Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Talenti koji su zadužili Čovečanstvo…

MENDELSONE, LJUBAVI, MOJA…

Feliks Mendelson je bio veliki i značajan nemački kompozitor ranog romantizma

.

– Od njega volim, više, samo Betovena!…

– Od ovog njegovog violinskog koncerta, život će vam postati lepši!…

– A, tek, kako ONA svira na violini!… da objasnim… nedostaju mi reči… samo moje SRCE… zna!… I kako je snimak dobar, čuje se svaki ton, sve savršeno!…

 

Feliks Mendelson nemački kompozitor romantizma Felix Mendelssohn

Feliks Mendelson (Felix Mendelssohn)

Veliki Feliks Mendelson!

Feliks Mendelson je rođen u Hamburgu kao sin Abrahama Mendelsona Bartoldija, bankara i sina Mozesa Mendelsona, i Lee Salomon, pripadnice porodice Icig i sestre Jakoba Salomona Bartoldija.

Abraham je nastojao da se odrekne jevrejske vere; njegova deca su, isprva, vaspitavana bez verskog obrazovanja i krštena su kao luterani 1816 (tad je Feliks dobio dodatno ime Jakob Ludvig). Ime Bartoldi je prihvaćeno na sugestiju Leinog brata Jakoba koji je stekao pravo na to ime i usvojio ga kao vlastito prezime. Kasnije,  u pismu Feliksu, Abraham je objasnio da ova odluka predstavlja odlučan prekid s tradicijom njegovog oca Mozesa: ‘Nema hrišćanskog Mendelsona gde ima jevrejskog Konfučija’. Iako je Feliks nastavio da se potpisuje kao ‘Mendelson Bartoldi’ uprkos očevim naredbama, izgleda da se nije ustručavao da koristi samo ‘Mendelson’…

Porodica se preselila u Berlin 1812. Abraham i Lea Mendelson, nastojali su da Feliksu, njegovom bratu Paulu i sestrama Fani i Rebeka pruže najbolje obrazovanje. Njegova sestra Fani Mendelson (kasnije Fani Hensel),  postala je poznata pijanistkinja i amaterska kompozitorka; isprva je Abraham mislio da je ona muzikalnija od brata. U to vreme, međutim, nije se smatralo prikladnim za ženu da ima muzičku karijeru, tako da je Fani ostala amaterka- muzičarka…

Mendelson se često smatra najvećim muzičkim vunderkindom posle Volfganga Amadeusa Mocarta …

Prve časove klavira, davala mu je majka. U sedmoj godini,  podučavala ga je Mari Bigot u Parizu. Od 1817, studirao je kompoziciju kod Karla Fridriha Celtera u Berlinu. Prvi javan koncertni nastup je, verovatno, imao u devetoj godini (!) kad je učestvovao na koncertu kamerne muzike. Kao dete, bio je plodan kompozitor… a u trinaestoj godini je napisao prvo objavljeno delo, klavirski kvartet.

Celter je upoznao Mendelsona sa svojim prijateljem, ostarelim Geteom. Kasnije mu je časove držao kompozitor i klavirski virtuoz Ignjac Mošeles koji je u svojim dnevnicima priznao da nije morao mnogo da ga podučava. Mošeles i Mendelson su postali bliski saradnici i prijatelji.

Višestruko nadaren …

Pored muzike, Mendelsonovo obrazovanje je uključivalo umetnost, književnost, jezike i filozofiju. Bio je vešt u crtanju olovkom i slikanju akvarela, mogao je da govori (pored maternjeg nemačkog) engleski, italijanski i latinski i bio je zainteresovan za klasičnu književnost.

U doba adolescencije, njegova dela je svirao privatan  kućni orkestar za saradnike njegovih bogatih roditelja iz redova intelektualne elite Berlina.

Mendelson je napisao dvanaest gudačkih simfonija između dvanaeste i četrnaeste godine. Ta dela su ignorisana gotovo jedan vek, ali se danas povremeno mogu čuti na koncertnom repertoaru. Godine 1824, dok je još imao petnaest godina, napisao je svoju prvu simfoniju za ceo orkestar (u Ce-molu, op. 11). U šesnaestoj godini,  naspisao je Gudački oktet u Es-duru, prvo delo koje pokazuje punu snagu njegove genijalnosti. Gudački oktet i njegova uvertira na Šekspirovu dramu „San letnje noći“ –  koju je napisao godinu dana kasnije – njegova su najpoznatija rana dela. (Napisao je muziku za dramu šesnaest godina kasnije, uključujući i poznati Svadbeni marš).

Godine 1827, izvedena je njegova opera Die Hochzeit des Camacho. Fijasko opere ga je odvratio da se ponovo oproba u ovom žanru; kasnije je jedno vreme tokom četrdesetih godina eksperimentisao s libretom Eugena Skribea zasnovanog na Šekspirovoj „Oluji“, ali ga je odbacio kao neprikladnog.

Bogata aktivnost …

Od 1826. do 1829, Mendelson je studirao na Berlinskom univerzitetu gde je prisustvovao Hegelovim predavanjima o estetici, Gansovim o istoriji i Riterovim o geografiji…

Godine 1829, Medelson je prvi put posetio Britaniju gde ga je Mošeles koji se već nastanio u Londonu, uveo u uticajne muzičke krugove.

Imao je ogroman uspeh; dirigovao je svojom Prvom simfonijom i svirao na javnim i privatnim koncertima. U leto je posetio Edinburg i postao prijatelj kompozitora Džona Tomsona.

Prilikom narednih poseta, upoznao je kraljicu Viktoriju i njenog supruga princa Alberta, koji su se divili njegovoj muzici. Posete Britaniji su ga inspirisale da napiše dva čuvena dela, uvertiru Hebridi i Škotsku simfoniju (Treća simfonija). Njegov oratorijum Ilija, premijerno je predstavljen u Birmingemu, na Muzičkom trijenalu, 26. avgusta 1846.

Posle Celterove smrti, postojali su izgledi da Mendelson postane dirigent Berlinske muzičke akademije s kojom je oživeo Bahovu Pasiju po Mateju. Međutim, na to mesto je postavljen Karl Rungenhagem. Razlog može biti Mendelsonova mladost i strah od mogućih novina; takođe se pretpostavlja da je razlog njegovo jevrejsko poreklo.

Bez obzira na to, 1835. je postavljen je za dirigenta Lajpciškog orkestra. Ovo postavljenje je bilo od izuzetnog značaja za njega; osećao se Nemcem i želeo je da ima vodeću ulogu u muzičkom životu svoje zemlje. To je, na neki način, bila naknada za prethodno razočaranje.

Uprkos naporima pruskog kralja da ga dovede u Berlin, Mendelson je svoju pažnju usmeravao na razvoj muzičkog života u Lajpcigu i 1843. je osnovao Lajpciški konzervatorijum gde je uspešno privoleo Ignjaca Mošelesa i Roberta Šumana.

Srećan brak, petoro dece…

Mendelsonov život, bio je uobičajen. Njegov brak sa Sesil Žanreno, bio je veoma srećan i imali su petoro dece: Karla, Mari, Paula, Feliksa i Lili…

Mendelson je bio izvrstan slikar akvarela i njegova obimna prepiska – praćena smešnim skicama i crtežima – pokazuje da je, takođe, mogao biti i duhovit pisac…

Medelson je poslednjih godina života bio ozbiljno bolestan, verovatno usled nervnih problema i prevelikog rada. Takođe ga je smrt sestre Fani u maju 1847. duboko potresla.

Mendelson je umro 4. novembra 1847. u Lajpcigu, posle  serije srčanih udara.

Opelo je održano u Crkvi Svetog Pavla, a sahranjen je na Groblju Svetog Trojstva u Berlinu…

Hilary Hahn svira Mendelsona

Hilary Hahn svira Mendelsona

 

Mendelsonov koncert za violinu i orkestar

Video-prilog

Mendelssohn Violin Concerto E Minor OP.64 (Full Length) : Hilary Hahn & FRSO, trajanje: 27:22 minuta
Klikni, dole:

Izvor: https://www.youtube.com, http://sr.wikipedia.org

 

Priredio: V. V. M.

oOOo

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: