KRUŠKA MEDENA

Stare sorte krušaka: slasna Karamanka i raritetni, lekoviti Vodenjak. Recept za Kruške s medom. Za odgajivače amatere kalendar sazrevanja sortnih krušaka.

 

Krušku najbrže obere mraz kaže narod. Voli blagu i ujednačenu klimu, tek zametnuti plodovi brzo stradaju sa prolećnim i jesenjim mrazevima.

Kruška je zahvalna voćka. Dobro podnosi sušu. Pojava štetočina sprečava se prskanjem vodenim rastvorom od koprive i održavanjem zemljišta oko stabla.

Šljive ranke, kruške karamanke!…

Kruška voće - medene kruške

Kruške

Karamanke su najsladja sorta krušaka na svetu. Sadrži 0,03% organskih kiselina. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Boje je slamasto-žute, sočna, muskatne arome.

Karamanka je veoma stara sorta, doneta iz Azije još u vreme kneza Lazara. Ime nosi po Karamanu, odakle i potiče. Sada ima tek po koje stablo duž Zapadne Morave. Ppoznata je još kao karamanlija, blagun, medunka. Karamanka je triploidna sorta, pogodna za pekmeze, džemove, marmelade i bez šećera.

Medeno zadovoljstvo – Kruške s medom

Kad smo već kod pekmeza i džemova, evo i jednog medenog zadovoljstva, možda ne baš od karamanke, nego od neke od stamenijih, čvršćih vrsta:

Kilogram krušaka operite pod mlazom vode, ogulite, narežite na četvrtine i očistite od semenki. U šerpu stavite 800 gr meda i 2,5 dl vode i zagrejte na laganoj vatri, pa dodajte kruške i kuvajte 5 minuta. Sklonite s vatre, ohladite i pokrijte, pa ostavite na hladnom mestu 2 dana. Zatim ponovite ceo postupak i opet ostavite na hladnom 2 dana. Treći put ponovite postupak, pa kad provri, još toplo sipajte u čiste, zagrejane teglice 2 cm ispod ivice. Kad se ohladi povežite dvostrukim celofanom namočenim u alkohol, povežite i smestite u ostavu. Kruške s medom mogu se održati 4-5 meseci, spremljene na ovaj način.

Od krušaka se takodje prave ukusni kompoti, voćne salate, kolači i torte, ali i rakije, likeri. Sušene kruške su posebna specija i radost u zimskim danima, ali i sastavni deo mnogih müslija. A sveže, preradjene u zdrave voćne kašice za bebe. Kruška je izuzetno korisna kod otklanjanja umora, kod opstipacije i drugih tegoba …

Sorte krušaka

Od 6000 vrsta krušaka, koliko je registrovala svetska pomološka nauka, četvrtina je partenokarpna, tj. pored redovnog cvetanja, ima još jedno posle 20-25 dana, a često i treċe, najčešće početkom jula.

Kod dve sorte linatorn i trorotka, obrazuju se plodovi iz sva 3 perioda cvetanja i tokom leta na njihovim stablima se mogu videti plodovi iz prvog zreli, iz drugog srednje razvijeni, a iz treċeg sitni, koji najčešće ne stignu da sazru.

Najbolje sorte za sadnice i kalemljenje, prema kalendaru sazrevanja:

Junsko zlato – najkvalitetnija sorta, sazreva krajem juna, obilno radja, pogodna sorta za klimatski surovija područja.

Šarena julska – sazreva 10 dana posle junskog zlata, dobrog ukusa i arome, radja obilno. Nije partenokarpna, ali u 10 godina daje 2 roda, prvom polovinom jula i kajem septembra.

Rana moretinijeva – visokokvalitetna sorta, sazreva krajem jula, osveźavajuća, aromarična, obilno radja.

Starkrumson – sazreva 10 dana posle Moretinijeve, ima vrlo krupne plodove, potpuno crvene boje, obilno radja.

Santa Marija – sazreva nedelju dana posle Starkrumsonke, źućkasto-crvene boje, prijatnog ukusa i arome, izuzetno transportabilna vrsta, obilato radja.

Viljamovka – kruška svetskog glasa. Sazreva u drugoj polovini avgusta, slamastožutih plodova, i nenadmašnom muskatnom aromom. Rakija od nje pečena cenjenija je od viskija.

Starkov delišes – bere se 10-tak dana iza Viljamovke, ima limunastožute plodove, odličnog ukusa i arome. Veoma obilno radja, zovu je “fabrikom krušaka”.

Kaludjerka – bere se početkom oktobra i čuva sve do aprila, ima zadovoljavajući ukus i aromu, vrlo rodna.

Krasanka – zri sredinom oktobra i čuva se do maja, kiselkasto-osvežavajuċeg ukusa, mrkordjave boje, vrlo dobro radja.

Vodenjak – malobrojna vrsta krušaka

Ne sme se zaboraviti stara srpska sorta, neobičnog imena ” jeribasma”, po kumovima Turcima, tj. vodenjak, vodenjača, pljuskača, kod nas poznata. Gaji se već 6 vekova. Sada se, kažu, nadje još po koje stablo. Jedno od tih starih, prastarih, krasilo je i dvorište moga dede i moje nane, u Župi. Osetljiva je na uboj. Dugovečna, po 200-300 godina.

Ploda je krupnog, žute boje, curi i pršti dok se jede, pa zato kažu kruška koja se pije, a ne jede. Nakiselog je, osvežavajuċeg ukusa, jesenja sorta. Vrlo zdrava i korisna kod bolesti bubrega.

U nekim evropskim zemljama pokušavali su da stvore hibridno seme, ali bezuspešno. Ne da se naš vodenjak.

 

Miljana Pribaković