BOL
Oniži dečak, mršavog tela uvijenog u jarko narandžastu tuniku, stoji u hladnom pesku i gleda ka krvavom horizontu. Njegov pogled tera ljude koji ga znaju da pomisle da je nekoliko puta stariji nego što zaista jeste.
Svakog dana je tu. Vetar nosi prljavo pramenje sa njegovog lica, a oči mu suze, kako zbog hladnog, štipajućeg vazduha, tako i zbog spoznaje da će morati da se vrati kući. Dve sveže rane na obrazima ga peku, šaljući crvene odbleske bola u njegov mozak, podsećajući ga da su te dve krvave mrlje samo početak, i da se tamo, iza horizonta besparice i braka na ivici pucanja, nazire
još veći bol.
Svojim crnim, podočnjacima uokvirenim očima traži izlaz, priliku za beg, ali i dalje nije našao ništa što bi moglo da umanji bol, fizički, i onaj gori.
Jovan Gavrilović
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma