Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Trezvoumlje i molitva – prepodobni Isihije

 

Trezvoumlje i molitva – prepodobni Isihije

Kako nas čisto srca oslobadja i uzdiže trezvoumlje u nama koje nas vodi u bogougodan život. Isusova molitva kao zaštita od demonskih maštanja

DUŠEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA, PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I MOLITVI

STOTINA PRVA

1. Trezvoumlje je duhovna umetnost. Ukoliko ga dugo i sa postojanom usrdnošću upražnjava, čovek će se, uz Božiju pomoć, potpuno izbaviti od strasnih misli, reči i rđavih dela. Onome ko ga tako prohodi ono daruje verno poznanje nepostižnog Boga, koliko je to nama moguće, kao i tajno razrešenje skrivenih Božanstvenih tajni. Njime se ispunjava svaka zapovest Starog i Novog Zaveta i ono podaje svako blago budućeg veka. Trezvoumlje, u stvari jeste čistota srca koja je zbog svojih visokih vrednosti ili, tačnije govoreći zbog naše nepažnje i nemarnosti, sada vrlo retka kod monaha. Međutim, baš nju Hristos ublažava govoreći: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Pošto je takvo, trezvoumlje se dobija po skupu cenu. Ukoliko postojano prebiva u čoveku, ono za njega postaje putovođ u pravi i bogougodni život. Ono je i lestvica za sagledavanje. Ono nas uči kako da upravljamo pokretima trodelne duše (tj. sa tri sile: slovesnom, razdražajnom i želateljnom) i kako da krepko čuvamo osećanja. Ono u svom sudeoniku svakodnevno umnožava četiri osnovne vrline (mudrost, hrabrost,
uzdržljivost i pravednost).

Trezvoumlje i molitva - prepodobni Isihije

2. Pokazujući koliko je ova vrlina neporočna, čista, sveobuhvatna i delotvorna, i učeći nas kako treba da je započnemo i obavljamo, veliki zakonodavac Mojsije, ili pre – Duh govori: Pazi na sebe da u srcu tvom ne bude tajna reč bezakonja (Pon.Zak.15,9). Tajnom reči on naziva misleno izobražavanje neke grešne i nebogougodne stvari. To sveti oci nazivaju prilogom koji u srce ubacuje đavo. Po njegovom pojavljivanju u umu slede naše pomisli i sa njim strasno razgovaraju.

3. Trezvoumlje je put ka svakoj vrlini i svakoj zapovesti Božijoj. Ono se još naziva srdačnim bezmolvijem i jeste isto što i čuvanje srca koje se drži savršeno (slobodno od maštanja).

4. Čovek koji se rodi slep ne vidi sunčevu svetlost, dok onaj koji ne živi u trezvoumlju ne vidi svetlost izobilne blagodati koja nishodi sviše. On se neće osloboditi od grešnih i Bogu mrskih dela, reči i pomisli. Po svom ishodu oni neće slobodno proći pored knezova tartara.

5. Pažnja je neprestano bezmolvije srca u odnosu na sve vrste pomisli. Srce u njemu svagda, neprekidno i neprestano diše jedinim Hristom Isusom, Sinom Božijim i Bogom, Njega priziva, sa Njim se hrabro bori protiv neprijatelja, i Njemu, koji ima vlast da otpušta grehe, ispoveda svoja sagrešenja. Takva duša prizivanjem često obuhvata Hrista, Jedinog Tajnoznalca srdaca. Ona se na svaki način stara da od ljudi sakrije svoju sladost i svoj unutrašnji podvig kako lukavi neprijatelj nekako ne bi našao načina da u nju unese zlo i uništi njeno dobro delanje.

6. Trezvoumlje je nepokolebivo smeštanje i stajanje pomisli uma na vratima srca. Tu on lako primećuje kako mu se prikradaju strane pomisli, tj. kradljivci i čuje što govore i što čine te ubice. On, takođe, razaznaje kakva izobraženja izazivaju demoni, pokušavajući da ga uvuku u maštanje i da ga prevare. Ukoliko se budemo trudili na ovom delu, steći ćemo osnovano iskustvo u mislenoj borbi.

7. Učestalost obazrive pažnje u umu čoveka koji se stara da zagradi izvor rđavih pomisli i dela obično rađa dvostruki strah: sa jedne strane, od ostavljenosti Bogom, a sa druge – od vaspitnog popuštenja spoljašnjih iskušenja. Bog, naime, ponekad ostavlja [čoveka] i šalje neočekivana iskušenja radi ispravljanja života, naročito onima koji su okusili sladost pokoja od toga dobra (tj. pažnje i trezvoumlja) i postali nemarni. Od te učestalosti u nama se rađa navika, a od nje izvesna prirodna neprekidnost trezvoumlja. Od njega se, opet, malo po malo, rađa poznanje borbe, koje sledi neprestana Isusova molitva, i sladosna tišina uma bez maštanja, te neko divno stanje koje proizilazi od sjedinjenja sa Isusom.

8. Um koji stoji i priziva Hrista protiv neprijatelja i koji mu pribegava radi pomoći liči na životinju koja je okružena mnoštvom pasa kojima se hrabro suprotstavlja iz svog skrovišta. Izdaleka misleno provideći zamke mislenih neprijatelja, on se neprestano moli Mirotvorcu Isusu i ostaje neranjiv.

9. Ukoliko umeš, i ukoliko ti je dano da izjutra staješ pred Gospoda, te ne samo da te On gleda, nego da i ti gledaš (Ps.5,4), razumećeš o čemu govorim. A ako ne razumeš drži se trezvoumlja, pa ćeš razumeti.

10. Sastav mora je mnoštvo vode. Sastav, pak, i uporište trezvoumlja, bodrosti i udubljenog bezmolvija duše, kao i bezdan divnih i neizrecivih sagledavanja i razumnog smirenja ispravnosti i ljubavi jeste (jedino) krajnje trezvoumlje i neprestana, naporna molitva Isusu Hristu, praćena uzdasima ali bez pomisli, uninija i teskobe.

11. Gospod je rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). A volja Njegovog Oca jeste: Koji ljubite Gospoda, mrzite zlo (Ps.96,10). Dakle, pri molitvi Isusu Hristu omrzimo zle pomisli – i volja Božija će biti ispunjena.

12. Ovaplotivši se, naš Vladika i Bog je predložio izgled svake vrline radi primera ljudskom rodu i opozivanja drevnog pada, živopisavši sav vrlinski život svoj u telu. Pokazujući jedan od mnogih dobrih primera, On je po krštenju otišao u pustinju i stupio u mislenu borbu sa đavolom koji mu je pristupio kao prostom čoveku. Načinom na koji ga je pobedio, tj. smirenjem, postom, molitvom i trezvoumljem (kojeg se držao, premda, kao Bog i Bog bogova, za njim nije imao potrebu), On je i nas, nepotrebne sluge, naučio kako da se dolično borimo protiv duhova zlobe.

13. Neću se olenjiti da ti neukrašenom i nekićenom rečju izložim, po meni, sve načine trezvoumlja koji, malo po malo, mogu očistiti um od strasnih misli. Jer, ja ne smatram razumnim da se u ovom slovu, kao inače u povestima o spoljašnjim ratovima, korisna sadržina sakrije kićenim rečima, osobito pošto se piše za proste ljude. Reći ću ti apostolovim rečima: A ti, čedo Timoteje, pazi na čitanje (1.Tim.4,13).

14. I tako, jedan način trezvoumlja jeste: budno paziti na maštanje ili prilog. Jer, bez maštanja satana ne može da priprema pomisli, niti da ih predstavlja umu da bi ga obmanuo.

15. Drugi je: imati srce uvek u dubokoj tišini, bezmolvno u odnosu na svaku pomisao i u molitvi.

16. I opet drugi je: neprestano u smirenosti prizivati u pomoć Gospoda Isusa Hrista.

17. I opet drugi je: u duši imati neprestano sećanje na smrtni čas.

18. Sve ove delatnosti, ljubljeni, slično vratarima brane ulaz rđavim pomislima. O tome, pak, da uvek treba gledati na nebo (zanimajući um sagledavanjem nebeskih stvari), ni u šta ne računajući zemlju (i sve zemno), (što je, takođe, jedan od snažnih načina trezvoumlja), ja ću, uz pomoć Boga koji daje reč, detaljnije pogovoriti na drugom mestu.

19. Ukoliko presečemo uzroke strasti (tj. povode koji ih pobuđuju), te se poduhvatimo duhovnih dela samo na kratko vreme, ali nam bavljenje njima ne postane jedino zanimanje za ceo život, opet ćemo se lako vratiti telesnim strastima. I od tog (dobrog poduhvata) nećemo imati nikakve koristi, osim što će nam se um samo još većma pomračiti i što ćemo još dublje potonuti u veštastveno.

20. Onaj ko se podvizava u unutrašnjosti, svakog momenta treba da poseduje četiri delanja: smirenje, krajnju pažnju, protivrečenje (pomislima) i molitvu. Smirenje treba da ima, budući da se bori protiv gordih demona, a njemu je uvek pri srcu potrebna pomoć Hristova, koji nenavidi gorde (Prič.3,34); pažnju, jer srce treba da mu je slobodno od svake pomisli, pa čak i one koja izgleda dobra; protivrečenje (pomislima), jer sa gnevom treba da se suprotstavi lukavome čim oštrim umom prepozna kako mu prilazi, kao što je rečeno: I odgovoriću onima koji me vređaju. Zar se moja duša neće povinovati Gospodu? (Ps.119,42; 62,1); molitvu, jer posle protivrečenja treba iz dubine srca neizrecivim uzdasima da zavapi Hristu. Tada će sam podvižnik videti kako se obožavanim imenom Isusovim razvejava neprijatelj i njegova maštarija, slično prahu ili dimu pred vetrom.

21. Onaj ko nije stekao molitvu čistu od pomisli, nema oružje za bitku. To oružje je molitva koja neprestano dejstvuje u najskrivenijem mestu duše. Prizivanjem Gospoda Isusa Hrista ona (nevidljivo) bičuje i opaljuje neprijatelja koji skriveno napada.

22. Ti treba da oštrim i napregnutim pogledom uma gledaš unutra kako bi saznao ko ulazi. Čim raspoznaš o kome se radi, protivrečenjem smrskaj glavu zmije i, istovremeno, sa uzdisanjem zavapi Hristu. Tako ćeš iskusiti nevidljivu Božansku zaštitu. Tada ćeš, takođe, jasno uvideti ispravnost srca (tj. da li ispravno deluje, ili – u čemu se sastoji ispravno dejstvo srca).

23. Onaj koji stoji pred ogledalom i gleda u njega, stojeći sa drugima, vidi kako izgleda njegovo lice kao i lica onih koji stoje pokraj njega. Tako i onaj koji sa svom pažnjom posmatra svoje srce u njemu vidi svoje sopstveno stanje, kao i mračna lica mislenih crnaca.

24. Sam od sebe um ne može pobediti demonska maštanja. Neka se i ne usuđuje na tako nešto bilo kada! Jer, kao lukavi, naši neprijatelji se pretvaraju da su pobeđeni, pokušavajući da borca obore sa druge strane – putem taštine. Međutim, pri prizivanju Isusovog imena oni neće izdržati ni minut u spremanju zamki protiv tebe.

25. Pazi da ne uzmaštaš mnogo o sebi (niti da izmišljaš svoje načine borbe) kao nekad drevni Izrailj, inače ćeš biti predan u ruke mislenim neprijateljima. Jer, on je, pošto ga je Bog svih bio izbavio od Egipćana, izmislio sebi svog pomoćnika – izlivenog idola.

26. Pod izlivenim idolom treba razumeti naš slabi razum. Sve dok protiv zlih duhova priziva Isusa Hrista, on ih lako odgoni, a čim nerasudno počne da se uzda u sebe, pada i razbija se, slično takozvanom brzokrilom. Evo šta ispoveda onaj koji se uzda u Gospoda: Gospod je krepost moja i zaštitnik moj: u Njega se uzda srce moje, i On mi pomože. I ko će, osim Gospoda, ustati za mene nasuprot zlima? Ili ko će stati za mene nasuprot onima koji čine bezakonja, tj. na bezbrojne pomisli? Onaj ko se uzda u sebe, a ne u Boga, pašće strašnim padom.

PREPODOBNI ISIHIJE

Izvor: Dobrotoljublje

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter