Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Istine i laži o mleku – da li je dobro ili štetno piti mleko

 

Da li je mleko štetno ili sprečava rak?

Mitovi, istine i laži o mleku kroz dva teksta u medijima u istom danu. Da li je dobro piti mleko kako industrija tvrdi ili je mleko štetno kako nauka kaže

 

Kako se stvaraju mitovi, istine i laži o mleku demonstriramo na dva teksta koji su izašli isti dan. Jedan tekst koji veliča mleko je objavljen na domaćem mediju i sajtu Telegraf a drugi, kritičan prema mleku, objavljen je na nemačkom sajtu Deutche Welle. Istine i laži o mleku u istom danu, samo je zbunjeni potrošač u dilemi kome da veruje.

Da li je možda Telegraf primio novac od mlekara da plasira ovako senzacionalistički tekst u kome tvrdi da mleko sprečava pojavu kancera ili je nemački državni medij izneo činjenice o mleku da bi subverzivno delovao na srpsku mlekarsku industriju. Odgovor ne znamo, ali vredi pročitati tekstove i videti šta su istine a šta laži o mleku. Mi smo odlučili kome ćemo da više verujemo po ovom pitanju.

Mitovi, istine i laži o mleku - da li je štetno stalno piti mleko
Mitovi, istine i laži o mleku – da li je štetno stalno piti mleko

 

Šta kaže Telegraf

Evo zašto bi mleko trebalo da pijete BAŠ svaki dan!

Ukoliko ne želite da tokom života obolite od dijabetesa ili začepljenja krvnih sudova, važno je da u svoju ishranu uvrstite mleko i mlečne proizvode, na redovnoj bazi

Ključni sastojak mleka i mlečnih proizvoda, konjugovana linolna kiselina (CLA), ima višestruko pozitivne efekte na ljudsko zdravlje, zaključak je najnovijih kliničkih studija.

Konjugovana linolna kiselina predstavlja heterogenu grupu kiselina, i prirodno se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima. Njeno blagotvorno dejstvo na zdravlje ljudi se povezuje sa pojedinim izomerima, koji sprečavaju procese koji vode ka aterosklerozi, dijabetesu, hroničnim upalama i

Nastavak teksta je ovde.

. . .

Šta kaže DW

Koliko je štetno mleko?

Čaša mleka dnevno jača kosti. Mleko podstiče dobro raspoloženje – sve su to fraze koje svako zna. Rezultati jednog švedskog istraživanja bacaju sumnju na takve tvrdnje.

Mitovi, istine i laži o mleku - da li je štetno stalno i puno piti mleko
Previše mleka donosi višak zdravstvenih problema

Devojčica sa brkovima od mleka se smeje pred kamerama, u ruci čaša mleka, odmah pored puna flaša. Omiljeni reklamni motiv. Isto kao i blještavo belo mleko koje se kao nekom čarolijom meša sa zdravim muslijem. Takve slike svakog dana se mogu videti na ekranima. Asocijacija: sve dok je mleko tu, zdravo je.

Veliko istraživanje

Čak i da je ta poruka preuveličana, rezultati jednog švedskog istraživanja bacaju sumnju na to koliko je mleko zdravo – i to u njegovoj čistoj formi, ne kao dodatku slatkim voćnim pahuljicama ili tome sličnom.

U vremenskom periodu od dvadeset godina, naučnici univerziteta Upsala posmatrali su 61.000 žena i preko devet godina 45.000 muškaraca, kako bi dokumentovali povezanost između konzumacije mleka, visoke smrtnosti i čestih lomova kostiju.

Mlečni proizvodi kao npr. jogurt nisu opasni po zdravlje, pokazuje studija. (Ali voćni jogurt je opasan jer je pun šećera)

Rezultat: smrtnost kod ispitanika koji su dnevno pili tri čaše mleka ili više bila je iznad proseka. Broj lomova kostiju sa druge strane, bio je povećan samo kod žena koje su mnogo konzumirale mleko, ne i kod muškaraca.

Ekard Hojser, iz Saveza mlečne industrije iz Berlina, kritikuje pristup švedskih istraživača i smatra da se istraživanja kao što je ovo koriste kako bi se sumnje ugrubo ispitale. Iz tog istraživanja izvučeni su pogrešni zaključci.

Čak i Karl Mihelson, jedan od koautora studije upozorava na preuranjene zaključke: „Ne možemo da kažemo da je te posledice izazvalo isključivo konzumiranje mleka. Mleko je samo deo slagalice.“

Prvi osumnjičeni

Moguće je, međutim, da su švedski stručnjaci identifikovali potencijalnog krivca u toj slagalici. Oni sumnjaju na D-galaktozu – šećer koji se uglavnom javlja kod kravljeg mleka. Miševi i pacovi kojima je davana ta supstanca, brže su starili i ranije umirali.

Količina koju su dobili je otprilike dve čaše mleka. Drugačije je sa mlečnim proizvodima, poput sira ili jogurta. „U poređenju sa normalnim, kravljim mlekom, mlečni proizvodi koji su fermentirali imaju znatno niži udeo D-galaktoze“, kaže Mihelson.

Hojser sumnja u prenosivost eksperimenta sa životinjama. „Naravno da će životinja ranije uginuti, ukoliko dobija prekomerne količine šećera.“ Nije isto sa ljudima koji dnevno popiju tri čaše mleka – iako ta količina kod odraslih ne može da se smatra normalnom. „Ukoliko su sumnje sa D-galaktozom tačne, žene više ne bi smele da doje jer su vrednosti u majčinom mleku još više nego u kravljem“, objašnjava Hojser.

Otvorena pitanja

Neophodna su dalje istraživanja, smatraju i švedski istraživači. Uostalom, potrebno je ispitati i uticaj štetnih faktora, kao što su hrana, piće, sport ili pušenje. Osobe koje su praćene bile su različite starosti. Rezultat istraživanja Mihelson vidi kao povod za dalji rad: „Ne možemo da damo savet za konzumiranje mleka koji se zasniva samo na jednoj studiji. Rezultate moramo veoma pažljivo da analiziramo. Naša studija pojašnjava jedno: potrebna su nam istraživanja većih razmera.“

Za mlečnu industriju rezultati istraživanja su fatalni, smatra Hauser: „Potrebne će nam biti godine dok ne otklonimo loš utisak.“ Ipak, on vidi i pozitivne strane istraživanja: „Društvo se veoma interesuje za ishranu i dobro je da se govori o mleku.“

Dakle, kada sledeći put sa čašom mleka u ruci sedite pred televizorom na kome se pojavi reklama sa detetom, sa belim, mlečnim brkovima, i dalje možete da – nazdravite.

2 komentara

Ostavite komentar

Proktomed Dr Milena Šćepanović oglas sideba baner
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter