POSAO I DUHOVNI ŽIVOT

Zbog čega čovek treba da radi a ne da lenstvuje objašnjava Starac Pajsije Svetogorac kroz dva kratka odgovora. Rad je blagoslov Božiji, rad nas čini živima i zdravima

 

Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu. U Žitijama Svetih i duhovnim poukama svuda se pronalaze podaci da su sveti oci pravoslavlja bili vredni i da su imali uvek neko rukodelje, bavili su se nekim zanatom, bili stolari, pleli korpe od pruća, užad, obradjivali njive i vinograde. Kroz ručni rad i zanat oni nisu prekidali svoju umnu molitvu. Lenstvovanje je greh duše. Rad i delanje se uvek počinje uz Molitvu za početak posla.

Zašto čovek treba da radi - rad je blagoslov Božiji i vredni mravi

Vredni mravi

Rad je blagoslov, rad je dar Božiji

Nekada su govorili:“Bolje da izližeš đonove, nego pocepaš pokrivače. “ Šta su time, starče; hteli da kažu?

Hteli su da kažu: „Bolje da izližeš đonove radeći, nego da pocepaš pokrivače lenstvujući.“ Rad je blagoslov, rad je dar Božiji. Daje živost telu, svežinu umu. Da Bog nije čoveku podario rad, on bi se uplesnjivio. Oni koji su vredni, ni u starosti ne prestaju da rade. Ako prestanu da rade, iako još imaju snage, snaći će ih melanholija. To je za njih smrt. Sećam se jednog starog čoveka, u Konici, koji je imao gotovo devedeset godina, a bez prekida je radio. Naposletku je umro na njivi, na dva sata hoda od kuće.

Inače, i onaj, tako zvani telesni (aktivni) odmor, koji mnogi traže, nije ništa posebno. Tako zaboravljaju teskobu. Imaju hranu, slatkiše, kupanje, odmaranje. Ali čim se sve završi, traže drugi odmor. Tako su neprestano potišteni, jer im uvek nešto nedostaje: osećaju nekakvu prazninu, a njihova duša traži ispunjenje. Međutim, onaj ko se umara na poslu, može da ima neprestanu radost, duhovnu radost.

Ali, starče, ako imaš bolesna krsta, ne možeš da radiš svaki posao.

Dobro, ne treba li i krstima malo vežbe? Zar neki posao, koji je kao vežbanje za krsta nije od pomoći? Slušaj, reći ću ti: ako neko jede, pije i spava, a ne radi, nekako se „rašrafi“ i samo bi da spava, jer se njegovo telo i živci opuste. Dospeva polako dotle da ni ne može ništa da radi. Malo hoda, pa ga nešto preseče. S druge strane, ako malo radi i kreće se, jača i noge i ruke. Vidiš, oni koji vole da rade, ne spavaju mnogo, ili od umora možda uopšte ne mogu da spavaju, ali imaju snage, jer se kroz rad kale i telesno jačaju.

Rad predstavlja, naročito za mladog čoveka, zdravlje. Primetio sam da neki razmaženi mladići očvrsnu kada odu u vojsku. Vojska im čini dobro. Tako je, naravno, većinom bilo nekada. Danas se plaše da budu strogi sa vojnicima, jer samo ako malo moraju da se pomuče, odmah seku vene, doživljavaju nervni slom… Ja govorim roditeljima da plate nekome i da pošalju svoju decu da kod njega rade, kako bi bila zdrava – dovoljno je da rade neki posao koji im se dopada – Jer mladić pun živosti i energije, ima i pameti, pa ako ne radi, postaje lenjivac. Ali kada vidi druge kako napreduju, u njemu raste egoizam i ničim nije zadovoljan. Neprestano ima pomisli i razum mu se pomućuje. Posle dođe đavo, pa mu kaže: „Ej ti, izgubljeni, kako si samo zaostao! Onaj je postao profesor, drugi ima svoj posao i zarađuje novac, a ti, gde ćeš ti završiti?“ i tako ga baca u očajanje. Ali, ako počne da radi, steći će poverenje u sebe, u dobrom smislu te reči. Videće da i on može da izađe na kraj sa poslom, ali i njegov razum će se zabaviti poslom i oslobodiće se pomisli. Iz toga se tako rađaju dva dobra.

Starac Pajsije Svetogorac –  ČUVAJTE DUŠU!

. . .

Starac Pajsije Svetogorac je kanonizovan za pravoslavnog svetitelja

Danas u utorak 13. januara 2015. godine Sveti sinod Vaseljenske patrijaršije počeo je redovno zasedanje pod predsedavanjem patrijarha Vartolomeja. Tema zasedanja je izveštaj komisije za kanonizaciju svetih u kojoj je bilo predloženo da se starac Pajsije pribroji liku svetih.

Posle detaljnog proučavanja predstavljenih činjenica, Sinod se jednoglasno složio da se shimonah Pajsije Agiorit pribroji liku svetih.

Patrijarh Vartolomej i Sveti sinod Vaseljenske patrijaršije
13. januar 2015. godine u Konstantinopolju