Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dolap – Milan Rakić

 

DOLAP

 

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,

stoji kao spomen iz prastarih dana.

Njegovu sam škripu kao dete čuo.

Stara gruba sprava davno mi je znana.

Dolap pesma - Milan Rakić

Jedan mali vranac okreće ga tromo,

malaksao davno od teškoga truda.

Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,

bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

 

Vranče, ti si bio pun snage i volje,

i dolap si stari okretao živo.

Tešila te nada da će biti bolje;

mlad i snažan, ti si slatke snove sniv’o.

 

Al’ je prešlo vreme preko tvoje glave,

iznemoglo telo, malaksale moći;

poznao si život i nevolje prave,

i julijske žege i studene noći.

 

O, kako te žalim! – gle, suze me guše, –

oličena sudbo svih života redom,

tebe, braću ljude, i sve žive duše,

jednake pred opštom neminovnom bedom.

 

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?

Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.

Ali bič fijukne… Napred, nemoj stati,

dok ne padne najzad spasonosno veče.

 

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;

svuda oko tebe buja trava gusta,

i mirise njene ćuv donosi vreo.

Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

 

Ti si, kao i ja, od mladosti rane

osetio opštu sudbu što nas gazi,

i gladan i žedan provodio dane

sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

 

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,

dok žubori voda kraj tebe u viru,

sanjao o sreći, nagradi, i nezi,

sanjao o dobrom, zasluženom miru.

 

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,

ostaviti bedu, nesreću i zlobu,

i udarce biča stečene u znoju,

i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

 

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,

ne miriši travu, ne osećaj vir;

nagradu za trude nebo će ti dati:

mračnu, dobru raku, i večiti mir!

 

Milan Rakić

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar