Srpske narodne poslovice – mudrosti, izreke, sintagme

Narodno blago

SRPSKE NARODNE POSLOVICE

(Srpske mudrosti, izreke, sintagme)

Ove predivne srpske narodne poslovice, koje služe na čast našem narodnom geniju, pronašao sam, sasvim slučajno, na nekom portalu, ne sećam se kom, ali, vredne su zlata i zato ih darujem i vama, znam da ćete mnoge zapamtiti i, čak, brojne od njih, postati vam putokaz u životu.

Narod, srpski, stvorio ih je, nek ih narod i čita, tj.,  svekoliko naše Srpstvo!

Ne znam koja je od koje bolja jer su sve vrhunske kakav je i sam naš narod, uvek bio među odabranima i, često, u istoriji, prednjačio i davao svetao primer čojstva i junaštva. Bog mu dao svaku sreću i dugu-dugu budućnost!

Čitajte, uživajte i pamtite ove bisere srpske mudrosti, iskustva i dara!

Imaju vrednost cele jedne biblioteke!

Velibor Mihić

SRPSKE NARODNE POSLOVICE

A

Akni da viđu jesi li Srbin.
Ako budeš most, svak će te gaziti.
Ako drugog poštuješ, za sebe ne brini.
Ako dugo žive, skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.
Ako želiš izgubiti prijatelja, posudi mu novac.
Ako želiš izgubiti prijatelja, pričaj s njim o politici. Zbog, samo, jednog ciglog slova, skočiće ti na leđa i u usta.
Ako želiš jezgro, slomi ljusku.
Ako ženu tučeš, svoju sreću tučeš.
Ako zagrmi na Svetog Iliju, neće biti lešnika.
Ako nešto zahteva prevelik i poguban napor, nije ga vredno raditi.
Ako sve znaš šta ti je bilo, ništa ne znaš šta će ti biti.
Ako imaš mašice, ne hvataj vatru rukama.
Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se.
Ako je go, ali je soko.
Ako je i koliba, naša je.
Ako je i teško živeti, opet je život sladak.
Ako je na guvnu, nije u ambaru.
Ako je neko lud, ne budi mu drug.
Ako jedna želja nije zadovoljena, to je dovoljan razlog.
Ako kupuješ, često, ono što ti ne treba, skoro ćeš prodavati ono što ti treba.
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Ako ne možemo kako hoćemo, a mi kako možemo.
Ako ne znaš da objasniš, ti uradi.
Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Ako ne umije reći, umije leći.
Ako pije, sit je; ako jede, piće.
Ako ugrije, doći će vrijeme i da oladi.
Ako neće zlo od tebe, bježi, ti, od zla.
Ako si ti vuk, nijesam ni ja ćuk.
Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.
Ako u starosti želiš odmor, moraš u mladosti uneti napor.
Ako hoćeš da pljuneš, pljuni u šaku.
Ako hoćeš kog da poznaš, podaj mu vlast.
Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
Ako si lud, ostani lud.
Ako slepac slepca vodi, obojica će u jamu upasti.
Ako će Bog, i ja ću.

B

Badava je dobro seme kad je rđavo oranje.
Batina ima dva kraja.
Bez alata nema zanata.
Bez društva nema junaštva.
Bez zbora nema dogovora.
Bez jednog čoveka može vašar biti.
Bez muke nema nauke.
Bez muke se pjesma ne ispoja.
Beri želje pokraj sebe.
Bi se na srebrnoj pari obrnuo.
Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.
Bijele ruke tuđ posao miluju.
Biser ne valja pred svinje prosipati.
Bježi kud ti je volja, od sebe ne utječe.
Blago nestade, đavo ostade.
Blago onom ko se tuđom štetom opameti, a teško onom koji svojom mora.
Bez pada nema ni ustajanja.
Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.
Bog je spor, ali dostižan.
Bog ne plaća svake subote.
Bog te ne ubio.
Bez Boga ni preko praga.
Bog onda pomaže kad niko ne može.
Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
Bogat je onaj koji više proizvede nego što pojede.
Bogata je teško darovati, sita gosta još teže častiti.
Bogatstvo menja ćud, rijetko nabolje.
Bogatstvo nikad nije sito.
Boj ne bije svijetlo oružje već boj bije srce u junaka.
Bol se savlada strpljivošću.
Bolan se pita, a zdravom se daje.
Bolest na kolima dolazi, a na dlaku izlazi.
Bolja je poštena smrt nego sramotan život.
Bolja je svoja proja nego tuđa pogača.
Bolje da te smrt prijeka digne, nego suza siromaška stigne.
Bolje i dvared pitati nego jedared zaići.
Bolje saviti nego slomiti.
Bolje nepravdu trpiti nego činiti.
Bolje obići šumu nego na prečcu sresti kurjaka.
Bolje se izdaleka voljeti nego izbliza mrziti.
Bolje poslednji među dobrima nego prvi među zlima.
Bolje ikad nego nikad.
Bolje jutro od večeri.
Bolje je dobro slušati nego loše zapovijedati.
Bolje je dobrog služiti nego rđavu zapovijedati.
Bolje je i malo s blagoslovom negoli i dosta s prokletstvom.
Bolje je imati rđavu godinu nego rđava susjeda.
Bolje je ne početi nego ne dočeti.
Bolje je neznalica nego tvrdoglavica.
Bolje je nemati nego otimati.
Bolje je nešto ne znati nego naopako i zlo znati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pjevati.
Bolje je svašta jesti nego svašta govoriti.
Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoš.
Bolje je u kolibi pjevati nego u dvoru plakati.
Bolje je umeti nego imati.
Bolje mršav mir nego debela parnica.
Bolje prazna kesa nego prazna glava.
Bolje s mudrim orati nego s ludim vino piti.
Bolje se zamjeriti Bogu nego narodu.
Bolje se ograditi dobrim komšijom nego dobrom ogradom.
Bolje se od po puta vratiti nego rđavim do kraja ići.
Bolje se s junakom biti nego s rđom ljubiti.
Bolje slijep očima, nego slijep pameću.
Bolje suva hljeba s poštenjem nego masna kolača s nepoštenjem.
Bolje ukor mudrog nego hvala ludog.
Bolje džabe sedeti nego džabe raditi.
Bolji je dobar glas nego zlatan pas.
Bolji je i crn kolač nego prazna torba.
Bolje vrabac u ruci nego golub na grani.
Brat brata nad jamu vodi ali u jamu ne meće.
Brdo se s brdom ne može sastati a živi ljudi se sastanu.
Budalu ne treba tražiti, sama se javi.
Budi sa svakim ali ostani svoj.
Budi ono što i sjutra, a kakav si bio, znam i sam.

V

Vatra i voda su dobre sluge ali zli gospodari.
Velike ribe veliku vodu traže.
Veselo srce, pola zdravlja.
Veća glava, više glavobolje.
Vinograd ne ište molitve nego motike.
Više valja dram pameti nego oka snage.
Više ljudi je pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.
Više mali um zamisli nego debelo more ponese.
Vjerovaću ti kad i ti pogriješ.
Vješt goru lomi, a nevješta gora.
Vo se veže za rogove, a čovjek za jezik.
Voda svašta opere, do crna obraza.
Vodu koju ćeš pit, nemoj mutit.
Vrijeme gradi niz Kotare kule, vrijeme gradi, vrijeme razgrađuje.
Vreme donese sve ko ga dočekati ume.
Vreme je najveći gospodar.
Vuk dlaku mijenja ali ćud nikad.
Vuk ne vije što je mesa gladan nego vije da družinu svije.

G

Gvožđe reže i drvo i kamen ali i njega rđa jede.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Gde žena buči, tu muž muči.
Gde zlato govori, usta ćute.
Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
Gde ima dima, ima i vatre.
Gde je mnogo priče, malo je rada.
Gde je sila gospodar, pravda je sluga.
Gde je sloga, tu je i pobjeda.
Gde je sova izlegla sokola.
Gde je stida, tu je i poštenja.
Gde je cvet, tu je i med
Gde je čija kuća, tu je i sredina sveta.
Gde miš ne cijuče, tu ni pile ne pijuče.
Gdje nije mira, nema ni sreće.
Gdje se ništa ne može pomoći, lijepo je osmjehnuti se.
Gde se pije, primakni se; gde se bije, odmakni se.
Gde nema vola orača, tu nema ni kolača.
Gde ko nikne, najlakše obikne.
Ginu oni što se smeju uoči bitke.
Glava je starija od knjige.
Glad je najbolji kuvar.
Glad očiju nema.
Gladan pas i na gazdu laje.
Gladnog ne tješi već nahrani.
Govori kao bez vilica.
Govori u bespuće.
Gospodskom smehu i vedru nebu ne valja verovati jer se, začas, promeni.
Gradi ražanj, a zec u šumi.

D

Da ga zemlja ne vuče sebi, polećeo bi.
Da ga čoek pošlje po smrt, mogo bi se naživljeti.
Da je srce tvrđe od kamena, opet bi ga rastopilo zlato.
Da je steći ko što reći, svi bismo bogati bili.
Da je švati ko zjati, i vrana bi košulju nosila.
Da mu se ne vidi rep, još bi mogo biti čovjek.
Da ne bole, ne b’ se rane zvale.
Da nije vetrova, pauci bi nebo premrežili.
Da pogleda, možda bi i vidio.
Da padne na leđa, razbio bi nos.
Da se ne zagrcne, ne bi prepoznali da laže.
Da se prava istina pozna, treba čuti dva zvona.
Da nekog dobro upoznaš, dva džaka soli valja polizat.
Dan se hvali kad je veče, a život kad smrt dođe.
Danas vezir, sjutra rezil.
Danas griješi, sjutra griješi, kad ću se kajati.
Danas u zlatu, sjutra u blatu, preksjutra u vremenu.
Darovan kolač često u grlu zapne.
Dva bi oka posvađati moga.
Dva loša ubiše Miloša.
Dva lješnika, orahu su vojska.
Dva puta mjeri a treći kroj.
Dvaput zine, triput slaže
Djevice kad panu, uvijek panu na leđa.
Devojka koja žuri na sastanak, već je zakasnila.
Djevojka kosu mije ali mudrost ne može.
Dobavio se ki ćelav kape.
Dobra roba laje a gazda govori.
Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
Dobar espap lasno kupca nađe.
Dobar posao se sam hvali.
Dobar čovek uvek ostaje početnik.
Dobra žena štuje muža, pa da je kao pjevac.
Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Dobra krava se i u štali proda.
Dobra nije gde se pametni ne slušaju.
Dobra ovca mnogo ne bleji, ali mnogo vune daje.
Dobra čeljad uvek posla nađu.
Dobre komšije podižu cenu kući i dobrom imanju.
Dobro je kašto i pametnu ženu poslušati.
Dobro je lasno zaboraviti, a zlo nikad.
Dobro je teško videti, a lako se pozna.
Dobro jelo, samo se nudi.
Dobro mi je i boljem se nadam.
Dobro obrađena zemlja nikad nije jalova.
Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.
Dobrom konju ne treba mamuza.
Dobru čoveku sve dobro stoji.
Dovršio bi da započne.
Dogovorna je najbolja.
Dok dete ne padne, ne može naučiti da hoda.
Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš.
Dok je leđa, biće samara.
Dok je raje i muka, biće i hajduka.
Dok je šiba tanka, treba je ispravljati.
Dok lipa cvjeta, prepuna je čela.
Dok svi kažu ‘E, vala’, osta glava ćelava.
Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
Dok nekom ne omrkne, drugom ne svane.
Dok se muke ne namuči, pameti se ne nauči.
Dokle prosi, zlatna usta nosi; a kad vraća, pleća ti obraća.
Dragom često opraštaj, sebi nikad.
Drvo bez grane i čovek bez mane, ne mogu biti.
Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka.
Drž se nova puta i stara prijatelja.
Drugo doba, druge ćudi.
Duboka voda je bistra, a plitka mutna.
Dug je zao drug.

Đ

Đe brat brata ne voli, tu nema sreće.
Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju.
Đe dosta ruka pregne, radnja je brzo završena.
Đe je sreća, tu je i nesreća.
Đe je tor, tu je i mor.
Đe ko nikne, tu i obikne.
Đe nema malenog, nema ni golemog.
Đe nije žene, tu nije ni kuće.
Đe nije mačke, tu miši kolo vode.
Đe god se sastanu, ljudi ocjenjuju druge, a sebe ne.
Đe svi Turci, tu i jadni Mujo.
Đe će kruška no pod krušku.
Đeca su kao rosa.

E

Ekser drži potkov, potkov konja, konj junaka, junak grad, a grad zemlju.
Eto ti ga, đavole.
E, džabe ga, vala, bilo.
E, ta ti valja.
E, da je baba deda.

Ž

Žalost i radost se poznaju čoveku po licu.
Žežen kašu hladi.
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
Ženi je najslađi zalogaj muško srce.
Ženi sina kad oćeš a udaj ćer kad možeš.
Ženi sina pa šalji u vojsku.
Ženiti se mlad, prerano je, a star, prekasno je.
Ženska lepota je njeno oružje.
Žensko oružje je jezik.
Žensko je tuđa sreća.
Ženu i kosu nikom ne daj.
Živ mi Todor da se čini govor.
Živa glava sve podnese i na sve se navikne.
Živ bio, srećan bio, kud god hodio.
Žive ko pas i mačka.
Živio i Bog te veselio.
Živi ko riba na suvom.
Živi prosto, doživećeš sto.
Živ mi i zdrav bio.
Živ mi ti.
Živ ti ja.

Z

Za jedan dobar dan, mnogo se zlih pretrpi.
Za majstorom gora plače.
Za nevolju babu vode, kad devojke ne nahode.
Za nevolju i medved igrati nauči.
Za neprijateljem ako i misliš ne govori zlo.
Za čisto zlato, rđa ne prijanja.
Zaboravnost je znak lenjosti.
Zavadio bi dva oka u glavi.
Zajedničkom konju, grbava su leđa.
Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju.
Zakrvavio očima ko divlji petao.
Zbori pravo pa sedi gde ti drago
Zid ruši vlaga, a čovjeka briga.
Zima ne traži ljepote, nego toplote.
Zima ujeda bez zuba.
Zlatan lanac, slobodu ne pruža.
Zlato je čisto i u prljavoj kesi.
Zlato se u vatri prebira, čovek u nevolji.
Zlo brzo dođe, a polako prođe.
Zlo je ko ne zna a učiti se ne da.
Zloba jede dušu kao rđa gvožđe.
Zna se zlato i u đubretu.
Znam te, puško, kad si pištolj bila.
Znaš li, ti, ko sam ja; znam, pola mene.

I

I đavo zna šta je pravo, ma neće, nego kako mu milo.
I vuk vije jer ga rđa bije.
I zid ima uši, i plot ima oči.
I jedan je neprijatelj mnogo, a sto je prijatelja malo.
I krme rokne kad mu se čovjek javi.
I loncem o kamen ili kamenom o lonac, teško loncu, svakojako.
I ljude poslušaj, i svoje pameti imaj.
I najmudriji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
I ono što nema, računa u uštedu.
I sunce prolazi kroz kaljava mesta ali se ne okalja.
I crna krava ima bijelo mlijeko.
Iver ne pada daleko od klade.
Ide vreme, nosi breme.
Iz prazne kuće i miši bježe.
Iza dažda, biće i sunca.
Iza plača, slađe se smije.
Izvalila magla panj.
Izvan očiju, izvan srca.
Izgorjeće slama, ali će i miši sjesti gdje ne valja.
I zmija kad se nasmije, malo se uljepša.
Izreke su ukras govora.
Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
Ima dana kad ćeš i so sijati.
Imadoh, ne znadoh; izgubih, poznadoh.
Imam pa nemam; nemam i opet će mi nestati.
Inat babi dušu gubi.
Inat je zao zanat.
Inat je nesrećan zanat.
I srce bi da prošeta, al ne mere.
Ispeci pa reci.
Ispod Mire sto đavola vire.
Išćeruje mak na konac.
Istina i žena, najljepše su gole.
Istina i pravda pobeđuju.
Istina je da je svaki general posle rata pametan.
Istina je ono u šta ubediš većinu da veruje.
Istina uvek najviše boli.
Istorija je učiteljica života.
Istorija se ponavlja.
Istoriju pišu pobjednici. To je razlog što je ona puna neistina.

J

Ja psu, a pas repu, a rep dlaci: idi, dlaka, ti si laka.
Ja tikvu u vodu, a tikva iz vode.
Jak koren duge mladare pušta.
Jača su dvojica nego sam Radojica.
Jače je djelo nego besjeda.
Jedan drobi, drugi kusa.
Jedna glava, hiljada jezika.
Jedna gobela u kao, a druga iz kala.
Jedna greška, večna muka.
Jedna lasta ne čini proleće.
Jedna tica ne čini proljeće.
Jedna šugava ovca celo stado ošuga.
Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.
Jedno misli, drugo govori, treće tvori.
Jezik mu pravo govori, al oči ga izdaju.
Jednog gleda, dvojica se nadaju.
Jednom se lebac lomi.
Jednom sam ga pito, odgovorio mi je zauvijek.
Jezik je više glava posekao nego sablja.
Jezik kosti nema, ali kosti lomi.
Jeftina roba kasu prazni.
Junakova majka najpre zaplače.

