Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Putinov duhovnik – Otac Tihon Ševkunov, arhimandrit RPC

 

Ko je otac Arhimandrit Tihon (Ševkunov)

Da li znate ko je Putinov duhovnik, kome se ruski predsednik ispoveda kao pravoslavni vernik? To je otac Tihon Ševkunov nastojnik Sretenjskog manastira. Oni su pouzdani prijatelji i saradnici

 

Pouzdani prijatelji

OTAC TIHON (SEVKUNOV) – DUHOVNIK PUTINA

Dakle, kome će se obratitit Putin, ako se svet okrene protiv njega? U vreme dok su njegovi sekretari za štampu bili zauzeti traženjem odgovora u predmetu Hlebnikova, Putin je, po glasinama, posetio Sretenjski manastir.

Do kraja XIV veka, zemljište na kome se nalazio manastir, bilo je poznato kao Kučkovo polje. 1378. godine, ovde je bio pogubljen Veljaminov, poslednji iz porodice moskovskih Tisiackih, a ubrzo posle toga tu je izgrađena crkva prepodobne Marije Egipatske. Manastir je osnovan 1395. godine, po naređenju velikog kneza Vasilija Dmitrieviča, sina Dmitrija Donskog, koji je takođe, izgradio hram Vladimirske Bogorodice, kao sećanje na spasenje Moskve od Tamerlana na dan prenosa čudotvorne ikone Bogorodice iz Vladimira u Moskvu.

Putinov duhovnik - Otac Tihon Ševkunov, arhimandrit RPC i Vladimir Putin
Putinov duhovnik otac Tihon Ševkunov, arhimandrit RPC i Vladimir Putin zajedno

Po tradiciji se smatra, da su se dvorac legendarnog bojarina Kučke i Kučkovo polje nalazili u rejonu Lubjanke, gde je u XII – XIV veku prolazio put iz Kijeva i Smolenjska za Vladimir na Kljazmi, Rostov Veliki i druge gradove. Po tom drumu 1382. godine, prošao je Dmitrij Donskoj, sakupljajući vojsku za borbu sa hanom Tohtamišem, jednim od poznatih hanova Zlatne Horde, koji je bio prinuđen da se povuče iz razorene Moskve. Za vreme najezde Tamerlana, 1395. godine, koji je stigao do Eljca, tim drumom su ikonu Bogorodice Vladimirske dostavili u Kremlj, a moskviči su je dočekali na tom mestu gde su sada Sretenjska vrata. Na mestu dočeka ikone izgrađen je hram, a zatim Sretenjski manastir, čija glavna crkva stoji tamo do današnjeg dana.

U podrumima Lubjanke, upravi NKVD, kasnije KGB i FSB, koja graniči sa tim istorijskim manastirom ubijeni su hiljade sveštenika i drugih ljudi. Priča se da je Putin, radeći agentom poznate organizacije na Lubjanki, upoznao igumana manastira, oca Tihona Ševkunova, i da su se ta dva potpuno različita čoveka, uskoro sprijateljili.

Arhimandrit Tihon, počasni naziv je uvaženi sveštenik dobio kasnije, počeo je kao scenarist. Svetovni Georgij Aleksandrovič Ševkunov, rođen 1958. godine, završio je odsek za scenario Sveruskog instituta kinematografije. Otac Tihon bio je duhovni sin Jovana Krestjankina,, jednog od najuticajnijih verskih lidera za poslednjih 100 godina, koji je preživeo zahvaljujući čvrstoj veri u godinama najžešćih represija od strane sovjetskog režima, za vreme kojeg je bio proganjan i zatvaran. Otac Tihon se susreo sa svojim nastavnikom – čovekom, koga su već tada priznavali jednim od stvarnih ruskih proroka, kada je stupio u Pskovsko-Pečerskij manastir. Ni nastavnik ni učenik nisu mogli predpostaviti kakav će uticaj mladi klerik dostići u budućnosti. „Putinov duhovnik“ prvi puta je postao poznat 1990.godine, kao ideološki aktivist konzervativnog krila Ruske pravoslavne crkve. Koristeći svoje znatno literaturno iskustvo, napisao je članak „Država i crkva“, gde je otvoreno izneo izvanredne protivorečne poglede na demokratiju. On je pisao: „Demokratska država će neizbežno pokušati da oslabi najuticajniju crkvu u zemlji, koristeći se drevnim principom „Zavadi pa vladaj“. Ne postoji veliki broj lidera, Putinovih kolega, koji bi prihvatili takvo gledište, ili bi hteli da se otac Tihon mnogo udubljuje u to, mada on nije jedini sa takvim mislima. Ovde, u Britaniji, otac Stefan Plat, oksfordski pravoslavni teolog, slaže se: „Mi živimo u zajednici, koja je, govoreći duhovnim terminima“, izgubila svoj put. Službeno Britanija je još uvek hrišćanska zemlja. Episkopi anglikanske crkve, naprimer, još uvek zasedaju u palati lordova. Mada je kraljica šef anglikanske crkve, teško je reći, kako to utiče na život običnog britanca, muslimana, koji se ne boji javno proklamovati svoju veru, a kao rezultat imaju najjači glas na religioznom planu“.

2008. godine, otac Tihon se ponovo pokazao kao jedan od najobrazovanijih ljudi Rusije, objavivši polemiku o dokumentarnom filmu „Pad imperije – lekcije Vizantije“, proročanski izrekavši neophodnost za tako veliku zemlju kao što je Rusija, izbegavanje ponavljanja greške, koja je bila u slabljenju unutrašnje vlasti.

***

Smatra se, da se Putin sreo i sprijateljio sa ocem Tihonom posle nesreće, koju je imala njegova žena 1993. godine, što ga je nateralo da preispita svoj život. U to vreme, isceliteljska duhovna snaga monaha, u krajnjoj liniji u očima njihovih duboko poštujućih sledbenika, bila je tako jaka, da su mnogi verovali da će on posle Alekseja II postati sledeći Patrijarh Moskovski i cele Rusije, mada je to po kanonima ruske pravoslavne crkve bilo nemoguće, pošto nije bio čak ni episkop. Svejedno, ta dva čoveka dali su ogroman doprinos ujedinjenju dve pravoslavne crkve – domaće i inostrane. Putin navodi da nije uticao na izbor naslednika Alekseja II, patrijarha Kirila za Patrijarha moskovskog i cele Rusije, ali Kiril izražava svoje poverenje ocu Tihonu, pokazujući to velikim punomoćima, on je iguman Sretenjskog-stavropigialnog muškog manastira, izvršni sekretar Saveta Patrijaršije za kulturu, rektor Sretenjske bogoslovije, a takođe kopredsednik crkvenog saveta za borbu s alkoholizmom.

Otac Tihon ima mnogo prijatelja na uticajnim položajima. Jedan od njegovih sledbenika je general-major Nikolaj Leonov, koji je radio u KGB od 1958. do 1991. godine, a 60 – 70 tih godina, bio je zamenik načelnika uprave, u nekom periodu radio je blisko sa Putinom. Danas su otac Tihon i Leonov članovi redakcionog saveta časopisa „Ruski dom“. Leonov je takođe, bio politički komentator TV programa, koji je prenošen na kanalu „Moskovija“. I zaista ga smatraju duhovnim inspiratorom i časopisa i TV programa.

Taj, koga mnogi smatraju Putinovim duhovnim savetnikom ima takođe, neke interesantne poglede na cenzuru: „Cenzura je normalni instrument u normalnom društvu, koji mora odstranjivati sve vrste ekstremizma. Lično ja sam za nju i u religioznoj oblasti i u svetovnoj oblasti. Što se tiče državne cenzure, ranije ili kasnije javnost će doći do trezvenog shvatanja neophodnosti te institucije. Setimo se kako je Puškin u mladosti napadao cenzuru, mada je na kraju podržavao“. Takav zaključak religioznog radnika sadrži i neku poetsku slobodu: on se zasniva na pismu Puškina Jazikovu, novembar, 1826. godine, u kome Puškin opisuje kao „veliki uspeh“ što je njegov cenzor bio sam car, mada je Puškina razdražavala cenzura cara Nikolaja, posebno u dnevnicima i pismima ženi.

Tako nikoga nije iznenadilo da je prvi čestitao Putinu njegovo stupanje na položaj predsdenika niko drugi nego otac Tihon, koji se obradovao odlasku predhodnika i osudio „eru jeljcinizma“.

Mada on nikada nije otvoreno pokazivao svoje odnose sa Putinom, bilo kakvi da su, otac Tihon se malo otvorio u svom intervjuu časopisu „Profil“, rekavši: „U poslednje vreme pročitao sam mnogo članaka u kojima sam sa interesom saznao za moju posebnu bliskost predsedniku, o takvom uticaju, koji ja navodno imam, o mom učešću u rešavanju crkvenih i čak državnih problema. Na osnovu tih novinskih „činjenica“ analitičari po svome prave niz koncepcija, globalnih prognoza itd, itd. Šta se može o tome reći? Pre svega to, da je u javno-političkim krugovima izgrađeno savršeno nepokolebljivo uverenje da predsednikom Rusije neko upravlja. Na žalost, to se i dešavalo u poslednjih petnaest godina. Grupe uticaja su se menjale, a odrediti ih nije bio nikakav poseban problem. No, danas se dešava nešto sasvim drugo. I ti, koji su tokom mnogo godina upravljali prethodnim predsednicima, i ti, koji su služili njihovim interesima, ne zaboravljajući svoje, grčevito traže i ne mogu naći izvor uticaja na Putina. Ko njime upravlja? Oligarsi? Ne. Porodica? Ne. Oficiri? Ne. FSB? Ne. Zapad, međunarodni krugovi, SMI? Uvredljivi, ali takođe, ne. I na kraju, otkriveno! Čini se da je to otac Tihon vaš pokorni sluga. U stvarnosti, Putin je samostalan, i ta njegova osobina, sve više i više se kristalizuje, radujući jedne i dovodeći do panike druge. Daće Gospod, da će ovo biti predsednik, kontrolisan samo Bogom, svojom savešću, ljubavlju prema Rusiji i zdravim razumom“.

Otac Tihon je nastavio intervju odgovorom na pitanje vezano za to, da li država koristi crkvu za svoje ciljeve da bi nastavila rat u Čečeniji. „Kada Pravoslavna crkva govori o neprotivljenju zlu, – rekao je on, – nastaje davno ukorenjeno i potpuno pogrešno mišljenje o tome da crkva poziva na pokoravanje zlu. U stvari nema ništa više stranog pravoslavnom hrišćanstvu, nego tvrdnja da se ne treba suprotstavljati zlu. Što se tiče Čečenije, tu se Rusija orijentisala mnogo čim. Hasavjurtskij dogovor, bio je takođe, pokušaj otkupa, kao i pri Dmitriju Donskom. Upad čečenskih ekstremista u Dagestan, novembra 1999. godine, prinudio je Rusiju da ponovo uzme mač u ruke. Voli svoje neprijatelje, uništavaj neprijatelje domovine, gadi se neprijatelja božjih“.

Kada su oca Tihona upitali, da li je istina da kao „čuvar mnogih državnih tajni Vi imate na raspoloženju reprezentativni blindirani automobil Audi-8, on je odgovorio: „Jednom smo vozili u Grozni humanitarnu pomoć, ekstremisti su za nama jurili nekoliko časova, i bez obzira što je sa nama bio celi odred kao zaštita, oni bi nas oteli da nije bilo božje pomoći. U Moskvi imam automobil Audi-6, star sedam godina, osvećen, a to znači zaista duhovno blindiran“.

Ko bi mogao optužiti oca Tihona u neskromnosti radi toga što on razmatra čak i duhovnu zaštitu, posebno kada se ta duhovna zaštita tiče lidera države. Poznato je, da kada su oni u četiri oka, razmatranje svih pitanja je njegova obaveza. Monah, moguće je, zna o Putinovom životu više nego iko drugi, osim Igora Sečina. On priča da je posao neodvojivi deo njegovog ispovednika. „Putin daje primer svima nama i Rusiji u celini, pošto je on prvi istinski hrišćanski šef države od vremena poslednjeg cara Nikolaja II“. Pravoslavni lideri smatraju Jeljcina ateistom. Teško da je on prešao prag male privatne kapele nedaleko od predsedničkog kabineta, dok se Putin tamo svakodnevno moli, neuobičajena stvar za nekog ko je tako dugo služio u KGB, organizaciji posvećenoj ateističkoj državnoj ideologiji.

Ne sklanjajući se od spornih momenata, otac Tihon otvoreno odobrava Putinovu odluku da ratuje protiv islamskih ekstremista na severnom Kavkazu, zaključujući da je zapadno društvo „slabo i dekadentno“, „nesposobno da se nosi sa izazovima, koje predstavlja „agresivna“ islamska kultura, sa ciljem na „svetsku dominaciju“.

„Rusija, – zaključio je on, – nema druge saveznike osim oslabljene armije i flote“.

***

Nezgoda, koju je imala Ljudmila Putin, 1993. godine, koja je umalo nije koštala života, dovela ju je potrebi za religioznom podrškom, o kojoj ona retko glasno govori: „Ne bih htela da o svojoj veri javno govorim, – kaže ona. – To je lično. Mada ja znam da vera može objediniti ljude. Meni se čini, da bi dostigli to najsvetlije buduće o kome svi maštamo, čovečanstvo mora doći do jedine vere. Ili kao minimum mi moramo ceniti postojanje drugih veroispovesti, ne počinjući ratove i živeći bez nasilja. Rusko pravoslavlje propoveda pre svega ljubav i toleranciju bližnjemu“.

 

Odlomci iz knjige K Hacinsa i A Korobko “PUTIN”

Copyright za teritoriju ex Jugoslavije- Milka Kresoja, Moskva

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280