.
ОДВОЈИТИ БИТНО ОД НЕБИТНОГ
(„У сенци“, др Татјана Богдановић, 2012, Београд, Беокњига)
.
Ауторка др Татјана Богдановић, лекар по струци, по вокацији песник и моћна, јака, сугестивна, топла и нежна саговорница свим посусталим душама, женама пре свега, док је мушкарцима за наук, показала њихово балканско лице, али и лице свих мушкараца било са ког да су простора.
„Овим романом она диже свој глас против свих окова који наносе човеку (а жени нарочито) бол и разочарење“, каже рецензент Елизабета Војиновић-Николић. Као хирург, др Татјана Богдановић зацељује телесне ране, као песник и писац, мелемом својих речи зацељује душевне ране. Романом „У сенци“ дотиче теме као што су културолошки миље, породица и материнство. У овом роману нема тајни зато што су сви односи чланова породице, улоге њихове, видљиви као на длану. Роман има аутобиографску ноту. Писан је једноставним језиком, а заплет је свакодневни живот наш, балкански, али се може слободно рећи, свачији, независно од географског поднебља.
„У свакој жени, у њеном врту, на дну душе лежи скривена ружа.“ Нечију ружу, каже ауторка, „нажалост, уништи коров и никада не процвета“. Шта је др Татјана у роману поручила таквим женама? Показала им је пут борбе да сачувају достојанство, тај највреднији цвет у сваком људском бићу. Издвојићемо још једну лепу поруку: „Ми не можемо бирати простор и менталитет у коме смо рођени, али зато овај свет можемо учинити много бољим и лепшим. Свако од нас има ту моћ. Ми окрећемо точак судбине“.
Охрабрила је тиме оне малобројне читатељке и читаоце писане речи, али и оставила траг о трагичној судбини сваке жене која, уместо да се бори, покорава се току догађаја и тако дозволи том корову да уништи „најлепши цвет“.
„Свако треба да следи своју светлу тачку“, каже ауторка, „а жена треба да се бори увек и нађе своје место под сунцем. У врту таквих жена процветавају и опојно миришу најлепше руже, боје пурпура, боје љубави“.
Роман који се чита као живот и упија као најлепши мирис руже, „У сенци“, педагошко-психолошки је поглед на већ поменути културолошки миље, породицу и улогу жене у друштву.
Садржај романа шаље поруке младим женама да се не боје материнства, да је материнство божји дар жени која не сме да га се одрекне олако. У животу никад нису праве околности да се материнство започне, да се оствари женски инстинкт за продужавањем живота људске врсте. Зато ауторка храбри младе жене које су зачеле да се не колебају, већ искористе ту предност женског бића да роде ново живо биће. „Срећа прати само одважне“, каже ауторка, а рођење детета је „највећа благодет, са њим ћете превазићи све потешкоће“.
Улога мајке у васпитању деце је огромна. Мајка је та која може да изабере начин на који ће ићи кроз живот њена деца и какви ће људи сутра бити. Ватрено и надахнуто тумачи сва животна питања, хвата се у коштац са препрекама, заблудама, спутавањима, и ту, као практична и енергична интелектуалка, предлаже и налази решења, радује се животу како због личног животног пута, више што је одговоре, као проверене кухињске рецепте, понудила својим романом свима нама, посебно женском роду. Роман „У сенци“ писан је једноставним стилом, јасним, препознатљивим метафорама, песнички је дочарала наш живот какав јесте. Роман се чита „на искап“. Кад отворите прву страницу, прочитате је, он вас зграби, а онда заборавите на време док не стигне и последња страница.
Посебно се радујем ако ће ово представљање помоћи многима да прочитају роман и да постану бољи људи. Ово ишчашено време доноси нам овим романом мирну реку, топле савете, богато животно искуство и мудрост једног хуманисте, хирурга и песника, др Татјане Богдановић. Роман је штампан у 1000 примерака, а издавач је Беокњига из Београда.
Душан Ђорђевић Нишки