K

Kad bi se sve pameti iznele na vašar, svak bi se svoje mašio.
Kad Bog daje, ne pitaj čiji je sin.
Kad vidim, onda ću i vjerovati.
Kad zagrmi, pomakni se.
Kad ideš vuku na čast, povedi psa sa sobom.
Kad je volje, i zlo ide na bolje.
Kad je glava luda, sve telo strada.
Kad je dobre volje, svega je bolje.
Kad je preša: đe si, Peša; kad nije preša: oklen si, Peša.
Kad krivo sjediš, nakrivo ćeš i pasti.
Kad lažeš, kreću li ti se zubi.
Kad legneš, znači, predao si se.
Kad lisica pridikuje, pazi dobro na guske.
Kad mator pas laje, valja videti šta je.
Kad mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
Kad padneš, ustani pa poteci.
Kad se prase naije, ono korito prevali.
Kad se slože, i slabi su jaki.
Kad si u kolu, valja da igraš.
Kad su im ruke prestale, noge su im proradile.
Kad sultan nazebe, raja kija.
Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.
Kad čoek nema svog dobra, tuđe zlo premeće.
Kakav pozdrav, onaki i odzdrav.
Kakav starješina, takva sva opština.
Kako došlo, onako i prošlo, tako će i doći.
Kako pade, tako i ostade; da ustade, osto bi brez glave.
Kapom mrak iznosio.
Ki da se svaka iščešljana uda.
Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće.
Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
Ko visoko leti, nisko pada.
Ko dva zeca vije, ne ulovi nijednog.
Ko dete suviše voli, upropasti ga.
Ko dobro počne, on je na pola radnje.
Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.
Ko želi da peva, uvek će naći pesmu.
Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe.
Ko zavisi od drugog, treba i njegovom psu da se umiljava.
Ko zna, ne zja.
Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju.
Ko je jači, taj i tlači.
Ko je mnogo patio, mnogo je i zapamtio.
Ko jedanput slaže, drugi put mu se ne vjeruje iako istinu kaže.
Ko kasno brazdu zaore, u jesen čičak obere.
Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
Ko lopovu gleda kroz prste, i sam je lopov.
Ko lupeža krije, bolji ni on nije.
Ko ljeti hladuje, zimi gladuje.
Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.
Ko me lani bio, ni sad mi nije mio.
Ko meće prst među tuđa vrata, otkinuće mu ga.
Ko mnogo zbori, ili mnogo zna ili mnogo laže.
Ko na zvezde laje, ispašće mu zubi.
Ko naglo počne, naglo će i završiti.
Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati.
Ko ne čuva tuđe, neće imati ni svoje.
Ko nema sokola i kukavici se veseli.
Ko nema sreće u sebi, neće je naći ni u svetu.
Ko neće brata za brata, oće tuđina za gospodara.
Ko nije služio, ne umije ni zapovijedati.
Ko nosi, ne prosi.
Ko odgoni mačke, vabi miše.
Ko pita, ne skita.
Ko pjeva, zlo ne misli.
Ko prati tuđ posao, svoj zaboravlja.
Ko rakiju večera, vodu doručkuje.
Ko rat želi, kod kuće ga imao.
Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju.
Ko svoj može biti, tuđ nek ne bude.
Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, bježi od njega.
Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreja.
Ko se na tuđim kolima vozi, neće daleko otići.
Ko se ne muči u mladosti, kuku mu u starosti.
Ko se ne stidi svog obraza, neće ni mog.
Ko se ne brani od gnjida, braniće se od vašiju.
Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa.
Ko se rada boji, taj u bedi živi.
Ko se seli, taj se ne veseli.
Ko se tuđem zlu veseli, nek se svom nada
Ko se hvali, sam se kvari.
Ko seje trnje, ne bere grožđe.
Ko spretnije traži, lakše dobije.
Ko staro ljubi, danke gubi.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Ko traži veće, izgubi iz vreće.
Ko će naplesti uzica za tuđih gubica.
Ko u krčmu ide, tuđu decu hrani.
Ko u nebo pljuje, na obraz mu pada.
Ko umije, njemu dvije.
Ko hoće da ga drugi poštuju, valja najpre da se sam poštuje.
Ko hoće časno, ne moze lasno.
Ko čeka i dočeka.
Ko šta zagrize, teško ostavlja.
Koga nije, bez njega se može.
Kog su zmije klale, i guštera se boji.
Kog tišti, taj i vrišti.
Kod komšije, trava zelenija.
Koja kokoš mnogo kakoće, malo jaja nosi.
Koja se ne rekne, ona se ne čuje.
Koja se ovca od stada odvoji, vuk će je pojesti.
Koja se često ogleda, slabo kuću nadgleda.
Koja Crkva ne pomaže, ne valja joj se ni moliti.
Ko je gotov na smrt, nikad nije rob.
Ko je junak; ko nadvlada svoje strasti.
Koje pseto hoće da ubiju, poviču: bijesno je.
Koji konja slamom hrani, sam kola vuče.
Koji se hrt silom u lov vodi, onaj zeca ne hvata.
Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa.
Koliko je nizbrdica, onoliko je uzbrdica.
Koliko ljudi, toliko ćudi.
Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac.
Kom svijet kroji kapu, onaj ide bez kape.
Krv nije voda.
Krivac se i senke boji.
Krije ko zmija noge.
Krpež i trpež po svijeta drže.
Kune se da neće, a već je stoput uradio.
Kupuj prvo suseda, pa posle kuću.
Kurjak kožom plaća.
Kućni prag je najveća planina.

L

Lavica jedno okoti ali lava.
Laži mu pobjeđuju, al ga istina izdaje.
Laži mu providne, ne rani ih dovoljno.
Laje ko pas na zvezde.
Lakac, kako obeća, tako i uradi.
Lako je zdravom bolesnoga savetovati.
Lako je iza šest volova gurati plug.
Lako je ljubav steći, al je teško uzdržati.
Lako mu je da laže, svi mu vjeruju.
Lako mu se dala, tako ga i ostavila.
Lako ti je plitku vodu zamutiti i budalu naljutiti.
Lakše je istopiti željezo nego savladati ženinu tvrdoglavost.
Lakše je steći nego sačuvati.
Lakše je šta pokuditi nego moći sam učiniti.
Lasno je kavgu zametnuti, al je teško kavzi dževap dati.
Lasno je biti s tuđijem dobar.
Lasno je govoriti, al je teško tvoriti.
Lasno je zdravom, bolesnog savetovati.
Lasno je pokraj čaša junakom biti.
Lasno je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
Lasno je u Dunav kamen baciti, al ga je teško izvaditi.
Lepu ženu i vinograd pored puta ne treba imati.
Lovac je da lovi, a prepelici da se čuva.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.
Lud se penje da visoko sjede, a kad bude do bjesede, kaje se što onđe sjede.

Lj

Ljeba i vode, sav život.
Ljeti od hlada do hlada, a zimi od jada do jada.
Ljubav, vera i nada ostavile traga.
Ljubav dugo trpi.
Ljubav za ljubav, sirenje za pare.
Ljubav i sloga nemoguće omoguće.
Ljubav je jedina strast koja ne trpi prošlost, ali ni budućnost.
Ljubav je lepa ali slepa.
Ljubav je puna meda i jeda.
Ljubav ne traje dugo ako ukloniš svađe.
Ljubav nema godina, ona se uvek rađa.
Ljubav pametnog zaluđuje.
Ljubav prema istini je glavna i najvažnija crta karaktera. Onaj ko laže, nema karaktera.
Ljubav prema otadžbini ne zna za tuđe granice.
Ljubavna čarolija je u pogledu, tvom, ti si sreću donijela srcu slomljenom.
Ljubazan ali jedva čeka da mu vidi leđa.
Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
Ljudi se najviše muče zbog hleba i ljubavi.
Ljudi su gusto posijani, ali rijetko niču.
Ljut čovek ne zadrži prijatelja.

M

Magarac je magarac i pod zlatnim sedlom.
Majka ti ne plakala.
Mala sjekira veliki dub povali.
Malena je tica prepelica, al umori konja i junaka.
Mali Hodža, ispod velikog turbana.
Mačija igračka, mišja smrt.
Među ćoravijem, ko ima jedno oko, meću ga za Cara.
Mi o vuku, a vuk na vrata.
Mlado se drvo savija.
Mladost, radost.
Mlati rukom ko kobila repom.
Mnogi ljudi su kao satovi, pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
Mnogo znati, znači pre vremena ostariti.
Mnogo zrna gomilu načine.
Mnogo je mački celo pečenje.
Mnogo treba vremena da od deteta čovek bude.
Možeš, vala, i mleka i mlika, glad ne bira.
Mrav i pčela uče kako se teče.
Mrtvu kurjaku rep mjeri.
Muka ide po ljudma.
Mučno je mudrom među budalama besjediti.
Muči, đeco, kad stariji govore.

N

Najedate osmijesima, pazi da se ne zagrcneš.
Na jednu glavu, ne može se su dvije kape.
Na jeziku med, a u srcu jed.
Na kurjake vika, a lisice meso jedu.
Na mlađima svijet ostaje.
Na muci se poznaju junaci.
Na psa koji bježi svako viče.
Na silu se ne može voljeti.
Na sirotnog svakom je laka ruka.
Na sokolu je malo mesa.
Na tuđim leđima, lako je breme.
Na ugašenu vatru vode ne sipaj.
Na usamljenost osuđuju prijatelji.
Navalio ko zima na gola čovjeka.
Navika je jedna muka al odvika dvije.
Nad silom, sila je pravda.
Naduri se ko ćuran na bunjištu.
Najviše se vole ljudi koji imaju iste vrline, najviše se mrze koji imaju iste mane.
Najgore je kad padneš u njenim očima.
Najpre ispred svoje kuće počisti.
Najčešće opeče potajan žar.
Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti.
Napao ko smrt na život.
Naučio slova, ali riječi nikako.
Ne boj se, previše, pasa, mnogi su bezubi.
Ne boj se onog kome nisi dobro učinio.
Ne bojim se smrti nego zla života.
Ne budi otrov da truješ drugog i ne budi med da te drugi poližu.
Ne valja donde lećeti dokle krila ne narastu.
Ne valja jarca za baštovana namjestiti.
Ne valja svakoj tici kobac biti.
Ne viči, ono što te je snašlo, nećeš tako oterati.
Ne vjeruj prijatelju za trpezom, nego na vratima od tamnice.
Ne govori, razumio sam što ćutiš.
Ne voli ono za čim ne možeš zaplakati.
Ne goji se prase uoči Božića.
Ne gori nam pod noktima.
Ne gori obraz od sunca, već od poštenih ljudi.
Ne gori ti pod nogama.
Ne guraj nos u tuđa posla.
Ne da se posranom do potoka.
Ne da se, ali će se dati.
Ne zna da besjedi, a ne umije da šuti.
Ne zaboravljaj na smrt, i ona tebe ne zaboravlja.
Ne jedu vuci meso po poruci.
Ne kupuje se sloboda na vašaru.
Ne laže, sve, čuva za poslije.
Ne laje kuja radi sela, nego radi sebe.
Ne lipši magarče do zelene trave.
Ne može se kriva Drina ramenom ispraviti.
Ne možeš dlanom sunce zakloniti.
Ne niče sve što se seje.
Ne jede se sve što leti.
Ne pada snijeg da pomori svijet, već da svaka zvjerka svoj trag pokaže.
Ne plaši vuka kozjom mješinom.
Ne sveti se zlotvoru već čekaj na Boga.
Ne stoji kuća na zemlji nego na ženi.
Ne treba kvocati nego jaja nositi.
Ne trči, ko ždrebe, pred rudu.
Ne hvataj se u kolo ako ne znaš igrati.
Nevolja svačem čoveka nauči.
Neko se za list sakrije, nekog ni dub da pokrije.
Nekom i olovo plivje, a nekom i slamka tone.
Nema većeg zla od zle pameti.
Nema zime dok ne padne inje.
Nema leta dok se ne zakikoće lug.
Nema ništa nesnosnije od bogate žene.
Nema tu ćuka, da nije vuka.
Nemirna savest je i tužilac i sudija u isto vreme.
Nemoj, pa se ne boj.
Nepostojan kao mart, a čini što mu padne na pamet kao april.
Nepravdu ne vole ni oni koji ju čine.
Nesta blaga, nesta prijatelja.
Ne tuži, srićo, dosta si i pivala.
Neće kruška ispod trešnje.
Neće kuče na kuče.
Ni vratiša ni platiša.
Nikad nisam slagao, reče i slaga.
Ni najbolji petao ne može da izmeni vreme.
Nije dopušteno sve znati.
Nije žita bez kukolja ni naroda bez izroda.
Nije zlato sve što sija.
Nije nikakva majstorija među dobrima dobar biti.
Nije rosa pala već iznikla.
Nije svaka muka dovijeka.
Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
Nije umrla baba od korbe, već od prazne torbe.
Nije čovjeku žao na malo nego na nepravo.
Nijedno zlo ne prođe neopaženo.
Nikad zao na goreg neće.
Niko ne zna šta je dobro, samo onaj koji se zla napatio.
Niko ne može natkati mahrama da cijelom svijetu usta poveže.
Niko ne može tako malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim.
Niko ne može cijelom svijetu kolača namijesiti.
Niko ne ume da se veseli kao sirotinja.
Niko sam sebi sudija ne može biti.
Niko se nije naučen rodio.
Niče đe ga ne siju.
Ništa nije lepše od osmeha zaljubljene žene.
Ništa nije tako loše da ne može biti gore.
Nov bunar kopaj, ali u star ne pljuj.
Nove čizme i nova gospoda najvećma tište.
Novci kad odlaze imaju sto nogu, kad dolaze samo dvije.
Novci sitno zveče, al se daleko čuju.
Nužda nauči i babu igrati.

Nj

Njegovo jajce nema žumance.
Njegovo je svako dvožučno.
Njemu i voda uzbrdo teče.
Njemu i jare i pare, a tebi brabonjci.
Njiva traži radnika a žena neradnika (odmorna čoveka).
Njega može da voli samo rođena majka.
Njega ni metak neće.
Njega se ni vrapci ne boje.
Njegova je reč i prva i poslednja.
Njegova kokoška vredi više nego nečiji soko.
Njegova se poštuje.
Njemu i Bog gleda kroz prste.
Njemu ni kesu ni iz kese.
Njima je obraz iza leđa.

O

O, jarane, bole li te rane.
O neprijatelju ne govori zlo, nego misli.
Obećavao im brda i doline, a odneo im reku.
Obećanje, ludom radovanje.
Obilazi ko kiša oko Kragujevca.
Običan život je jači od mudrih knjiga.
Oboje je zlo, i svim verovati, i nikom.
Ovca je vučje štene dojila i uzgojila.
Od govneta pita ne biva.
Od zla gore, a od dobra bolje ima.
Od inata nema goreg zanata.
Od lopova je sigurno što ne dosegne.
Od ljubavi do mržnje, samo je „do“.
Od male iskre velika vatra.
Od mira glava ne boli.
Od pruta biva veliko drvo.
Od samoće ništa gore nema.
Od Svetog Ilije, sunce sve milije.
Ozbiljno odgodimo za sutra.
Okruglo pa na ćoše.
On bi ćeo, al mu ruka neće.
Onaj ko te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan.
Onaj te voli koji te nagoni na plač.
Onaki si kako te drugi vide.
Onom ko ume da čeka, vremenom sve dolazi.
Oparen kašu hladi.
Oprosti, sebi, pa ću i ja tebi.
Osmehni se svakom jutru.
Osoba kojoj „treba“ ljubav, poslednja je koja će je dobiti.
Ostavimo vremenu i našoj rešenosti.
Oteto, prokleto.
Otišao da mu noge vide put.
Otkad sam se udala, nisam se ni naila, ni napila, ni naspavala.
Otkud sam se nado da me sunce ogrije, otud me led bije.
Oštar nož ljuto siječe, a oštar jezik i gore.

P

Pazi šta radiš da ti sunce ne zazebe.
Pametan lako ide, a brzo dođe.
Pametna glava, stotinu ruku.
Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim.
Pijana glava ne nosi barjaka.
Pitali stogodišnjaka kako je uspio da doživi toliku starost, a on će, lako, djeco, ja, čim ujutru ustanem, umijem se.
Po glasu, ptica, a po šapama se lav poznaje.
Po drugi put lisicu ne uhvati u gvožđe.
Podnosi, a ne tuži na ono čem se ne može izbeći.
Pozajmi rukama, pa traži nogama.
Poklon dušu gubi.
Poklon i okatog zaslepi.
Pomogneš li zlog u zlu, dobićeš ga za neprijatelja.
Pošten manje obeća nego što učini.
Preko dubokog potoka prelazi poslednji.
Primaš li poklone, prodaješ slobodu.
Pokraj suha drveta i sirovo izgori.
Pop đaku, đak crkvenjaku.
Po riječima, još bi i mogo bit soko, ali ga pacovske oči izdaju.
Posle boja, kopljem u trnje.
Počni, započeto je pola dela.
Pošteno laže, gleda te u oči.
Poštenje je ravno sa životom.
Pošto se kola slome, mnogi put kazuju.
Pošto se napiješ vode, ne muti izvor za sobom.
Poštuj ako hoćeš da si poštovan.
Prav se smije, a kriv se krije.
Pravo je pravda a nepravda je sve ostalo.
Pravda ne može ni utonuti ni izgoreti.
Prazna vreća uspravno ne može da stoji.
Prva je vrlina biti bez mane.
Prvo pojedi svoje pa tuđe.
Preveo ga žednog preko vode.
Preko brda vrba mrda, na vrh vrbe leži zec.
Preko preče, naokolo bliže.
Prelomiti jezik, ovladati izgovorom, početi govoriti, progovoriti.
Prema guberu se valja pružiti
Prijatelj je najbolja imovina u životu.
Prijatelj se u nevolji poznaje kao zlato u vatri.
Pruži mi ruku da padnem.
Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet jer prijatelj ga prihvata, a neprijatelj ne.
Priča sebi u bradu.
Pričaj zidu.
Proricala baba da će biti posle kiše blata.
Prošla sito i rešeto, naučila kako se pošteno laže.
Ptica po perju, a čovjek se po besjedi poznaje.

R

Ravnodušnost je najbolji način u brigama.
Radi pa se ne boj gladi.
Rad je najbolja lutrija.
Rano voće brzo trune.
Razdrta vreća ne može se napuniti.
Ralo i motika svijet hrane.
Ranoranilac i docnolegalac kuću teče.
Rat je kao oblak, pa nekog orosi, nekog pokvasi.
Rat, rak i rad, su tri najgore srpske reči.
Rđa jede gvožđe, a tuga srce.
Rđa ne prijanja za zlato.
Rđav čovek se tuđem zlu raduje.
Rep glavi ne zapovijeda.
Reci mi da ti kažem.
Reci mi tu tajnu; zini da ti kažem.
Rijetka je srjeća bez gordosti.
Reč sutra je izmišljena za decu i za neodlučne ljude.
Reči su kao pčele, istovremeno su i med i žaoka.
Reči treba meriti, a ne brojati.
Riba od glave smrdi, a od repa se čisti.
Riba ribi grize rep.
Riba ribu, a ribar obe.
Ribe se love udicom, a ljudi rečima.
Rizik stvara kapital.
Roba govori, trgovac laje, gazda pare daje.
Robija nije teška već robijaši.
Rodi me, majko, srećnog, pa me baci u trnje.
Ruga se lonac loncu, a oba su crna.
Ruka koja daje ne oskudeva.
Ruka ruku mije a obraz obad bije.
Rumena zora, mokra gora.

S

Sad, fino, spavaj, a sanjati možeš i budan.
S brda, s dola.
S kim si, takav si.
S konja na magarca.
S pola jezika govoriti.
S dva ili tri čoveka još možeš pričati a ljudi su već razuzdana rulja.
Sablju paši, konja jaši, pa se u boj spremaj.
Sakrio se u mišju rupu.
Sačuvaj me, Bože, od mirnog sina kod opake snaje.
Sva je huka na vuka, a iza vuka i lisica sita.
Sva mu je pamet na jeziku.
Svagđe je dobro, ali kod kuće je najbolje.
Svak po sebi sudi o drugom.
Svaka budala ima svoje veselje.
Svaka žurba završi spora.
Svaka šala je pola istine.
Svaka knjiga ima svoju sudbinu.
Svaka muka za vremena, a sramota zavijeka.
Svaka tica svom jatu leti.
Svaki početak je težak.
Svako ima prava koliko ima moći.
Svako je kovač svoje sreće.
Svako čudo za tri dana.
Svakog gosta za tri dana dosta.
Sve mi se čini kad, ono, nije.
Sveća je sveća iako je slepac i ne vidi.
Svi se sjećaju prvog poljupca, a niko pošljednjeg.
Svud pođi, kući dođi.
Sirotinjo, i Bogu si teška.
Sit gladnom ne vjeruje.
Sjeti me se, kadgod, da te ne zaboravim.
Slabo slovi, ali dobro lovi.
Sloboda je, ne da radiš šta hoćeš, već da ne radiš šta nećeš.
Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
Slađa je i milosna reč, nego nemilosna milostinja.
Spolja je gladac, a iznutra jadac.
Spram sveca i tropar, spram anđela i krila.
Snaga na usta ulazi.
Sreća ti se ne okamenila.
Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući.
Srce oće, a dupe klokoće.
Srditom popu prazne bisage.
Srebrno sedlo ne čini dobra konja.
Sreća se sastoji od izbegnutih nesreća.
Star vuk, pasja sprdačina.
Starije je jutro od večeri.
Starci bolje na daleko vide.
Starost je bolest od koje svako umire.
Steko ime, prepričava Njegoša.
Stokuća mi donese pismo.
Sto ljudi, sto ćudi.
Strah je već pola nesreće.

T

Takav je čovek, najviše zavidi onima kojima najviše duguje.
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al zube polomi.
Tamnica je za ljude načinjena.
Terao zeca pa isterao vuka.
Teško volu u jarmu i čoveku u najmu.
Teško domu u kom nema sloge.
Teško zemlji kud prođe vojska.
Teško je dobro videti, a lasno ga poznati.
Teško je dugo dobar biti.
Teško je čuvati tuđe pare i svoju ženu.
Teško je šutu s rogatim se bosti.
Teško konju kog slepci teraju.
Teško nogama pod ludom glavom.
Teško onom ko neprijatelja na kućnom pragu čeka.
Teško onom ko ne zna, a učiti se ne da.
Teško svijetu kad se lude pojunače.
Teško svud svom bez svojeg.
Teško onom ko za tuđom pameti ide.
Tiha voda brijeg roni.
Traži hljeba preko pogače.
Tražio koja noga cota stonozi.
Triput kroji, jedanput reži.
Tuđa ruka svrab ne češe.
Tuđe je sve lijepo, ali je svoje najljepše.
Tuđe slađe.
Tuđina je svuđe ista.
Tuđoj budalaštini se smijemo, a svoje se ne stidimo.
Tukle se jetrve preko svekrve.
Tumara ko pijan po pomračini.
Tup ko ud.
Tup ko budak.
Turi još tri da bude šest.
Tucao mu luk na glavi.

Ć

Ćutanje zlata vrijedi.
Ćutanje je zlato.
Ćuti, avetinjo, jedna.
Ćuti i pokrij se ušima.
Ćuti ko prase kad piša u vodu.
Ćuti, tu si di si.
Ćorava mu posla.
Ćuti,da ne urekne zlo.
Ćuti, dobro nije.
Ćuti i gledaj svoja posla.
Ćuti ko govedo.
Ćuti ko kurva.
Ćuti ko mula.
Ćuti ko ćutuk.
Ćuti i plivaj dalje.
Ćutanje je zlato a govorenje srebro.
Ćorava mu sreća.
Ćar poeo vajdu.

U

U vinu je istina.
U gladnim očima, svaki je komad mali.
U kog je nož, u tog je pogača.
U kog su ovce, u tog je i planina.
U kog je pogača, u tog je i nož.
U kolo kad hoćeš, iz kola kad te puste.
U krevet se popeli dvoje, a sišli troje.
U nevolji ne treba plakati nego lijeka tražiti.
U ratara crne ruke, a bijela pogača.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
U stara, glava; u mlada, snaga.
U stara krvnika nema novog prijatelja,
U tekućoj vodi mulj ne leži.
U tuđem oku vidi slamku, a u svom grede ne vidi.
U šumu drva nosi.
Uz malo, može biti dosta; a u dosta, malo.
Uzeh vraga radi blaga; blago nestade, a vrag ostade.
U krevetu ležali pa se zadisali.
Um caruje, a snaga klade valja.
Umro ko radi, umro ko ne radi.
Utopljenik se za slamku hvata.
Uzdaj se u se i u svoje kljuse.
Učenje je svetlost.
Uči ticu da leti.
Učiniš li zlo, ne misli da će te zlo mimoići.
Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.

F

Fale mu dva kraja i sredina.
Falim te, Bože.
Fali mu jedna daska u glavi.
Frkće ko pokiso konj.
Fabrika je košnica s mnogo trutova.
Fali mi pet da načinim šest.
Fali mu daska u glavi.
Fudbal vode pametni, a gledaju ludi.
Fudbal se ne igra za publiku nego za novac.
Frkće od besa.

H

Hajduke narod ceni, ali za njima u goru neće.
Hajdučke kuće nema.
Hartija i ćuprija trpe sve.
Hvali ga ko Ciganin konja.
Hvali selo, a živi u gradu.
Hvalte me, usta, da vas ne pocepam.
Hvala ti do neba.
Hvala ti ko bratu.
Hvalim te. Bože.
Hvali se ko Crnogorac.
Hvaliti na sva usta.
Hvata zmije tuđim rukama.
Hvata muvu na sirće.
Hvata se u kolo, a ne ume da igra.
Hladan ko stena.
Hladan ko špricer.
Hleba i igara.
Hlebom ga dušmani hranili.
Hoće vatru koja ne peče.
Heroj nadživi sebe.
Hleb jesti, nije majstorija; hleb peći, mala je majstorija; a hleb zaraditi, to je najveća majstorija.
Hoćeš li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Hranitelj je kao i roditelj.
Hoće ga svaki đavo.
Hoće hleba preko pogače.
Hoće hleba bez motike.
Hrabrima sreća dodaje ruku.
Hrabrom i sreća pomaže.
Hrabre sreća prati.

C

Cakle mu se oči ko ženi kad laže.
Car nad carem, uvek se nađe.
Carska se ne poriče.
Caru carevo a Bogu Božje, navijek i amin.
Cvet je najlepši dok je neubran.
Crnogorci ne ljube lance.
Cijelom svijetu ne možeš ugoditi.
Caru carevo, nama naše.
Crn mu obraz.
Crno rade a još crnje misle.
Celo leto jedna šljiva, pa i ona crvljiva.
Car daleko, a Bog visoko.

Č

Časna smrt proslavi vas život.
Čaša iza čaše, a iza čaše istina.
Čeg se mudar stidi, tim se lud ponosi.
Čeg je srce puno, tog i jezik.
Čeka danju da omrkne.
Čekaj me, čekaj, sigurno neću doći.
Čekam te na zic.
Čelo, oči i pogled često lažu, a govor najčešće.
Često malena varnica veliku vatru užeže.
Četiri stvari mogu da unište čoveka: rđava zemlja, zla žena, loš porod i mrtav kapital.
Čija sila, tog i pravda.
Čije june, onog i uže.
Čini dobro, dobrom se nadaj; čini loše, još gorem se nadaj.
Čini dobro, raduj se; čini loše, nadaj se.
Čini drugom što je tebi drago da ti se učini.
Čist račun, duga ljubav
Čisti računi, dobri prijatelji.
Čistoća je pola zdravlja.
Čovek bez slobode, ko riba bez vode.
Čovek želi da je od svakog bolji, a od sina da je gori.
Čovek ima samo ono što daje.
Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.
Čovek se do smrti uči.
Čovek se nada dok god je duše u njemu.
Čovek se pozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.
Čovek se prima prema odelu koje nosi a ispraća prema duhu.
Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre.
Čovjek sve dava za obraz, a obraz ni za šta.
Čuvaj bele novce za crne dane.
Čuvaj se mnogih ako se ne bojiš pojedinaca.
Čuvaj se onih koji kroz smeh ujedaju.
Čuvaj se onog ko stavlja obraz pod opanak.
Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti.
Čuturom se pregrabi i najveće bure

Dž

Džabe ti svila i kadifa.
Džabe je i sirće slatko.
Džabe mu je, da dubi na glavi.
Džin na staklenim nogama.
Džak soli treba pojesti s čovekom, da bi ga dobro upoznao.
Džabe ga bilo.
Džabe ti supa kad je preslana.

Š

Šeta po oštrici noža.
Šilo za ognjilo.
Što na umu, to na drumu.
Šolju mlijeka pa u krevet.
Šta vrijedi znanje bez radnje.
Šta zna dete šta je petsto kila, uze i odnese.
Šta ko misli, o onom i sanja.
Šta ko čini, sve sebi čini.
Šta me gledaš, ko da igra bela mečka.
Šta osveta čini.
Što se hoće, to se može.
Što više sile, više i zla.
Što više ljubavi vraćaš, više ćeš i primiti.
Što danas ne potrošiš, to si stekao.
Što ih manje titraš, to te više spopadaju.
Što ih pasa laje, da svaki ujede, zlo.
Što je babi milo, to joj se i snilo.
Što je brzo, to je i kuso.
Što je veća ptica, veće joj gnezdo treba.
Što je više brdo, to je dublja dolja.
Što je život skuplji, karakter je jeftiniji.
Što je svačije, to je ničije.
Što je smiješno na babi; đedo.
Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti.
Što ljudi imaju više, to više žele.
Što ne znaš, pitaj ko zna.
Što ne umiješ popraviti, nemoj ni mijenjati.
Što ne ide od srca, ne ide ni k srcu.
Što nećeš nekom u oči da kažeš, nemoj govoriti ni za leđima.
Što si rad da sam znaš, ne govori nikom.
Što smije pop, ne smije đak.
Što srce ne zapazi, to ni oči ne vide.
Što ti je život, tražiš od pravde ruku, dobiješ nogu.
Što ti je suđeno, doći će ti i preko plota.
Što ti meni popuješ.
Što trijezan misli, pijan govori.
Što u kući treba, crkvi se ne daje.
Što čovek više živi, više i zna.
Što čovek manje zna to mu se njegovo znanje čini obimnije.
Šuga, kašalj i ljubav se ne mogu sakriti.
Šugava ovca sve stado ošuga.
Šuplju glavu i vetar nosi.

Izvor: internet

Priredio: Velibor Mihić

oOOo