SRBIJA BEZ GMO
INTERVJU: prof. dr MILADIN M. ŠEVARLIĆ, agroekonomista
Ostanimo zemlja bez GMO
Srbija ima jedan od najrigoroznijih zakona o GMO – da li je potrebno menjati dobra rešenja. – Tri četvrtine opština i gradova u Srbiji potpisalo Deklaraciju za „Srbiju bez GMO”
U Srbiji se, u odnosu na druge delove sveta, jede zdravija hrana, ali isključivo zahvaljujući velikom broju malih porodičnih gazdinstava i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ipak, sa velikom verovatnoćom može se tvrditi da na našim trpezama ima i mesa od stoke hranjene GM hranom. Iako imamo jedan od najrigoroznijih zakona koji zabranjuje uvoz, promet i proizvodnju GMO u Srbiji, što može da se iskoristi kao odličan marketing za izvoz agrarnih proizvoda, nezvanično, u planu je njegova izmena i u javnosti se sve češće čuju takve najave. Kako nacrt novog zakona javnosti nije dostupan i nije potvrđeno da je gotov, sve je u domenu nagađanja. Baš kao i priče koje poslednjih meseci sve češće stižu do potrošača, a tiču se sumnji da nam tržište i nije toliko pod kontrolom koliko su državni organi spremni da tvrde.
Kada već imamo dobar Zakon o GMO, zašto su potrebne dodatne kontrole?
Dobar zakon ne znači da nema potrebe za ispitivanjima hrane na GMO. Domaćim proizvođačima nije dozvoljeno da označavaju proizvode „bez GMO“, jer je to, navodno protiv zakona, ali se ne slažem sa tim. Bilo bi to u redu ako bi i kod nas funkcionisale laboratorije koje bi kontrolisale sve uvozne kontingente. Kod nas je praksa da povlađujemo uvoznicima u odnosu na domaće proizvođače. I dok nama ne dozvoljavaju da preko teritorije 28 zemalja EU barem prevozimo svinjsko meso, polutke i prerađevine, jer za razliku od njih nismo iskorenili svinjsku kugu, pa i dalje vakcinišemo svinje, pitam se da li je i preko naše teritorije zabranjeno da se prevoze pošiljke GMO? Evo, tražim odgovor od nadležnih. Da li je zabranjeno i da li se to sprovodi u praksi?
Evropa je odustala od politike zajedničkog odlučivanja o pitanjima koja se tiču GMO. Sada svaka država pojedinačno može da se izjašnjava o ovoj temi. Ide li to u prilog našoj državi i potrošačima?
Ta odluka EU vrlo zabrinjava, jer ni jedna zemlja pojedinačno nije dovoljno jaka da se suprotstavi snažnom lobiju GMO preko Atlantika. Kada je o Srbiji reč, do sada smo slušali mantre naših političara da pristup ovoj temi menjamo zbog obaveza prema EU, a sada govore da propise moramo da menjamo zbog bezbednosti potrošača. Ako Srbija ima jedan od tri najrigoroznija zakona o GMO, zašto menjati rešenja koja su dobra. Uveren sam da pobuda nije zaštita potrošača nego udovoljavanje nekim pritiscima. Ako je ovo demokratska zemlja, pitam koji od 203 poslanika koji žive u jednoj od 122 opštine ili grada u Srbiji koji su usvojili tekst deklaracije protiv GMO ima moralno pravo da sada glasa za promenu zakona?
Da li kampanja još traje i je li Srbija konačno za GMO ili protiv?
Akcija se nastavlja. Završeno je usvajanje deklaracije u tri četvrtine opština i gradova u Srbiji, a sada nam predstoji da formiramo savez opština i gradova „Za Srbiju bez GMO“ i da institucionalizujemo tu masovnu podršku lokalnih samouprava protiv uvoza, uzgoja i prometa GMO. U planu je i da se učlanimo u Evropsku konferenciju regiona bez GMO, to jest regiona koji su doneli takve deklaracije u Evropi, a ima ih više od pet hiljada. Ono što nas razlikuje jeste to što mi u Srbiji imamo i politički legitimitet jer su odluke o svim deklaracijama donete na sednicama skupština kao najviših organa opština i gradova.
To su dobri rezultati, a ipak niste optimista i tvrdite da smo ugroženi. Zašto i kako?
Srbija je najveći evropski proizvođač nemodifikovane soje. Deseti smo svetski izvoznik kukuruza koji nije genetski modifikovan. Ovako mala zemlja izvozi enormne količine ovih sirovina, a uvozimo meso životinja koje su hranjenje GM proizvodima (pre svega sačmom od GM soje). Čak uvozimo i takvu sojinu sačmu, a to je počelo, nažalost, od kada su nam SAD „darovale“ 50.000 tona sojine sačme za koju se znalo da je od GM soje. Tada smo najviše zagadili naše stočarstvo. Sve je završilo u našim oborima i štalama odnosno na našim trpezama, kroz razne vrste mesa i prerađevina od takvog mesa. Brine izrazita tolerantnost državnih organa, inspekcija i sudstva prema poljoprivrednicima koji nezakonito i ilegalno uzgajaju GM soju.
Nadležno ministarstvo je objavilo rezultate kontrola?
To su podaci iz 2013. godine. Kontrolisali su 1.300 parcela pod sojom i uzeli 45 sumnjivih uzoraka (ostali im nisu bili sumnjivi!). Kako su objavili, 42 su bila pod GM sojom. Ta 42 uzorka nalazila su se na ukupnoj površini od 23 hektara i kažu to je minorno, to nije ništa. Hteli su da me tuže, jer sam izjavio da u Srbiji ima do 5.000 hektara pod GM sojom, a do tog podatka se dolazi prostom računicom. To nije samo 23 hektara, kako su objavili. Danas, verujem, ima manje, ali ne zato što se država bori za to (nikada nisu pokazali ni objavili imena počinilaca, nisu prikazali uništavanje ovih zasada u toku vegetacije, niti su nekoga kaznili sankcijama koje su kod nas, inače, za ova dela sedam puta manje nego u susednoj Hrvatskoj). Danas je manje samo zbog toga što nam je propalo stočarstvo.
Kao i poljoprivreda koju političari neprekidno zovu izvoznom šansom. Imamo li šanse u poljoprivredi i za Srbiju bez GMO?
Možda. Od 1996. godine, kada je počelo sa milion hektara pod GM usevima u Americi, danas smo stigli do 170 miliona hektara širom sveta, a to je 170 puta više. Bez obzira na sve te podatke i činjenicu da govorimo o GM kompaniji sa enormnim uticajem, Srbija nema ni jedan razlog da dozvoli ni uzgoj ali ni uvoz GMO i proizvoda od GMO. Međutim, brinu me najave da će se zakon menjati. Niko ne zna o kakvim je izmenama reč. Tražio sam više puta da mi dozvole da vidim predlog, ali nisam uspeo da ga dobijem. Ja sam ubeđen da je nacrt gotov i da se samo čeka zgodna prilika da se usvoji „po hitnom postupku“. Nema čak ni transparentnosti u donošenju zakona niti je ijedna relevantna istraživačka institucija u zemlji verifikovala predloge za izmenu postojećeg Zakona o GMO. Da li je to normalno?
—
Ministri i agrar
Od 2000. godine imali smo devet ministara koji su i profesori fakulteta. I šta su uradili? Izuzev jednog slučaja u mandatima svih drugih „uvaženih kolega“ usvajani su agrarni budžeti znatno manji od pet odsto budžeta Srbije – zbog čega su iz moralnih i zakonskih razloga trebali da daju ostavke. Umesto zadržavanja fotelje za mesec ili dva duže postavili bi standard da ni jedan budući ministar ne pristane na manje od toga. I stekli bi ugled i stručne javnosti i građana. Poljoprivredi će možda biti bolje tek kada ministar poljoprivrede postane i prvi potpredsednik Vlade Srbije.
—
Razrešen iz Odbora za selo SANU
Na pitanje da li je zbog svojih aktivnosti izložen bilo kakvim pritiscima, naš sagovornik kaže da jeste.
– Bilo je i danas ima različitih (ne)očekivanih pritisaka. Ipak, najviše me je iznenadilo što sam bez obrazloženja razrešen članstva u Odboru za selo SANU – iako sam bio vrlo aktivan član od prvog dana njegovog osnivanja. Želeo bih da verujem da se to nije dogodilo zbog mojih anti-GMO aktivnosti, mada je do razrešenja došlo neposredno posle održavanja dvodnevne konferencije o GMO u SANU na kojoj sam i ja diskutovao. Ali ne odustajem, jer sam duboko uveren da sve što nije u skladu sa prirodom ne može biti na dobrobit čovečanstva. Problem GMO zato nije oblast o kojoj treba da odlučuju samo „odabrani“ genetičari i političari koji su pod uticajem država u kojima je sedište moćnih GM kompanija, nego stručnjaci iz svih naučnih oblasti i poljoprivrednici i potrošači u Srbiji.
—
Crna Trava i Vračar
Poljoprivredno zemljište u Srbiji danas čini manje od polovine njene ukupne teritorije, što je istorijski minimum. Pre pola veka imali smo 2/3 teritorije, a danas samo 3,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što čini svega 49,8 ukupne teritorije Srbije. I to samo centralnog dela zemlje i Vojvodine. Od toga se čak 424.000 hektara ne koristi zbog demografske devastacije čitavih regiona i nedopustivo malih budžetskih podsticaja poljoprivredi – koji su šest do osam puta manji nego u zemljama EU. U Crnoj Travi danas živi svega pet stanovnika na jednom kvadratnom kilometru, što je manje nego u Australiji, a na Vračaru, na primer, čak 18.777 stanovnika na istoj površini ili u odnosu 1 : 3.523 puta! I šta mi radimo da to promenimo?
—
Neki novi vetrovi iz Amerike
U američkoj saveznoj državi Vermont završen je uspešno referendum da se zakonom reguliše obaveza da se na proizvodima ubuduće deklariše da li su GMO. Zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine, i to je prva ohrabrujuća vest iz carstva GMO. U prilog tome da se stvari menjaju nabolje ide i to da jedan od većih lanaca brze hrane prestaje da prodaje proizvode od GMO, a pridružiće im se uskoro i jedan maloprodajni lanac hipermarketa. Potrošači u Americi su zahtevali i da bude označena zemlja porekla svih proizvoda, posebno onih koji se prodaju u rinfuzu ili recimo mesa koje se u vitrinama nudi „na meru“.