Marli i ja – kako je malo muško štene mešanac ušetalo u naše dvorište

Ko je gledao film Marli i ja zna o čemu je ova priča, o psu. Glavni junak je malo muško štene mešanac koje je ušlo u naše živote i u naš dom

 

 

Prilazi jednog dana meni starije dete i počinje naokolo priču sa pitanjem kako bih ja reagovao ako nam neko pokloni kuče. Malo kuče, eto neko nam donese štene sa sve mašnicom za rodjendan. Odmah shvatih o čemu je stvar i resko odgovorih da to ne dolazi u obzir i da kuče ne primamo jer imamo mačke, tu je moj divlji mačak Miša a i taštine dve mačke, tako da je spoj starih mačaka i novog kučeta nezamisliv. Tako se naši pregovori o kučetu završiše.

Tako sam barem ja mislio.

Marli i ja – kako je malo muško štene mešanac ušetalo u naše dvorište  neodoljivi psić

Marli je neodoljivo štene mešanac

A onda jednog dana, nakon mesec dana od tog razgovora, kada mi je dete odlazilo u školu, odjednom se vrati sa kapije i počne da me doziva da brzo dodjem. Nešto se dešavalo u dvorištu. Istrčah napolje i imam šta da vidim. Na ulaznoj kapiji, u našem dvorištu je ležalo malo kuče, mlado trtasto i pufnasto štene. Neko nam ga je samo ubacio u dvorište, ostavio ga nama na milost i nemilost, dok je on svoju savest „podmirio“ prebacujući brigu o kučetu na druge. Tutni kuče nepoznatom u dvorište pa neka se on snalazi. Toliko o ljudima. Vratimo se kučetu.

Uzeh štene, ono malo i pufnasto, šareno i zbunjeno. Ima gusto i lepo krzno, vidi se da je štene mešanac ali negovano i uhranjeno kuče. Medjutim uplašeno je, drhti, cvili i kevće.

Šta ćeš, uzmeš štene u ruke, pregledaš ga i staviš u kućicu rezervisanu za mačke, pokušavajući u našoj kući koja je bez mesa, mada mi nismo vegetarijanci ali se skoro tako hranimo, da nadješ nešto od hrane za malo štene. Hleb i mleko je bilo jedino što smo imali za štene čime bi ga mogli nahraniti. Prihvatilo je naš obrok i pojelo većinu toga, što je obećavalo dobar početak. To mu dodju kvalifikacije za svakog kućnog ljubimca u našoj kući, mora biti poluvegetarijanac ako hoće da preživi, što je najveći problem mom mačoru Miši, koji kao tipični mesojed stalno od mene dobija neki čudan jelovnik na koji nije navikao.

Letimičan pogled na štene, koje smo nazvali Marli, po istoimenom filmu Marli i ja, davalo nam je do znanja da je štene mešanac, znači ulična pasmina nepoznatog porekla. Ali bio je sladak na prvi pogled, umiljat i neodoljiv. Sutradan smo ga odveli odmah veterinaru da dobije inekcije protiv štenećaka i tretman za gliste i crviće u crevima, prašak protiv buva i da mu kupimo hranu. Veterinar je zaključio da je u pitanju pastirski pas mešanac, da mu je verovatno roditelj neki Kavkaski ovčar ili Šarplaninac, s obzirom da ima gustu dlaku i podlaku, krupne šape i razvijena ledja i grudi, nalik tim rasama, mada mu je sama glava bila neodredjenog izgleda. Potvrdio je da ima manje od dva meseca, da je negovano štene i da deluje zdravo i pravilno. Marli je na pregledu bio hrabar i nije se bunio. U stvari, jedino kada se Marli buni je kada mu ne daš da spava i kada nas ne čuje.

Jao nama, veliki pastirski pas, imali smo to iskustvo, moja supruga je dugo godina imala žensku šarplaninca. To treba hraniti i za njih čistiti govanca. Samo kada se setim tog vremena, joj. S druge strane, moja supruga je naravno bila oduševljena novom prinovom u našem domu, kao uostalom i deca kojima je to bila lepa i živa igračka.

Medjutim, ono što je odmah došlo do izražaja je šta da radimo sa psom. Štene mešanac Marli je slatko i milo kuće, šarmantno i ljupko, odmah se svim uvuče pod kožu, deca su ga odmah prihvatila, supruga mi se raznežila, čak su i moji roditelji počeli da prave planove sa njim. Svi su ga milovali i pazili, i da ne beše mog korektivnog faktora strogoće i discipline, kuče bi se ubrzo uvuklo svima nama u krevet. Starije dete je već počelo da pravi planove kako će da ga šeta kad poraste, mladje dete je zapustilo školu jer je sate provodilo sa njim šetajući ga i milujući ga, žena je junački ustajala noću da ga kao mesečar šeta po dvorištu da se iskaki i ispiški, što je naše malo štene Marli redovno radilo na svaka 4 sata, baš kao prava mala beba. Spava 3 do 4 sata, probudi se, zakevće, mi ga iz kutije izvedemo na travnjak, ono tamo se odmah ispiški, pa krene da jede, pa se iskaki, pa se malo šeta i trčkara, pa opet hoće da spava. Disciplinovano štene, nema šta, osim ako ga ne ostavite duže u stanu, gde se odmah popiški i pokaki, jer ko će da čeka zelenu travu.

Marli i ja – kako je malo muško štene mešanac ušetalo u naše dvorište psić jede

Marli i ja – kako štene jede

Dugo sam se mislio šta sa njim, sa svih strana su bili silni diplomatski pritisci da ga ostavimo u kući, te sladak je, te lak je za održavanje kad poraste, te čuva nam kuću, te vidi kako je mio i kako nas voli, te svi su srećni, svi su dali časnu pionirsku reč da će da ga paze, mada smo ga noću i ranom zorom od pola pet jedino žena i ja izvodili. Ali, uvek postoji neko ali, mi leti nismo po dva meseca kući, i tamo gde idemo nismo uvek u stanju da vodimo kuče sa sobom, pa smo ipak jednoglasno odlučili da ga poklonimo prijateljima. Razumećete da je to jednoglasno bilo samo moj glas, dok su se svi drugi bunili na odluku.

Uh, kuče je obaveza za ceo život. Prvo deci ne treba da verujete da će se ona brinuti o kučetu, jer to neće raditi savesno, drugo pas uvek mora da ide sa vama osim ako nemate nekoga kome ćete ga ostaviti, što mi objektivno nemamo, tako da vas kuče uvek tera da separatno idete negde, neko uvek mora da dežura pored psa, i treće i najvažnije, pas zahteva posvećenost koju mi nismo imali na raspolaganju, jer život ide drugim tokom. Neko uvek mora da se žrtvuje za kućnog ljubimca, da mu bude posvećen sa vremenom a nisam video u kući takvu osobu, iako svi mi volimo životinje. Svi mi volimo Marlija ali nemamo uvek vremena i uslova za njega.

Zato je Marli morao da ode. Srećom, otišao je u dom u kome će ga maziti i paziti, u kome će imati veće i lepše dvorište i više društva. Naše malo štene mešanac ima dobru sudbinu.

Marli i ja – malo muško štene mešanac

httpv://www.youtube.com/watch?v=jDqyImZNiXQ

 

Zlatko Šćepanović