ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

 

Српска православна црква својој духовној деци о Васкрсу 2014.

И Р И Н Е Ј

по милости, Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске православне цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашег Исуса Христа, и Духа Светог, уз радостан ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА - ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Данас је пролеће душама, нашим:
Христос из гроба као сунце засија,
Мрачну буру грехова, наших, одагна.
Њега песмом величајмо јер се прослави!
(Пасхална богослужбена песма)

Кад после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина, Божја, обрадује се Сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тад све слави Господа, даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велик Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслог, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама, нашим! Христос – Сунце живота с Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова, наших, одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно с анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова.

Међу многим изразима којима црквени песници величају Христа, васкрслог, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу, већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свег у њој.

До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно, до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду, преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: „Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?“ У тајни Васкрсења, односно, у тајни Васкрслог Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи – Бог с нама, то јест, да узме на Себе сву нашу људску природу и да је, нераздељиво и несливено, сједини с божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првородног греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе, Господ је најавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему једином служи” (Мт. 4, 10).

Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нек, данас, нико не плаче због греха и сагрешења јер опроштај из гроба засија!”, узвикује свети Јован Златоуст. Нек се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свег тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова.

На истини Васкрсења Христа Спаситеља који је Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као крајеугаон камен Цркве Своје, већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светог Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслог Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле који је на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (ИКоп. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нек би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслог, смело и без страха певамо:

Христос васкрсе!

За разлику од апостола Павла, други свети апостоли који су доживели страхоту Великог петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, то јест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест да је Учитељ васкрсао, најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.”

Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима који су ишли за Њим и који су се надали да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера, била је угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдан и суров човек суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх, изнутра и страх, споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх, одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им – да је васкрсао и поручује им:

„Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: „Не будите неверни него верни!“

Данас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата који поново суде и пресуђују истини и правди, и поново прете Голготом, наслеђу Божјем на Земљи. И нама Он поручује данас: Не плашите се! Ја сам с вама и победих свет! Вером препознајући у Њему Победника сваког греха и сваке неправде и смрти, охрабримо се и не плашимо се оних који, не знајући шта чине, још питају: шта је Истина? Ми, пак, искусивши Васкрслог Господа као Истину над истинама, данас, сабрани око Њега на духовном Сиону, славимо Га и величајмо, јер Му дођоше „сва богопросвећена светила са Запада, од Севера и мора, и од Истока, деца, Његова, славећи Га кроз векове”.

„Данас је Дан Васкрсења, озаримо се торжеством!” кличе црквени песник и додаје: „Загрлимо једни друге, рецимо браћо и онима који нас мрзе и свима све опростимо Васкрсењем!” Нека из наших грла, а пре тог из наших срца, потече песма и слављење Христа који нас прослави. Свепобедним и сверадосним поздравом – Христос васкрсе! – још једанпут поздрављамо све вас, драга децо светосавска у отаџбини и у расејању широм света. Васкрс је празник свеправославног јединства и свехришћанског заједништва. У име Христа Васкрслога позивамо вас на јединство и слогу у Цркви Његовој. Ко није у јединству са Црквом, коју Он стече крвљу, Својом, није ни с Њим, Христом Господом.

Без Христа нема Цркве, а Црква никад није без Христа! Зато ван Цркве нема спасења. Ван Цркве је усамљен, „аутономан”, бездоман човек, са својом непослушношћу Богу и Цркви, са својим егоизмом и противљењем Духу, Светом, попут Адама изгнаног из Раја. Такве људе Сâм Господ назива вратима пакла која неће надвладати Цркву, Божју.

Посебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији који, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминације, данас с нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслог над демонским силама таме.

С истом љубављу у Васкрслом Христу Господу и топлим молитвама данас поздрављамо и сву нашу браћу и сестре у Далмацији и Лици, на Кордуну, у Банији, Славонији и Барањи.

С радосним поздравом – Христос васкрсе! – поздрављамо сву нашу браћу и сестре у Републици Српској, Федерацији Босне и Хрцеговине, Црној Гори, Словенији и Бившој Југословенској Републици Македонији, нарочито ове последње који, на челу са својим неправедно утамниченим Архиепископом, страдају за јединство Цркве и за чистоту вере, православне.

Посебно се данас молимо Победитељу греха, смрти и људске неправде, за нашу у Христу Господу браћу и сестре на Блиском Истоку и у Украјини, са жељом и молитвом да светлост Христова Васкрсења разагна таму греха која се надвила над њима и да просветли ум и душу сејачима мржње према светом Православљу и озари их миром и светлошћу истине.

Нек Васкрсли Христос Господ покида окове неправде, безакоња и лицемерства којима синови безакоња оковаше Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована ког преко нас поздравља читава православна васељена и читав правдољубиви свет.

Молимо се Васкрслом Христу Господу да вас љубав, Божја, увек и непрестано испуњава. Још једанпут вас срдачно поздрављамо сверадосним васкршњим поздравом:

Христос васкрсе!

Дано у Патријаршији српској, у Београду, о Васкрсу 2014.

Извор: http://kontaktradio.com/2014/04/vaskrsnja-poslanica-patrijarha-irineja/
Приредио: В. В. М.

оООо