Веселинка Стојковић: Само осмех лебдео је

Веселинка Стојковић

САМО ОСМЕХ

Све нежности срца положила на длан

Сам свој

Кедар пoд којим стајали смо

Шуштао је

Погледао си ме осмехом и кренуо

Дрхат ме зањихао

Призивала речи сам у помоћ које

Нисам изговарала

Дланове згртала отежале сам

У пазуха своја

Ниси се освртао

Бар да јеси

Сенке у очима бивале су веће

Срце се тањило

У круг мисао вртела се

Негажена брда топила зеленило су

Своје

Сахнуле воде

Којима требало је да једримо

Остала сам у кедра сенци док си

Одлазио

Ни колико дуго

Ни колико кратко

Не знам

Само осмех којим си ме поздравио

Лебдео је

Само осмех

(„Маргарете“ 1)

Слика: Едвард Мунк / Edvard Munch, „Летња ноћ (Ингер на обали)“, 1889.