Srbi od pre sto godina nisu bili tako učeni kao današnji, no ipak nisu se žalili na zlo, no borili su se protiv zla. Današnji Srbi imaju više učenosti, pa se ipak samo žale na zlo. Junaštvo nedostaje današnjim Srbima. Naši ljudi su veliko vatrište bez vatre. Bolji je i jedan ugarak, koji gori, no hrpa drva u snegu, koja je hladna kao sneg. Šta pomažu nezapaljena drva ozeblom? Junaštvo je oganj, koji pali naše srce i greje našu dušu.

Junaštvo je car zla svakojega.

Ja ne govorim napamet. Ja imam milion dokaza za ovo što govorim. Ovaj hram vaš dokaz je ovoga, što ja govorim. Ova slobodna zemlja, u kojoj živite dokaz je toga. Ona je delo junaštva. Ova crkva, koja je vaša najveća svetinja, delo je junaštva. Ovaj hram nije samo mesto vaše molitve no u isto vreme spomenik junaštvu, i to najvećem, kakvo je ikad bilo u svetu. Hristos je pobedilac sviju zala, On je „Car zla svakojega“, On je junak nad junacima. Ovaj hram spomenik je Njegovom junaštvu. Našto je ovaj hram u sredini vašoj ako ne zato, da vas podseća na junaštvo i zapaja junaštvom?

Pogledajte na ovaj ikonostas, – na ove suve i ozbiljne likove! Ti svetiteljski likovi svedoci su onoga, što vam ja govorim. Svi pravi sledbenici Hristovi, svi apostoli i svetitelji, svi mučenici i arhimučenici bili su veliki junaci, dostojni divljenja i podražavanja. Najveće bogatstvo njihovo bilo je junaštvo duše njihove. Oni su često imali malo zdravlja, malo zlata, malo učenosti, no oni su uvek imali jedno neiscrpno bogatstvo, koje ih je i učinilo carevima nad zlom. Imali su junaštvo, koje je izviralo iz njihove vere i nade. Hiljade godina daleko od vas u vremenu i hiljadu kilometara daleko od vas u prostoru, živeli su oni i pokazivali svoje junaštvo. Njihovo junaštvo pobedilo je i vreme i prostor. Daleko od ovog mesta raspinjani su oni na krst ili razdirani od zverova ili sagorevani u katranu. Odkud oni ovde, kad nisu odavde? Došli su i nezvani, i došli su u dobri čas. Želite li da ih odagnate iz vaše sredine? Uzalud je želja vaša, – njih su i za života gonili, pa su oni nadživeli svoje gonitelje. Oni su bili pobedioci u životu i ostali pobedioci i u smrti. Oni nisu zato ovde, da prose milost od vas, no da vama, siromašnima, zapajaju dušu junaštvom. Oni vas gledaju molećivim pogledom, no ne da bi vi njima što dali, nego da bi vi što uzeli od njih. Uzmite primer njihov, – jer zato vas oni mole, – uzmite junaštvo njihovo, jer to vam oni nude!

Kad ste siromašni, kad ste bolesni, kad ste nepravedno gonjeni i optuživani, kad ste prezreni i zapostavljeni setite se ovih ozbiljnih svetiteljskih likova. Oni su ovde zato, da vam u svakom času služe kao lek i uteha. U svakom trenutku, kad se zlo zacari nad vama, oni vam energično dovikuju: Ne daj se, budi junak, mi smo trpeli više od tebe, mi smo se borili više od tebe, i pobedili smo junaštvom. Junaštvo je car zla svakojega.

Ako ste zdravi i bogati i učeni, pa se ipak iz malodušnosti žalite, znajte, da u ovoj crkvi stoje likovi velikih hrišćanskih junaka, koji vam služe za prekor.

– Mi smo s manje bogatstva od vas pobedili veća zla od vaših.

To oni imaju vama da kažu u svakom nastupu vaše slabosti i malodušnosti. Oni su savest vaša onda kad vi savest svoju izgubite. Oni su hrabrost vaša, kad vas hrabrost vaša izda. Oni su sudije vaše, kad god pođete putem nepravde.

Mislite, braćo, u svakom svesnom trenutku života na junake svoje vere i svoje narodnosti. Nije istina da mi ne možemo biti junaci. Mi samo nećemo. Mi smo olenjili svoju volju. No došlo je vreme da se prenemo, došlo je vreme da se kod nas zaboravi reč ne mogu, i da se nauči samo reč: hoću. Pomisao na junake biće spasonosna za vas i za decu vašu. Primeri junaštva prenose se kao zaraza. Ta pomisao zapaliće sirovo vatrište vaše duše, i zagrejaće vas junaštvom, junaštvom koje će vas učiniti „carevima zla svakojega“ i kojim ćete proslaviti i sebe i narod svoj. Amin.

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: