GIHT. LEČENJE GIHTA. LEKOVI I DIJETA ZA GIHT

Giht ili bolest kraljeva je poremećaj metabolizma kada se javlja povišen nivo mokraćne kiseline u krvi zbog čega se kristali MK talože u zglobovima i bubrezima izazivajući tofuse, artritis i upale

 

Giht ili podagra je bolest koja je sve učestalija, nazivana nekada i bolest kraljeva ili kraljevska bolest, kao i bolest bogatih, jer se javljala kod bogatijih ljudi koji su se hedonistički hranili. Ne postoji prirodni lek za giht osim dijetalne ishrane. Dijeta za giht je od suštinske važnosti. Kao prirodni lek za giht koriste se u ishrani trešnje i višnje, čaj od peteljki trešnje. sok celera i jabukovo sirće, ali samo kako bi smanjili nivo mokraćne kiseline u krvi, ali to nije do kraja pouzdano, jer se uz dijetu za giht te namirnice moraju koristiti stalno – po nekoliko puta dnevno treba konzumirati te namirnice, što može da ima i kontraefekat. Da giht nije nestao potvrdjuju redovni nalazi krvi koji pokazuju povećan nivo mokraćne kiseline.

Danas savremeni lekovi kontrolišu nivo mokraćne kiseline u krvi i sprečavaju stvaranje kristala mokraćne kiseline. Osoba koja ima giht ne mora da ima napade bola i akutni artritis, ali ako ne pije lekove i ne vodi računa o dijetalnoj ishrani, kristali mokraćne kiseline se talože u tkivima i pre svega u bubrezima, izaivajući pojavu kamena i upala bubrega. Najčešći smrtni slučajevi kod gihta su upravo od poremećaja bubrega.

U nastavku teksta dajemo vam prikaz brošure Vodič za giht sa Vojno Medicinske Akademije u Beogradu kao i na linku ispod imate pdf brošuru Nacionalni vodič za Giht – Nacionalni vodič za Giht – Dijagnostikovanje i Lečenje Gihta

Giht - lečenje gihta, lekovi, ishrana i dijeta za giht

GIHT – vodič za bolesnike

SADRŽAJ:
UVOD
ŠTA JE GIHT ?
KAKAV JE ZNAČAJ MOKRAĆNE KISELINE I HIPERURIKEMIJE ?
KAKO NASTAJE GIHT ?
KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK GIHTA ?
KAKO SE ISPOLjAVA AKUTNI NAPAD GIHTA ?
DA LI JE GIHT OZBILjNA BOLEST ?
NA OSNOVU ČEGA SE POSTAVLjA DIJAGNOZA GIHTA?
GRUPE LEKOVA KOJE SE KORISTE U AKUTNOM NAPADU GIHTA
KAKO SPREČITI PONAVLjANjE NAPADA ?
DIJETA ZA GIHT
NEKA DRUGA PITANjA O GIHTU
REČNIK

UVOD

Giht (ili podagra) je poznat još iz doba starog Egipta, 2600 godina pre Nove ere. Kasnije, Hipokrat je svoja zapažanja o gihtu napisao u obliku aforizama koji su i posle 2500 godina tačni. Osim toga, Hipokrat je opisao povezanost neumerenog načina života i pojave gihta, pokazujući da je giht bolest bogatih ljudi.

Hipokratovi aforizmi o gihtu:

Evnusi ne boluju od gihta, niti ćelave.

Žene ne boluju od gihta, osim kada im prestane menstrualni ciklus.

Mladi ne boluju od gihta pre nego što stupe u seksualne odnose.

Upala u gihtu prolazi u toku 40 dana.

Napadi gihta su češći u proleće i u jesen.

U srednjem veku, povezanost obilnog unosa hrane i alkohola i nastanka gihta bila je česta tema karikatura koje su pokazivale moralne karakteristike ljudi koji boluju od gihta. Savremeni način ishrane i stil života u zapadnoj kulturi predisponiraju nastanak gihta, za razliku od istočnjačke u kojoj je tradicionalna ishrana bogata pirinčem i povrćem i ređe dovodi do gihta.

Medicinski izrazi su kod prvog pojavljivanja u tekstu napisani italic slovima, a objašnjeni su u zadnjem delu brošure – rečniku.

ŠTA JE GIHT ?

Naziv giht potiče od latinske reči gutta (kap). Predstavlja srednjevekovno mišljenje da preterivanje u nekom od životnih zadovoljstava narušava ravnotežu dobrog zdravlja i pod određenim okolnostima može da padne („kaplje“) na zglob i uzrokuje bol i upalu.

Giht je vrsta upale zgloba – artritisa, koji nastaje kao posledica taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima kod osoba sa povišenom koncentracijom mokraćne kiseline u krvi. Osim u zglobovima, kristali mokraćne kiseline se mogu taložiti u koži, mekim tkivima i bubrezima. Tako nastaju mali, čvrsti i beličasti čvorići – tofusi u koži i ušnim školjkama, a u bubrezima kamenčići.

Od gihta najčešće oboljevaju muškarci stariji od 40 godina, a žene ređe i to obično u menopauzi. Poznate ličnosti koje su bolovale od gihta: Aleksandar Veliki, Kristofer Kolumbo, Henri VIII, Isak Njutn, Benjamin Franklin, Čarls Darvin, Leonardo da Vinči i drugi.

KAKAV JE ZNAČAJ MOKRAĆNE KISELINE I HIPERURIKEMIJE?

Sve ćelije u ljudskom telu kao i različite vrste namirnica sadrže supstance koje se zovu – purini. Starenjem i propadanjem ćelija u organizmu ili iz hrane koju unesemo, purini se nizom hemijskih procesa pretvaraju u krajnji proizvod – mokraćnu kiselinu. Ona je rastvorljiva u krvi, prolazi kroz bubrege i izlučije se urinom.

Kod zdravih ljudi se mokraćna kiselina u određenoj koncentraciji nalazi u krvi, koja je nešto veća kod muškaraca nego kod žena. Kada se mokraćna kiselina stvara u prekomernim količinama višak se izlučuje putem urina. Ako se to ne dešava, raste nivo mokraćne kiseline u krvi iznad normalnih vrednosti što se zove – hiperurikemija. To još ne znači da neko boluje od gihta.

KAKO NASTAJE GIHT ?

Kada koncetracija mokraćne kiseline dostigne gornju vrednost njene rastvorljivosti u krvi, stvaraju se fini kristali koji se talože u zglobovima. Imuni sistem (ljudski odbrambeni sistem protiv bolesti) prepoznaje kristale mokraćne kiseline kao strana tela i počinje borbu protiv njih. Ta borba dovodi do zapaljenja zgloba i uzrok je bola, crvenila i otoka. Tako nastaje giht.

KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK GIHTA ?

• Ishrana namirnicama bogatim purinima dovodi do povećanog stvaranja mokraćne kiseline.

• Konzumiranje većih količina alkohola ometa izlučivanje mokraćne kiseline.

• Gojaznost povećava rizik za nastanak hiperurikemije i gihta.

• Neke osobe imaju naslednu sklonost povećanog stvaranja mokraćne kiseline. Kod njih se giht javlja u ranijem životnom dobu i ima teži oblik. U njihovim porodicama je češća pojava gihta.

• Upotreba nekih lekova kao što su: diuretici, aspirin, levodopa i ciklosporin povećavaju koncentraciju mokraćne kiseline.

• Kod bolesnika sa malignim bolestima i na hemoterapiji povećano je stvaranje mokraćne kiseline.

• Kod bolesnika sa dugotrajnim bubrežnim bolestima je smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline, pa se ona zadržava u organizmu.

KAKO SE ISPOLjAVA AKUTNI NAPAD GIHTA ?

Najčešće se napad gihta ispoljava na jednom zglobu i to korenu palca stopala. To se zove „podagra“ i javlja se kod 3 od 4 bolesnika sa gihtom. Napad gihta obično počinje u toku noći, naglo i brzo u toku nekoliko sati. Prst postaje izrazito bolan, otečen, crven i topao, a koža iznad je glatka i sjajna. Čak i lagani pokrivač preko prsta izaziva bol. Nagli početak tegoba lekar naziva – akutni.

Akutni napad gihta traje nekoliko dana (5-7), retko do dve nedelje. Može da prođe spontano. Kako vreme prolazi napadi mogu biti učestaliji, dugotrajniji i zahtevaju lečenje. Napad gihta se može ispoljiti i na drugim zlobovima: kolenu, skočnom zlobu,
laktu, ručnom zglobu, prstima i dr. Retko je istovremeno zahvaćen veći broj zglobova, što se zove poliartrikularna forma gihta. To se obično javlja kod osoba koje duže vreme boluje od gihta.

Najčešći faktori koji provociraju napad gihta su preveliki unos hrane i alkohola, a osim toga povreda zgloba, iscrpljenost, teške bolesti, manje hiruške intervencije, započinjanje terapije lekovima koji smanjuju nivo mokraćne kiseline i dehidratacija.

DA LI JE GIHT OZBILjNA BOLEST ?

Posle prvog napada gihta kod 2/3 bolesnika se sledeći napad javlja u roku od jedne godine, a kod ¾ bolesnika u roku od dve godine. Prvih nekoliko napada gihta obično ne dovodi do oštećenja zglobova. Ako su napadi gihta učestali i brojniji dovode do oštećenja hrskavice i koštanih zglobnih površina. To ima za posledicu deformacije zglobova. Tako nastaje dugotrajni – hronični giht.

Potrebno je znati da bolesnici sa gihtom često imaju pridružene druge bolesti: povišen krvni pritisak, šećernu bolest – diabetes mellitus, povišene masnoće u krvi – hiperlipidemia, srčanu bolest i gojaznost. To znači da bolesnika sa gihtom je potrebno ispitati u smeru postojanja neke od pridruženih bolesti. I obratno, ako osoba boluje od neke od ovih bolesti velika je mogućnost da ima giht.

Hiperurikemija i nelečeni giht mogu da dovedu do stvaranja bubrežnih kamenčića i oštećenja funkcije bubrega. Svaki peti bolesnik sa gihtom ima bubrežne kamenčiće.

NA OSNOVU ČEGA SE POSTAVLjA DIJAGNOZA GIHTA?

Pored opisa tegoba bolesnika i pregleda lekara, potrebno je odrediti koncetraciju mokraćne kiseline u krvi. Najveći broj bolesnika sa gihtom ima hiperurikemiju. Ponekad je vrednost mokraćne kiseline u krvi normalna u akutnom napadu gihta, ali to ne odražava njenu pravu koncetraciju u zglobu gde se ona istaložila.

Radi konačne dijagnoze lekar može iglenom punkcijom obolelog zgloba da izvuće određenu količinu tećnosti – sinovijske tečnosti i pošalje je na mikroskopski pregled. Ako se pod mikroskopom vide kristali mokraćne kiseline dijagnoza gihta je sigurna. Rentgensko snimanje obolelog zgloba nije od koristi u prvim napadima gihta. Ono je značajno kod ponovljenih napada gihta kada se mogu utvrditi zglobna oštećenja. Nekada lekar može postaviti dijagnozu gihta jednostavno na osnovu opisa tegoba i pregleda bolesnika.

GRUPE LEKOVA KOJE SE KORISTE U AKUTNOM NAPADU GIHTA NESTEROIDNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI (NSAIL)

Najčešće se upotrebljavaju NSAIL i to: naproksen, diklofenak, indometacin i ibuprofen.

Svi NSAIL su podjednako efikasni. Primenjuju se kod ispoljavanja prvih tegoba i posle nekoliko dana dovode do prestanka bolova i povlačenja upale zgloba. U početku NSAIL se uzimaju u maksimalnim terapijskim dozama, a po prestanku tegoba u manjim dozama još nekoliko dana.

Aspirin koji je jedan od NSAIL treba izbegavati u gihtu, jer povećava nivo mokraćne kiseline u krvi. Bolesnici koji uzimaju male doze aspirina zbog teških srčanih ili vaskularnih bolesti treba da nastave sa njegovom upotrebom čak i u akutnom napadu gihta.

Kod kratkotrajne primene NSAIL se retko ispoljavaju neželjeni efekti. Mogu se javiti bolovi u stomaku, kožna ospa, glavobolja, vrtoglavice, astma i dr. Osobe koje imaju ulkusnu bolest sa povećanim oprezom treba da upotrebljavaju NSAIL. Kod njih se preporučuje uzimanje NSAIL u toku jela ili nakon obroka uz primenu lekova koji štite želudačnu sluznicu.

KOLHICIN

Kolhicin je ranije bio lek izbora u lečenju akutnog napada gihta. Iako brzo i efikasno dovodi do povlačenja bolova i upale zgloba, danas se retko primenjuje zbog velikog broja neželjenih efekata (stomačne tegobe i prolivaste stolice). Uzima se 3-4 tablete Kolhicina u toku dana ili po jedna tableta na svakih sat vremena do prestanka tegoba ili pojave stomačnih tegoba.

KORTIKOSTEROIDI (KS)

Ako lečenje NSAIL nije efikasno ili kod težih oblika gihta, primenjuju se KS u obliku injekcija ili tableta. Primena injekcije Diprophosa (depo preparat KS koji u sebi ima brzodelujuću i sporodelujuću komponentu) lokalno u oboleli zglob ili intramuskularno dovodi do brzog povlačenja tegoba, a ima i zaštitni efekat. Primena KS u vidu tableta, obično Prednisolona, u toku 3-5 dana je isto efikasna.

LOKALNE MERE

Mirovanje u prvih 24 sata od početka tegoba, rasterećenje bolnog zgloba i lokalna primena leda 20-30 minuta nekoliko puta u toku dana, smanjuju tegobe u akutnom napadu.

KAKO SPREČITI PONAVLjANjE NAPADA ?

Ukoliko su napadi gihta učestali ili ako se održavaju visoke vrednosti mokraćne kiseline u krvi, potrebno je uzimati lekove koji smanjuju nivo mokraćne kiseline. Cilj je smanjenje koncetracije mokraćne kiseline u krvi ispod tačke vrednosti njene kristalizacije. Na taj način se smanjuje broj i učestalost napada, sprečava oštećenje zglobova, stvaranje tofusa i bubrežnih kamenčiča.

NSAIL, kolhicin i kortikosteroidi ne smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi. Preporuka je da nivo mokraćne kiseline u krvi bude manji od 360 umol/L odnosno 6,0 mg/dL.

ALOPURINOL

Alopurinol deluje na procese u metabolizmu purina i prekida stvaranje mokraćne kiseline.

Početna doza Alopurinola je 100 mg na dan, koja se posle nekoliko nedelja povećava u zavisnosti od vrednosti mokraćne kiseline, prosečno na 300 mg na dan. Alopurinol se uzima svaki dan duži vremenski period. Dugotrajna upotreba Alopurinola je bezbedna. Retko se javljaju neželjeni efekti u vidu kožne ospe ili poremećaja funkcije jetre. U početku terapije Alopurinolom može doći do naglog pada koncentracije mokraćne kiseline u krvi i provociranja napada gihta. To se prevenira istovremenom primenom NSAIL, kolhicina ili KS u toku jedne do dve nedelje.

PROBENECID

Probenecid pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline urinom. Primenjuje se kod bolesnika sa blagim oblicima gihta, koji nemaju bubrežne kamenčiće niti oštećenu funkciju bubrega.

DRUGI LEKOVI

Lekovi koji se primarno upotrebljavaju u lečenju drugih bolesti kao što su fenofibrat (smanjuje nivo masnoća u krvi) i losartan (smanjuje povišen krvni pritisak) u manjoj meri smanjuju koncentraciju mokraćne kiseline i korisni su u kombinaciji sa Alopurinolom kod bolesnika sa gihtom i povišenim masnoćama ili povišenim krvnim pritiskom.

DIJETA ZA GIHT

Sve osobe sa hiperurikemijom i gihtom treba da se strogo pridržavaju sledećih dijetetskih preporuka.

SMANjENjE TELESNE TEŽINE

Najvažnije je postepeno smanjivanje prekomerne telesne težine. Na taj način se smanjuje koncentracija mokraćne kiseline u krvi i stres – opterećenje zglobova. Treba izbegavati nagli gubitak kilograma i gladovanje jer imaju suprotni učinak. Aktuelna Atkinsonova dijeta (dijeta na mesu) koja je zasnovana na ishrani sa puno proteina se ne preporučuje u gihtu.

ALKOHOL

Unos alkohola treba smanjiti, naročito piva. Gornja dozvoljena granica je 3-4 jedinice alkoholnog pića dnevno za muškarce i 2-3 jedinice za žene. Jedinica predstavlja odnos jačine i količine alkoholnog pića.

TEČNOST

Dovoljan unos tečnosti oko 2-3 litra dnevno, naročito vode, pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline. Naravno, treba izbegavati pivo i druga alkoholna pića.

NAČIN ISHRANE

Dijetalni način ishrane je obavezan kod svih osoba sa gihtom. Namirnice bogate purinima treba izbegavati jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi. Crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe i morski plodovi su veoma bogati purinima.

Nešto manje purina ima u pečurkama i nekim vrstama povrća: špargle, karfiol, spanać, grašak, sočivo, zrna soje i dr. Vegetarijanska hrana bogata purina ređe dovodi do gihta u odnosu na meso i morske plodove.

Iako je meso glavni izvor belančevina u ishrani, one se mogu nadomestiti unosom mleka, sira i jaja koji su siromašni u purinima. Konzumiranje obranog mleka i jogurta sa malim procentom masti smanjuju rizik za nastanak gihta. Bezbedno se mogu unositi sve vrste voća i agrumi.

Piramida ishrane u gihtu

Dnevni unos purina treba da bude manji od 200 mg. U sledećoj tabeli su date vrednosti količine purina u nekim namirnicama.

Tabela 2. Količina purina izražena u miligramima (mg) u različitim vrstama hrane

Tabela 2. Količina purina izražena u miligramima (mg) u različitim vrstama hrane

NEKA DRUGA PITANjA O GIHTU ?

DA LI ŽENE BOLUJU OD GIHTA?

Retko, obično žene u menopauzi i ako uzimaju diuretike. U slučajevima da se kod mlade žene ispolji giht potrebna su dopunska ispitivanja.

ŠTA JE SEKUNDARNI GIHT ?

To je giht koji se nastaje kao posledica drugih bolesti, obično zloćudnih.

DA LI POSTOJE DRUGE VRSTE KRISTALA KOJI UZROKUJU UPALU ZGLOBOVA ?

Postoji vrsta upale zgloba uzrokovana taloženjem kristala kalcijum pirofosfat dihidrata. Zbog sličnosti sa gihtom se zove – pseudogiht. Akutni napad u pseudogihtu je najčešće na kolenu.

DA LI POTREBNO POSETITI LEKARA ?

Kada se tegobe ispolje prvi put potrebno je javiti se lekaru. Neke druge bolesti i stanja mogu da liče na giht, a njihovo lečenje je drugačije. Kasnije, bolesnici sa gihtom prepoznaju tegobe akutnog napada i samostalno uzima lekove na adekvatan način, uz redovne kontrole nadležnog lekara.

REČNIK

Artritis – upala zgloba.

Alopurinol – lek koji smanjuje koncentraciju mokraćne kiseline.

Gutta – latinska reč koja znači kap.

Hiperurikemija – postojanje povišene koncetracije mokraćne kiseline u krvi.

Kolhicin – lek koji smanjuje bol i upalu u gihtu, prevenira buduće napade gihta. U velikim dozama dovodi do stomačnih neželjenih efekata.

Kortikosteroidi – jaki protivupalni lekovi.

Diuretici – lekovi koji pospešuju izlučivanje vode iz organizma putem urina.

Tofusi – nakupine kristala mokraćne kiseline na različitim mestima, a najčešće u koži.

Sinovijska tečnost – tečnost koja se stvara u zglobnom omotaču i podmazuje zglobne površine.

Poliartikularno – više od 5 zglobova.

 

Autori:
Pukovnik prof. dr Dušan Stefanović, dr Ksenija Gardašević
Klinika za reumatologiju i kliničku imunologiju VMA

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: