SPOZNAJA ISTINE
Oni koji znaju istinu – ne govore, oni koji govore o njoj – ne znaju istinu. Pravoslavna priča o poznanju Boga
Daleko u šumi u jednoj staroj isposnici, živeo je monah koji se bio zavetovao na ćutanje. Na vratima njegove kelije stajao je natpis:
„Oni koji su spoznali istinu ne govore. Oni koji govore o njoj nisu je spoznali.“
Niko od monaha nije razumeo te reči, a onaj koji im je to mogao objasniti bio se zavetovao na najveći podvig – ćutanje.
Prošlo je mnogo godina i stari monah se spremao napustiti ovaj svet. Kao svi prozorljivi mudraci, unapred je znao da mu se bliži kraj. Rešio je da prekine podvig ćutanja da bi se oprostio sa bratijom.
Kada su ga zamolili za blagoslov i ljubili mu ruku, jedan od njih nije više imao strpljenja i upitao je odmah starca.
– Molim Vas da mi objasnite nešto, šta znače one reči na vratima isposnice: „Oni koji su spoznali istinu ne govore. Oni koji govore o njoj nisu je spoznali?“
Starac se samo blago nasmejao i upitao ih sve: „ko je od vas osetio miris ruže?“
Zbunjeni monasi su počeli čudno da ga gledaju, odgovorivši u glas: „pa svi“.
– A ko mi ga rečima može opisati? – upita starac.
Samo su se pogledali i poklonili velikom starcu.