VIŠNJA
Višnja je koštičavo voće, osvežavajućeg, slatko-kiselkastog ukusa
Sočnog ploda, od ružičaste do tamnocrvene je boje, u narodu poznate kao boja trule višnje. Pravilnije bi bilo zrela višnja.
Potiče iz Severne Indije i Irana, kažu. Postoji budistička legenda, po kojoj je Mayu, Budinu majku, višnja počastila svojim ukusnim plodovima, da bude zdrava i sita u blagoslovenom periodu. Latinski naziv joj je Prunus Cerasus po Svetu su je proširili Britanci.
Najviše se gaji u Evropi i jugozapadnoj Aziji. U Srbiji najveći proizvodjači su južna i jugoistočna Srbija. Inače, Srbija je jedan od značajnijih izvoznika višnje u Svetu. Sadi se u jesen, rod počinje treće godine, berba početkom juna. Teren ne sme biti previše vlažan, inače svaki pogoduje.
Sorte višanja
Obična višnja, Prunus Cerasus ne nalazi se kao divlja sorta, od nje potiču sve pitome sorte. Divlje sorte su: Stepska višnja, Istočnoamerička peščana višnja, Maljava (Pustinjska – Kineska) višnja.
Od krupnih pitomih poznate su: Meteor – sazreva u prvoj polovini juna, Španska višnja – sazreva u drugoj polovini juna, Keleris 14, Majurka i Oblačinska – sazrevaju u isto vreme, krajem juna-početkom jula, Shattenmorella i Montmorensy – sazrevaju u isto vreme, kraj jula-početak avgusta. Nanking višnja (Prunus tomentosa) poreklom iz Azije, žbunasta niska biljka, kod nas nova vrsta.
U Srbiji najčuvenija je Oblačinska višnja, iz nišavskog okruga, krupnog ploda, lako se odvaja od peteljke, postojane boje, koja ne tamni.
Važni sastojci
U višnji ima A, C, E vitamina, folne kiseline, K, Mg, Fe, Co, galične i P-kumarinske kiseline, kemferola, kvercetina. Oblačinska višnja ima: vode 82-86%, zavidne količine šećera, organske kiseline, tanina,pektina, mineralnih materija, vit. C, B1, B2, PP i karotina.
Hranljivost i lekovitost višanja
Višnja je izuzetno hranljiva i lekovita voćka. Daje sitost i okrepljuje i dušu i telo. Uz kašičicu slatka od višanja i čašu sveže vode, čašu soka ili šaku svežih višanja, umor nestaje istog trena. Jedna čaša soka je delotvornija od jednog aspirina.
Sveža višnja je korisna za umirenje bola kod gihta, upale mišiċa, osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, zaštite srca, prevencije raka, posebno debelog creva, zahvaljujući antocijaninu.
Štiti nervni sistem, reguliše san, dobra protiv zaborava, demencije, Alchajmerove bolesti.
Peteljke ove voćke nikako ne bacati. Čaj od osušenih ili svežih peteljki daje neverovatan učinak kod problema sa urinarnim traktom, bešikom, mokraćnim kanalima i bubrezima, izbacivanjem peska, kod impotencije, celulita i dr.
Lišċe je dobro za perut i otečene kapke.
Seme za punjenje jatsuka, toplo-hladne obloge i sl.
Melatonin, prirodni hormon, dobar kod raka dojke, obolele prostate, kod menopauze, a pomaže i kod mršavljenja. Antioksidansi iz višnje korisni su u zaštiti od kancera i sl.
Višnja – Način upotrebe i recept za kolač
Najbolje su sveže, ali podjednako su dobre i sušene, pa još u medu, zamrznute (ima ih preko cele godine u marketima), kandirane, preradjene u slatko, marmeladu, džem, domaći sok. Kolači i torte sa višnjama su omiljene poslastice u celom Svetu.
Vrhunskog ukusa i kvaliteta je i čokoladni desert – crna čokolada sa komadićima višnje, čokoladne bombone sa šerijem i višnjom, pa sladoledi sa višnjom ili višnjom i crnom čokoladom.
Evo i recepta za jednostavni kolač s višnjama:
Umutiti 3 jaja sa šoljom kristal šećera, 1 čašom jogurta, 1 praškom za pecivo, 2 pune šolje brašna i 2/3 te iste šolje ulja, kesicom vanil šećera. U smesu dodati oprane, iscepkane i ocedjene višnje (2-3 šake), blgo izmešane sa jednom ravnom supenom kašikom pšeničnog griza. Peći u nauljenom i pobrašnjenom plehu oko 30-35 min., na 200*C.
Prohladjen kolač posuti prah- šećerom i iseći na kocke. Prijatno!
Svakako i rakije od višanja su vrlo lekovite. I višnjevače i likeri. I da ne zaboravimo, Višnja je i lepo žensko ime.
Miljana Pribaković