Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Kako je ubijen Ernesto Če Gevara – čovek koji je ubio Čea

 

KAKO JE UMRO EL COMANDANTE

Priča o tome kako je ubijen Ernesto Če Gevara legendarni revolucionar. Ko je čovek koji je ubio Čegevaru

 

Ernesto Če Gevara popularni El Comandante ubijen je 9. oktobra 1967. godine u bolivijskom selu La Higuera, oko 13 časova po lokalnom vremenu.

Od momenta kada je – po kasnijim otkrićima, protivno želji CIA-e koja je htela da ga odvede u Panamu na ispitivanje – lično predsednik Bolivije, Rene Barientos, doneo odluku da se Če Gevara ubije, dolazi do očigledne pometnje među bolivijskim vojnicima koji su ga čuvali.

Još ranije tog jutra, Če Gevara je pljunuo u lice bolivijskom kontra-admiralu Ugartečeu, koji je pokušao da ga saslušava. Oficir za vezu CIA, kubanski izbeglica Feliks Rodrigez, zahtevao je od bolivijskih vojnika da Čeu ne pucaju u glavu, kako bi se kasnije spinovala priča da je poginuo u borbi …

Kako je ubijen Ernesto Če Gevara - ko je čovek koji je ubio komandanta Che Guevara
Ernesto Če Gevara – El Comandante

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Che Guevara ili samo Che; rođen 14. juna 1928. u mestu Rosario, u Argentini, ubijen 9. oktobra 1967. u selu La Igera, u bolivijskoj provinciji Valje Grande) bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac.

Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956–1959), kao član pokreta „26. jul“. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je uhvaćen.

 

Julija Kortez, dvadesetogodišnja učiteljica iz tog sela, videla je tada Čea, pričala sa njim, i provela neko vreme ispred zgrade njene škole u kojoj je Ernesto Čegevara bio zatvoren. Po njenim rečima, više je straha bilo kod vojnika nego kod njihovog zatočenika.

Očigledno ni kontra-admiral Ugarteče, ni agent CIA Rodrigez nisu se osećali komforno da organizuju propisnu egzekuciju, sa sve streljačkim vodom. Da ne govorimo o suđenju, čak ni onom koje je, 22 godine kasnije, priređeno za Čaušeskua.

Umesto toga, tražen je dobrovoljac za egzekuciju. Prijavio se Mario Teran, tada tridesetjednogodišnji narednik, inače notorni alkoholičar. Kasnije je tvrdio da su trojica njegovih drugova poginula u borbi protiv Čeovih gerilaca, pa je eto imao častan motiv da se osveti…

Komandant operacije – a to je bio Rodrigez – saopštio je Čeu da će biti ubijen, na šta mu je ovaj postavio nekoliko pitanja o njegovom poreklu, primećujući da ne govori bolivijskom varijantom španskog jezika…

Rezigniran, jer mu je propalo zadovoljstvo da oseti strah u glasu čoveka koji će posle par minuta biti ubijen, Rodrigez je napustio zgradu škole, i Mario Teran, noseći veliku poluautomatsku pušku M-1, ušao je unutra.

Uplašen, Mario Teran je naredio svim vojnicima koji su bili u prostoriji sa Čeom, da izađu napolje. Dvojica ljudi su ostali sami. Ernesto Čegevara je ustao sa kreveta na kojem je – bio je ranjen prilikom zarobljavanja prethodnog dana – ležao. Želeo je da umre stojeći.

Mirno je kazao: “Znam da si došao da me ubiješ. Uradi to.” Očigledno, Teran je oklevao, ruke su mu se tresle. Prema Teranovim sopstvenim rečima, u kasnijem izveštaju vlastima, Če je morao da ga ohrabri. Pljunuo mu je u lice, i rekao:

“Pucaj kukavice. Samo ćeš ubiti čoveka.”

Tek tada je Teran pucao, ali je prvo pogodio Čea u ruke i noge. Tek posle nekoliko sekundi, kada se pribrao, pucao je ponovo, i tek jedan od metaka iz tog drugog rafala pogodio je Čegevaru u grudi i zadao mu smrtonosnu ranu.

Teran je u Čea ispalio ukupno devet metaka: pet u noge, po jedan u desno rame i ruku, i konačno dva smrtonosna metka, u grudi i grlo.

Mario Teran je, oko jedan i deset popodne po lokalnom vremenu, tog 9. oktobra 1967. godine, učinio ono što će odrediti ostatak njegovog, inače dugog i ne mnogo srećnog, života.

Kasnije se oženio, dobio petoro dece, a CIA mu je – iz straha od osvete kubanskih agenata – promenila identitet. Pod imenom Pedro Salazar, nastavio je život u Paragvaju. Rene Barientos, bolivijski diktator po čijem je nalogu ubio Čea, poginuo je u helikopterskoj nesreći u aprilu 1969. godine.

Teranov život je, kako se kasnije pokazalo, bio prilično nesrećan. Stalni strah od kubanske osvete, siromaštvo (jer Amerikanci baš ne vode puno računa o komforu svojih isluženih kvislinga), osećaj niže vrednosti, sve je to doprinelo tužnoj sudbini bolivijskog narednika Marija Terana, alias Pedra Salazara…

U konačnici, čovek kojeg je ubio postao je jedna od ikona XX veka, a on je morao da se krije, siromašan i pod lažnim imenom.

Punih četrdeset godina nakon oktobarskog podneva u La Higueri, sudbine Marija Terana i Če Gevare ukrstile su se drugi, i poslednji put.

2007. godine, tada već u svojim ranim sedamdesetim, Mario Teran je oboleo od katarakte oka, i više nije mogao ništa da vidi. Bio je suviše siromašan da bi mogao da plati operaciju kod očnog lekara u kapitalističkom Paragvaju. Svet za koji je Teran bio spreman da ubije, nije hteo da mu plati jednu rutinsku operaciju.

Tih godina, socijalistička Kuba i Čavezova Venecuela, sprovodile su tzv. “Operaciju Milagro” (čudo), u kojoj je hiljadama siromašnih ljudi iz cele Latinske Amerike pružana besplatna lekarska pomoć na Kubi, finansirana petro-dolarima iz Venecuele.

U sklopu tog programa, uspešno je izlečena i katarakta na očima Maria Terana. On se sa Kube vratio u svoj Paragvaj, i – kako je kasnije rekao jedan od njegovih sinova u intervjuu za bolivijske novine “ponovo je mogao da uživa u bojama neba i šume, uživa u osmesima svojih unuka, i gleda fudbalske utakmice”.

Četrdeset godina nakon njihovog prvog susreta u zgradi škole u La Higueri, Mario Teran i Če Gevara susreli su se ponovo, u očnoj klinici u Havani. Krug je konačno zatvoren. El Comandante je dobio i ovu drugu bitku.

Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti.

Časopis „Tajm“ proglasio je Če Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare (dole), koju je načinio Alberto „Korda“ Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka“.

Najpoznatija slika revolucionara Ernesto Čegevara
Ikona svih revolucionara sveta – Ernesto Čegevara

Zoran Čičak

(Ovaj tekst objavljen je prvi put na Tviteru, 14. juna 2015. godine, na rođendan Ernesta Če Gevare)

Izvor: https://zorancicak.wordpress.com/2015/06/

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter