Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Nauka Ostalo

Trovanje teškim metalima – živa, bizmut, arsen

 

Trovanje teškim metalima – živa, bizmut, arsen

Zašto je trovanje teškim metalima opasno po zdravlje i do kakvih posledica dovodi prekomerna koncentracija žive, bizmuta, arsena, mangana. Živa u ribi i namirnicama, plombama

 

Živa

Istorija već vekovima beleži slučajeve trovanja živom na radnom mestu, od kojih se najviše ističu slučajevi šeširdžija, koji su koristili jedno strogo čuvano hemijsko jedinjenje – živin nitrat – u ukrućivanju klobuka šešira. Od ove istorijske činjenice  potiče onaj izraz “lude šeširdžije”. Postoje četiri moguće neurološke posledice trovanja živom, kao što je prikazano u tabeli 12.

Tabela 12. Neurološke posledice trovanja živom

– Slaba koordinacija

– Nesposobnost normalnog hodanja

– Oslabljena moć intelektualnog shvatanja

– Promene u emocijama i raspoloženju

Trovanje teškim metalima - živa, bizmut, arsen trovanje živom

U emocionalne simptome spadaju povećana osetljivost u odnosima sa drugim ljudima, razdražljivost, povlačenje u sebe i izbegavanje društva, depresija, umor i letargija. Klasičan primer je osoba koja postaje nervozna i stidljiva, lako pocrveni i zbunjena je u društvu. Takva osoba može da se žali da je drugi posmatraju i nastoji da izbegava ljude ili može da postane razdražljiva i svadljiva. Takva osoba na kraju može da napusti posao. Letargija, strepnja, slaba koordinacija i oslabljena moć intelektualnog shvatanja makar u manjoj meri obično prate ove simptome.

Gde se krije opasnost od žive? Odgovor se nalazi u tabeli 13.

Tabela 13. Izvori zagađenja živom

– Uvozni začini i vitamini

– Industrijska zona

– Određene kreme za kožu

– Određene vakcine

– Riba

– Određena vrsta govedine i druga mesa

Trovanje živom nije uvek posledica blizine industrijskih postrojenja. Ono može biti posledica konzumiranja određenih začina i vitamina proizvedenih u Indiji i Kini. Prema Savezu potrošača Hong Konga, otkriveno je da dve varijante kineskog začina “Water Melon Frost” sadrže otrovnu koncentraciju žive. Krema za lice proizvedena u Meksiku nedavno je u Teksasu i Arizoni prouzrokovala trovanje živom kod ljudi koji su je koristili i kod članova njihovih porodica. Kontaminirana krema, “Crema de Belleza Manning”, podstakla je opsežna zdravstvena ispitivanja u Arizoni, ističući opasnost od kupovine određenih proizvoda u inostranstvu. Od 89 ljudi za koje se otkrilo da su koristili ovu kremu, mnogi su imali rane simptome trovanja živom, uključujući glavobolje, slabost, promene raspoloženja i vrtoglavicu.

Niska koncentracija žive otkrivena je u timerosalu (thimerosal), konzervansu koji se stavljao u neke vakcine u SAD pre 2001. godine.

Živa u ribi

Jedan od najvećih izvora žive u lancu ishrane jeste riba. Godine 1996., Organizacija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency (E.P.A.)) je izjavila da se koncentracija unete žive veća od 0,1 mikrograma po kilogramu telesne težine smatra opasnom, naročito ako se redovno unosi hranom. Ribe kao što su brancin, škarpina, delfin, velika ploča, skuša, štuka, sabljarka i tuna sadrže 0,2 do 0,3 delova žive u milion (ppm) delova svoje telesne težine.

Odrasla žena teška oko 60 kg dostigla bi prag “bezbednosti” za koncentraciju žive jedući 113 grama takve ribe jedanput sedmično.

Prema E.P.A. (Environmental Protection Agency), bilo koja veća količina ribe u ishrani bila bi opasna. Ova činjenica ističe značaj unošenja omega-3 masnoća, koje sprečavaju pojavu depresije, iz biljaka umesto iz ribe. Poglavlje 4 objašnjava kako se to može postići.

U jednom izveštaju iz Francuske od 30. oktobra 2000. godine naglašeno je da je već poznato da zagađena govedina i druga mesa takođe mogu sadržati otrovnu koncentraciju žive i drugih teških metala.

Francuski dnevni list Le Parisien izveštava da su krave unosile olovo, živu, kadmijum, nikl, hrom, bakar i cink pijući vodu iz zagađenog kanala koji se stalno izlivao, plaveći pašnjake na kojima su ove životinje pasle. “Umesto da se rode crno-bela, neka telad su bila crvenkasto-braon bele boje”, izjavio je za taj list vlasnik tog stada. U Le Parisien-u piše da je od 84 krave koliko ih je živelo na tom pašnjaku između 1998. i 2000. godine više od 40 uginulo zbog zagađenosti. Većina ostalih krava, od kojih su neke poprimile braonkastu boju rđe zbog bakra koji su unosile, prodate su klanicama i postale govedina.

Mnogi zubari smatraju da amalgamske plombe ne predstavljaju neku veliku opasnost za ljude. One su napravljene tako da se ne rastvaraju, već da ostanu kompaktne.

Drugi ortomolekularni naučnici kažu da treba koristiti samo cele plombe koje ne sadrže živu ili zlatne plombe zato što  smatraju da makar i mali rizik predstavlja suviše veliki rizik.

Ako je žena u trudnoći izložena dejstvu žive, postoji znatno veća verovatnoća da će novorođenče imati malu telesnu težinu i visok krvni pritisak.

Trovanje živom koje se desilo u bliskoj prošlosti leči se helatnom terapijom. Ako se smrtonosna količina žive unese preko kože ili oralno, terapija ispiranjem (heliranjem) obično neće moći da sačuva život pacijenta.

Mangan

Za razliku od olova i žive, mangan pred stavlja mineral u tragovima koji je potreban organizmu u malim količinama. Mangan je u velikim količinama otrovan i povezuje se sa impulsivnim, hiperaktivnim ponašanjem koje je slično maničnim simptomima bipolarnog poremećaja. U ostale moguće simptome spadaju anoreksija, gubitak težine i nesanica. Tipična teška depresija obično nije posledica trovanja manganom. Međutim, dugotrajna izloženost dejstvu mangana ili bakra na radnom mestu može prouzrokovati Parkinsonovu bolest.

Trovanje manganom je uglavnom profesionalna bolest i mnogo je ređe od trovanja olovom ili živom.

Arsen

Arsen se već dugo koristi u kriminalne svrhe. Do profesionalnog trovanja danas može doći u farmaceutskoj i agrohemijskoj industriji, u preradi ruda, proizvodnji stakla i industriji krzna. Masovna smrtonosna trovanja su se događala kada se arsen slučajno pomešao sa hranom.

Neurološke posledice hroničnog trovanja arsenom su mnogobrojne, uključujući slabost, letargiju, povremene vrtoglavice, umor, sve veću zabrinutost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, depresiju i, u ozbiljnim slučajevima, psihozu koja se odlikuje paranoičnim mislima i priviđenjima, narušenom sposobnošću rasuđivanja i brige o samom sebi. U ostale simptome spadaju dijareja i naleti vrućine.

Hronična izloženost dejstvu arsena može biti posledica zagađene vode za piće i može doprineti nastanku raka kože, bešike, pluća i prostate. Ona se, takođe, povezuje sa anemijom, dijabetesom i srčanim obolenjima. Da li je voda koju pijete zagađena arsenom ili drugim štetnim materijama možete ustanoviti tako što ćete poslati 12 dolara Institutu za kvalitet životne sredine (Environmental Quality Institute (EQI)) na Univerzitetu Severne Karoline (University of North Carolina) u Ešvilu.

Institut će vam poslati posude u kojima ćete im poslati uzorke, a oni vama izveštaj o tome šta su pronašli u vašoj vodi.

Filtracioni sistemi poput reverzne osmoze, destilacije i filtera na principu razmene anjona ukloniće arsen.

Bizmut

Bizmut, kojeg ima u Pepto Bismol, koristi se kao lek protiv lošeg varenja, dijareje i u lečenju želudačne infekcije izazvane bakterijom Helicobacter Pylori. Ako se koristi redovno ili u velikim količinama, bizmut može izazvati depresiju, zabrinutost, razdražljivost i podrhtavanje, koji mogu trajati od nekoliko sedmica do nekoliko meseci. Poznato je da do naglog pogoršanja može doći bez ikakvog upozorenja nekoliko godina nakon izlaganja, pri čemu se javljaju simptomi koji liče na moždani udar. Jedinstvena šema abnormalnosti na sivoj materiji može se videti na CT ili NMR – skener i magnetna rezonanca – dijagnostičke metode.

Organotin

Organotini se koriste u proizvodnji insekticida, rodenticida i sredstava za dezinfekciju. Kod radnika koji su bili izloženi dejstvu organotina zabeležen je jedinstven poremećaj raspoloženja uz naizmenične napade besa i teške depresije koji su trajali od nekoliko sati do nekoliko dana. Ove promene raspoloženja mogu trajati veoma dugo, budući da su bile prisutne na ponovnom ispitivanju između 9 i 34 meseca nakon perioda izloženosti dejstvu organotina. Još uvek nije jasno da li su ove promene direktna posledica organotina, post-traumatskog stresa nakon izlaganja ovim supstancama ili zavise od same ličnosti i načina na koji se njen organizam bori protiv tog štetnog dejstva.

Trimetiltin-hlorid

Kod radnika u hemijskoj industriji izloženim dejstvu trimetiltin hlorida primećeni su simptomi zaboravnosti, umora, gubitka motivacije, periodične pojave glavobolje i poremećaja sna.

Sumnjivi otrovi za čiju toksičnost, međutim, nema dovoljno dokaza

Rastvarači sadrže hemijska jedinjenja koja se uglavnom koriste u industriji, a obuhvataju karbondisulfide, toluen, perhloroetilen i trihloroetilen. Iako je bilo slučajeva koji ukazuju na to da neke ili sve gore navedene hemijske supstance mogu izazvati depresiju ili neku drugu mentalnu bolest, ne postoji dovoljno dobrih i dostupnih istraživanja koja navode specifične posledice koje ove hemijske supstance zap ravo ostavljaju.

Isto važi i za supstance koje ulaze u sastav insekticida, kao što su organofosfati.

 

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter