Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Izvini Srbijo – rat tabloida da ne znaš ko tu koga …

 

IZVINI SRBIJO: Dubina tabloidnog rata

Rat tabloidnih medija u Srbiji pretvorio se u daleko širi politički obračun. Koliko se iza sukoba medija kriju prve pukotine oko vladajuće koalicije?

Iako sukob bulevarskih dnevnih novina Kurir protiv televizije Pink i tabloida Informer većina medija pokušava da predstavi kao običan ’tabloidni rat’, dubina sukoba i količina prljavog veša koji isplivava na površinu svedoči o potencijalno daleko širim posledicama na političku scenu Srbije. Za one koji su se kasnije uključili, odmah se mora napomenuti da je prosto nemoguće na ograničenom prostoru čak i prepričati šta se tu zaista dešava/lo. Količina aktera, povezanih i naizgled nepovezanih događaja, poslovnih i političkih interesa, visoke politike, inostranih aktera, kriminala i pravosudnih zloupotreba, prosto je obuhvatila skoro sve koji nešto znače u političko-medijsko-kriminalno-obaveštajnom životu Srbije.

DW tekst Izvini Srbijo - dubina tabloidnog rata
Srbija u raljama tabloida

Ako se ipak pokuša neki kratak rezime on bi mogao glasiti otprilike ovako. Dnevne novine Kurir su već nekoliko godina verni saradnik aktuelne vlasti i dežurna oglasna tabla za hvalospeve premijeru Aleksandru Vučiću i sadašnjoj vlasti. Sukob na toj relaciji kreće u trenutku kada se obelodanjuje da Adria medija, vlasnik Kurira, kreće u preuzimanje Politika, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu. Ubrzo nakon toga, vlasniku Farmakoma Miroslavu Bogićeviću ukida se kućni pritvor, i on odmah izjavljuje kako po je direktnom nalogu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića morao da kupi Politiku, Večernje novosti i novosadski Dnevnik, kao i da je tim povodom bio reketiran ne samo od države, nego i od vlasnika Kurira Aleksandra Rodića. A sve to slučajno ili ne dolazi u trenutku kada je obelodanjena nova opoziciona politička koalicija između Socijaldemokratske stranke (SDS) Borisa Tadića i Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomira Jovanovića.

Sukob kulminira kada vlasnik Kurira Aleksandar Rodić objavljuje otvoreno pismo pod dramatičnim naslovom ‘Izvini Srbijo‘ (pogledati ispod tekst pisma), u kome navodi da je bio član izbornog štaba Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), i da je zajedno sa drugim medijima učestvovao u ulepšavanju stvarnosti, i da je kako kaže ‘otvoreno pristao na cenzuru i autocenzuru u svojim novinama’. Pismo se završava pozivom medijima i javnosti da se oslobode straha, i da narodu počnu da saopštavaju istinu. To je dovelo do žestokog napada režimskih medija televizije Pink i tabloida Informer na Kurir, i na osnovu toga bi se moglo reći da je to izazvalo prve pukotine u okviru bliskih saradnika sadašnje vlasti.

Izvinjenje nije dovoljno

„Svakako da se sve ovo ne može svesti samo na rat dva ili tri medija, i mislim da odlično pokazuje u kakvom stanju je naša medijska i politička scena“, ocenjuje za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. „Svakako da se ovde dosta toga vrti oko novca, jer su svi akteri, od Pinka, pa do bivšeg Nacionala i Informera i Pressa, kako su se oni već granali kasnije, poznati po tome da se kod njih mnogo toga vrtelo oko novca. Ono što je važno reći je da Kurir po meni teško može da se svrsta u medije, a tek ne može da predvodi nikakav front u borbi za slobodu medija.“

„Prosto, sve što su radili proteklih godina ne može da se obriše jednim paušalnim izvinjenjem, koje je oslobođeno svakog suštinskog sadržaja. Dakle, izvini Srbijo što smo učestvovali u kampanji Aleksandra Vučića, ali tu nema nikakvih činjenica i detalja da bi to pokajanje bilo iskreno. Dakle, ovo je pokušaj da se prikupe neki poeni kod građanske i pristojnije Srbije, i pokušaj da se prikažu kao žrtve režima Aleksandra Vučića, ali niko ne bi ni bio žrtva tog režima da nije bilo gospodina Rodića i njegovih medijskih tvorevina“.

Dragan Popović ističe da se ne sme zaboraviti da je i Kurir jedan od simbola medijske batine sadašnje vlasti i hajke na ljude. „Te hajke su prošli različiti ljudi, od nepoznatih ljudi tipa porodice Ognjanović, pa do najsvežijih primera, a to su desetine i desetine naslovnih strana o Draganu Đilasu, hajke na različite lidere nevladinih organizacija u Srbiji, pa do praktično svih koji nisu podržavali politiku Aleksandra Vučića. To je primer novinarstva koje ne poštuje ni etičke ni profesionalne standarde“.

Medijsko- poslovno- bezbednosni rat

Iskustvo nas uči da su medijski obračuni samo vrh ledenog brega sukoba različitih interesnih struktura koje stoje iza medija“, kaže za DW Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. „To je medijski rat širih interesnih struktura, rekao bih medijsko-poslovno-bezbednosnih struktura, koji je čak i regionalnog karaktera, a moglo bi se ići korak dalje pa reći da obuhvataju i neke tokove svetske politike. U ovom slučaju se takođe radi o političkom potresu, koji čak i ne mora biti loš sam po sebi. Zato što će se kroz sve ovo prepoznati jasna pozicija aktera koji u ovome učestvuju. Dakle, ovo može pomoći da se definišu politike na svim stranama, na jednoj strani pozicione SNS-a, a na drugoj strani opozicione politike među kojoj je i jedan novi opozicioni blok Tadića i Jovanovića“.

Epilog autokratske vladavine

Sukob unutar vernih medijskih poslušnika se donekle vidi i kao početak otpadanja točkova, ili bar šrafova na točkovima, sadašnje vlasti. Na prvi pogled sve deluje monolitno i bez razloga za brigu, jer je podrška birača i dalje visoka, ali mnogi primer Kurira vide kao početne pukotine jednog sistema vladavine. Dragan Popović smatra da je slučaj Kurir pokazao da su bila opravdana očekivanja da će se tako nešto dogoditi:

„A taj slučaj pokazuje da ne možete toliko autokratski da upravljate čitavom zemljom. Znači, gospodin Aleksandar Vučić je uspostavio sistem vlasti koji bukvalno zavisi u svakom trenutku od njega. On kontroliše sve, on donosi sve važnije odluke, on se bavi svim problemima ovog društva, i niko tu nema ni najmanju meru neke autonomije da donosi nekakve odluke od ministara pa do njegovih stranačkih funkcionera. Tako da je to moralo jednog trenutka da počne da se raspada, jer nemoguće je napraviti takav piramidalni sistem, kontrolisati sve u državi, i onda očekivati da će sve to da funkcioniše i večno da traje. Sad je pitanje šta će se desiti kada to krene da se raspada malo ozbiljnije, jer to može Srbiju da pretvori u jednu ozbiljnu kaljugu, pogotovu što smo baš zbog takvog načina vladanja razrušili sve institucije u zemlji“.

Krah institucija

„Mi smo došli u situaciju da niko ni ne očekuje da institucije rade svoj posao“, primećuje Popović. „Vi vidite da imamo suđenja na Pinku, da tu imamo čak i presude, policijski funkcioneri izlaze sa podacima kako je ko prošao na poligrafu, a od poligrafa se stvara nešto što on ne može i ne sme da bude a to je dokazno sredstvo. Dakle, imamo krah institucija. Vi sad imate da je već presuđeno ljudima kojima je gospodin Bogićević navodno dao pare, i u tome učestvuje i ministar unutrašnjih poslova i službenici MUP-a. Ja bih najpre očekivao da tužilac sve njih pozove zajedno, i da se raščisti ko je tu za koga radio, i ko je uzimao pare. Ako je tačno sve ono što gospodin Rodić kaže u svom pismu onda bi trebalo raščistiti da li je tu neki novac bio uključen, da li je on radio volonterski za gospodina Vučića. To bi bio logičan odgovor pravne države, a pošto nje nema mi smo osuđeni da čitamo otvorena pisma različitih medijskih tajkuna, pa i ministara, jer ministar Tasovac umesto da radi svoj posao i on piše otvorena pisma, tako da je zaključak da imamo razoreno društvo i institucije i da ovo ništa nije iznenađenje“.

Neven Cvetićanin smatra „da je možda preterano reći da sada otpadaju točkovi vlasti, ali da se svakako može reći da unutar vlasti postoje različite frakcije. I biće vrlo zanimljivo posmatrati kako će se te frakcije odrediti i prema ovom dešavanju, a i prema drugim događajima koji nas tek očekuju. Do sada je vlastima uspevalo da sve te frakcije drži nekako složnim, a sada sa svim ovim ulazimo u jednu potpuno novu dinamiku. Mi imamo tih disonatnih tonova ne samo unutar SNS nego i u okviru SPS-a, i činjenica je da smo izašli iz onog idiličnog perioda i sada možemo očekivati da vidimo kakva će se sve savezništva pojavljivati. A znajući srpsku politiku možemo očekivati vrlo neobična i neočekivana savezništva“.

Omiljena tema srpske javnosti je i uticaj stranih ambasada na srpsku politiku. Mediji su već primetili da je Aleksandar Rodić imao odlične kontakte u američkoj ambasadi, iz čega se izvlači zaključak da vlasnik Kurira možda zna nešto što niko drugi ne zna, i da stoga nije slučajno krenuo da napušta brod srpskog premijera. „Mislim da je ovo ipak neko unutrašnje dešavanje, ali mora se ipak reći da sva ta unutrašnja dešavanja gledaju na te neke inostrane centre kao na potencijalne saveznike. Ali, ipak mislim da bi u ovom momentu bilo preterano reći da neki inostrani centri stoje iza svega toga, pogotovu bez nekih kredibilnih informacija o tome“, kaže Cvetićanin. Dragan Popović smatra da „možda ne bi trebalo davati baš toliki značaj stranim ambasadama u Beogradu, i pitanje je da li oni baš na tom nivou organizuju dešavanja u Srbiji; mislim da je ovde pre svega reč o sukobu iza koga stoje pre svega milioni evra“, naglašava Popović.

Ivica Petrović

Izvor: DW

—-

Integralni tekst otvorenog pisma vlasnika Kurira medijima

ALEKSANDAR RODIĆ: SRBIJO, IZVINI!

 

Poštovane kolege, vlasnici, urednici, novinari medija i građani Srbije

Siguran sam da ste očekivali da se na ovim stranicama obratim demantujući sve ono što su Informer i TV Pink tokom prethodnih dana užasne, prljave kampanje rekli o meni.

Neću, nego ću da saopštim ono što verovatno i vi osećate i znate. Zašto se sve ovo dešava.

Svi vi znate da napadi i sve objave koje ovih dana izlaze protiv mene imaju samo jedan cilj: da zaćutim i prilagodim se sistemu.

Želim da kažem istinu pred celokupnom javnošću: mediji u Srbiji nisu slobodni i izloženi su velikim pritiscima.

Otvoreno kažem – i sam sam učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija, među kojima su i Željko Mitrović i Dragan Vučićević.

Sve je počelo time da smo svi zajedno direktno učestvovali u radu izbornog štaba Aleksandra Vučića. Ubeđivali se i nekad i verovali da je to dobro za našu zemlju.

Priznajem da sam tokom svih ovih godina osećao da sam pod pritiskom i ucenjivan da izbacim svaku ozbiljniju kritiku na račun Vlade i premijera.

Svakome od vas je poznata situacija kad stigne „molba“ da se ovo ili ono ne pusti u javnost ili da se napravi priča o nečemu. Toga je bilo i ranije.  Žalosno je da se to pretvorilo u autocenzuru kao nikad do sada u našoj bliskoj istoriji. Novinari više ne nude samostalno kritičke teme, ne zna se ko je u sopstvenoj redakciji pod kakvim ličnim pritiskom i ucenom.

Bolje je ćutati zato što ne znamo da li ćemo snositi posledice. Svi mi to znamo, gledamo, prihvatamo i prodajemo „hleba i igara“, da li kroz „Farme“ i slično ili kroz besmislene međusobne sukobe medija. Sve to služi samo onome ko ne želi promenu, a šteti nama i narodu.

Narod nije glup, samo je rezigniran i zato odustaje. Odustaje od ove države i odustaje od nas. Ipak, mi moramo da budemo glas naroda, to je jedino što nam je ostalo, da i mi preuzmemo naš deo odgovornosti za sudbinu ove zemlje.

Ti pritisci su uvek bili u formi ekonomskog slabljenja moje kompanije i pretnji progonom zbog nekih radnji za koje nema nikakvih elemenata moje krivične odgovornosti.

Otvoreno kažem da sam pristao na to, kao i na cenzuru, iz koje je, logično, nastala autocenzura. Priznajem da u Srbiji cenzura postoji.

Poštovane kolege iz medija, vlasnici, urednici i novinari, i vi znate da cenzura i autocenzura postoje. I vi ste, baš kao i ja, pristali na pritisak kojem smo izloženi. Čak i oni koji su navodno usamljeni jahači pravde nisu u potpunosti slobodni.

Na primer, Zoran Kesić. I on zna kako izgleda kad vrše pritisak i cenzurišu sadržaj njegove emisije. Napravi kompromis i stisne pesnicu u džepu. Skoro svake nedelje. I Olja Bećković zna kako izgleda pritisak da se ministar Radulović ne pojavi u njenoj emisiji. Ili kad joj se naredi da Đilas ne sme da bude sam u emisiji. Na kraju je skinuta sa programa, što je bila „usluga“ vlasnika medija.

Svi urednici i novinari u Srbiji znaju istinu.

Danas, kad sam ja pod direktnim udarom i pritiskom na uređivačku politiku, stajem ispred cele naše profesije i kažem – dosta!

Ovog puta nećete me zastrašiti vašim pretnjama i ucenama, bez obzira na cenu koju ću morati lično da platim zbog toga.

Apelujem na sve da sačuvaju obraz i narodu Srbije počnu da saopštavaju istinu.

I razumem da Željko Mitrović i druge kolege iz medija osećaju strah, strah za svoj posao, strah za svoju porodicu i svoju budućnost.

Neka prvi baci kamen onaj koji ne bi iskoristio svoj položaj da spase sina iz zatvora i izbriše grižu savesti zbog jedne noći u hotelu. Svaki čovek ima nešto što bi želeo da zaštiti, što mu je duboko u srcu i važno u životu, i teško je i bolno to rizikovati. Ali krajnje je neljudski da se na taj način vlada i vrši pritisak da bi se ostvarili lični ciljevi.

Istorija je pokazala da kad god se stvarao pritisak, on se u jednom trenutku oslobađao i taj proces nije mogao da stane. Danas je došao taj dan, pitanje je samo koliko se i šta za to žrtvuje.

Taj odgovor zavisi od svakoga od nas koji se danas bavimo medijima u Srbiji.

Drage kolege iz svih medija, pozivam vas da se oslobodimo straha jer samo tako možemo da budemo novinari. Tamo gde prestaje strah, počinje istina.

Aleksandar Rodić

1 komentar

  • Probajte da zamislite nešto što se, ipak, zamisliti ne može. Čast i ugled srpskih novinara, medija i celokupnog medijskog prostora zostale i posrnule Srbije brane niko drugi do family Rodić i Deutsche Welle. Staje Rodić ispred cele profesije I kaže „DOSTA“, a DW po starom oprobanom receptu analitički sagledava uzroke, posledice i moguća scenarija.

    Pisao bih dalje, ali žurim. Tekst i prilog su u meni izazvali reakcije koje nije prikladno pominjati, ukoliko želim da ostanem pristojan. Nisam na nivou Kurira, DW, Informera, Alo, Pinka, RTS, Hepija, B92, Politike, Novosti – ima li nekoga koga nisam spomenuo.

    Ove reakcije, kada se u ljudima ili institucijama dese korenite promene i od četnika, anarhista, lopuža i prevaranata postanu demokrate, verujući i pošteni, uvek u meni izazivaju pomenute posledice. Posledice ću lako sanirati, ali promene……

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280