ЗАЛУД ЧЕКАШ

Пресахла су
ватрена врела.

Не сакупих
војску
пламених витеза,

сам падох
пред дворе
твоје
оронуле страсти.

Не видиш ме,
не чујеш,
у кули
скривена,
далека,
сама,

залуд
пребираш снове,

залуд
чекаш.

Љубомир Вулићевић