Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Zašto je higijena ruku važna?

Zašto je higijena ruku važna?

Od svih delova našeg tela, ruke su, s obzirom na svoju funkciju koju obavljaju, najviše izložene prljanju.

 

Pravilna i redovna higijena, odnosno pravilno i redovno pranje ruku dobar je, jednostavan i ispravan način stopiranja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama. To mogu biti klasična prehlada, grip, zarazna žutica ili infekcije koje se ostvaruju unošenjem nečistom hranom ili vodom. Zasluga prljavih ruku u rasprostranjavanju crevnih zaraznih bolesti je toliko bitna i očigledna da se crevne zarazne bolesti kao što su tifus, paratifus, dizenterija i slično nazivaju „bolestima prljavih ruku“. Isto tako, značajna je i uloga ruku u širenju crevnih glista, odnosno parazita.

Zašto je higijena ruku važna pranje-ruku

Kako dolazi do zaraze?

Naša koža nije sterilna. Na koži se nalaze mikroorganizmi koji su stalni „stanovnici“ naše kože. Zovu se i normalna mikroflora kože. Oni imaju značajnu ulogu u zaštiti od patogenih mikroorganizama koji su zaslužni za izazivanje bolesti. Isto tako, svako od nas svakodnevno dolazi u kontakt i sa patogenim mikroorganizmima koji kad prodru u naš organizam mogu dovesti do bolesti. Ruke se prljaju mnoštvom mikroorganizama iz okoline. Primera radi, zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus) obitava na koži i u nosu oko 30% ljudi, kao naizgled bezazlena bakterija. To stanje nazivamo kolonizacijom. Ali tzv. MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) glavni su uzročnici bolničkih infekcija, uključujući i zapaljenje pluća, komplikovane infekcije kože i mekih tkiva. Imaju veliko kliničko, ali i ekonomsko značenje, posebno kod hospitalizovanih bolesnika. Mikroorganizmi se nalaze skoro na svim predmetima i bićima sa kojima možemo biti u kontaktu. Na koži ruku se neki mikroorganizmi s vremena na vreme nakupljaju. Oni nisu stalno prisutni i nazivamo ih prolazna mikroflora.

Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku uneti u organizam na više različitih načina – putem usta, nosa, sluzokože oka, oštećene kože. Ulazak mogu predstaviti i najmanje  otvorene ogrebotine. Takodje, prljavim rukama se može zaraziti i hrana i na taj način se zaraziti patogenim mikroorganizmima tzv. alimentarne toksiinfekcije.

Kako se sprečava razmnožavanje i širenje opasnih mikroorganizama?

Infekcije, bolesti i ostale komplikacije koje se mogu preneti prljavim rukama se mogu preventovati jedino redovnom i pravilnom higijenom ruku. Redovno i pravilno pranjr ruku treba usaditi deci u pamet već u ranom detinjstvu. Rane, posekotine i ostale ogrebotine je neophodno zaštiti zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama.

Kada treba prati ruke?

Ruke je neophodno prati kada su vidno zaprljane. Treba ih prati i:

Pre:

  • Jela ili obraka i tokom pripremanja hrane,
  • Dojenja ili hranjenja deteta,
  • Aktivnosti koje se obavljaju s decom (posebno s novorodjenčetom),
  • Dodirivanja usta, nosa, ili očiju,
  • Kontakta s bolesnom osobom.

Posle:

  • Jela ili obraka i tokom pripremanja hrane,
  • Upotrebe toaleta,
  • Menjanja pelena,
  • Brisanja nosa ili kašljanja i kijanja,
  • Dodirivanja predmeta zaprljanih telesnim izlučevinama ili krvlju,
  • Kontakta s obolelom osobom,
  • Kontakta sa životinjama,
  • Iznošenja đubreta, čišćenja i slično,
  • Povratka u kuću nakon šetnje, igranja u parku, kupovine, bavljenja sportom i sl,

Šta podrazumeva higijena ruku?

Pre pranja ruku veoma je preporučljivo da se sa ruku skinu nakit i sat. Ruke treba oprati pod mlazom tekuće vode. Takođe je poželjno da voda bude mlaka, a ne vrele jer previše vruća voda može da dovede do oštećenja kože. Za pranje ruku treba koristiti tečni sapun, a ako koristite čvrsti klasični sapun, treba ga posle korišćenja isprati pod mlazom vode i čuvati tako da bude suv. Ako pričamo o najboljem rešenje, to su svakako antimikrobni i antibakterijski tečni sapuni. Potrebno je dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku: dlanove, podlaktice, delove kože između prstiju, područje ispod noktiju. Sve to treba da traje najmanje 30 sekundi kako bi bilo delotvorno. Nakon sapunjanja, ruke treba dobro isprati i osušiti. Ukoliko se za brisanje ruku koristi peškir, a ne papirni ubrus, peškir treba koristiti samo za ruke i često ga treba menjati. Takođe, poželjno je da ga koristi samo jedna osoba. Ako ruke perete u nekom javnom toaletu (restoran, kafić, javni wc i sl.), ruke obrišite papirnim ubrusom. Slavinu zatvorite takođe zatvorite papirnim ubrusom izbegavajući svaki kontakt oprane kože sa slavinom. Upotrebljeni ubrus treba baciti u kantu. Neretko se u javnim toaletima nalazi aparat sa toplim vazduhom za sušenje ruku. Pri izlasku iz toaleta treba izbegavati dodirivanje okolne površine opranim rukama.

Koje su najčešći propusti pri higijenskom pranju ruku?

Higijena ruku i propusti koji se pri njome javljaju, nastaju kada se one peru nedovoljno dugo, nedovoljno često ili uz nedovoljnu količinu sredstava za pranje i dezinfekciju. Često se i ne operu svi delovi ruku. Poseban rizik i opasnost mogu predstavljati predugi ili veštački nokti, oštećeni lak na noktima i nakit ( ukoliko se ne skine) sa mnogo kamenja i udubljenja.

Koliko je dobro dezinfikovati ruke?

Nakon što se ruke operu, vrlo je poželjno, a u nekim situacijama i neophodno da se obavi i dezinfekcija ruku. U tu svrhu Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje sredstva za dezinfekciju na bazi etil-alkohola ili izopropanola. Pomenuta dezinfekciona sredstva se koriste da bi se broj prolazne mikroflore sveo na minimum ili potpuno uništio. Trajanje efekta dezinfekcije ruku zavisi ponajviše od sredstva koje se koristi i na koji način je proces izvršen. Treba imati u vidu da se na svakom sredstvu za dezinfekciju ruku nalazi upustvo kojim se precizira vreme trajanja dezinfekcije.

Dezinfekciona sredstva treba birati pametno i pažljivo Pritom, treba voditi računa o njihovim aktivnim sastojcima, specifičnostima i karakteristikama. Na našem tržistu postoje u nekoliko oblika: tečna dezinfekciona sredstva, razni gelovi, vlažne maramice i slično.

Niakada nemojte smetnuti s uma da se upravo najveći broj bolesti širi putem prljavih ruku. S toga, na higijenu istih treba obratiti posebnu pažnju.

World Health Organization, odnosno Svetska zdravstvena organizacija je objavila poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke. Pogledajte ga u nastavku:

kako-ispravno-prati-ruke

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Proktomed Dr Milena Šćepanović oglas sideba baner
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter