ROK VANZEMALJAC
David Bowie (januara 1947 – januara 2016). Ko je bio Dejvid Bovi?
Pravo posleratno dete epohe koja se trudila da svim silama zaboravi milione mrtvih ljudi i uništenih kuća, zgrada i gradova iz prethodnih godina. Posle čelične oluje, nastupilo je doba svetlucave i jedva prozirne magle u kojoj se samo slučajno poneko mogao sresti sa svojom pravom sudbinom.
Dejvid Bouvi
Ljudi su živeli kao slučajni prolaznici, prolazeći kao senke kroz kalendarske lavirinte sopstvenih života, tragajući za neuhvatljivom srećom i makar jednodnevnim odjecima slave, svi ti apsolutni početnici i anđeoski privlačni pobunjenici bez razloga.
Ponovo (u našem vremenu) oživljeni Oskar Vajld, Dejvid Bouvi ne putuje ni rado, ni često. I, kao kod svih pravih avanturista, što se melanholično ali uzalud sklanjaju pred sudbinskim vetrovima, on je stalno na nekom novom hodočašću, turneji, raskršću ili toboganu, iako najviše voli da uživa u neposrednom životu (u kom se ne dešava ništa „važno“), ljubavi i meditaciji.
Ipak, u Bouvijevom slučaju sve ide po nekom i njemu nevidljivom scenariju i njegove borbe su najčešće one strastvene, unutrašnje – protiv samog sebe, svojih demona i iskušenja.
https://www.youtube.com/watch?v=N4d7Wp9kKjA
Suviše velika enigma i sebi i svojim najbližim saputnicima i poštovaocima, naš večno radoznali dendi (polu-Irac i polu-Englez) se, s vremena na vreme, menja tako i toliko da to niko više nije mogao sa prati, a kamoli da razume.
Savršenog ukusa, otmeno-lepršavog duha, prepun kontraverzi i paradoksa, poput nekakvog sveštenika (i, ne manje, božanskog idola) popularne kulture, Dejvid Bouvi je očaravao i pozlaćivao sve čega se doticao: od psihodelije do rokenrola, od viktorijanske do neo-srednjovekovne epohe, od skakutavog fanki-zvuka do romantičnog „novog talasa“, od lirskih balada do totemski-divljih ritmova, od Fredi Merkjurija do Mika Džegera, od Brajana Ina do Marka Bolana, od svojih apolonskih, porcelanski-belih muških modela do njegove egzotično-privlačne, čokoladne Iman – i od genijalnog Nikolasa Rega do još genijalnijeg Dejvida Linča…
https://www.youtube.com/watch?v=O2r_pqagiTA
U njegovim plavo-zelenim očima koje su izmenile boju i izgubile osećaj njenog razlikovanja još u Bouvijevim tinejdžerskim godinama (posle fatalne tuče sa najboljim prijateljima i niza bolnih operacija nakon toga) se uvek ogledalo nešto magično i ne-baš-ovozemaljsko. Nešto što ga je činilo „čovekom koji je pao na Zemlju“ ko zna odakle i zbog čega…
Bilo kako bilo, ovaj neumorni smislotražitelj i Bogotražitelj, taj originalni „čovek bez svojstava“, raspevani i bledoliki „anđeo sa zapadnog prozora“ i sa „njihove strane“ je od danas tamo gde ćemo svi završiti – u vazdušnim kovitlacima najdubljih pitanja na koje će konačno umeti i moći da da pravi odgovor (makar ga odsvirao na gitari ili otpevao, svejedno).
A ja mu nikad neću zaboraviti sve one energetske poticaje i impulse kojim me je (još tokom studija) zauvek ubacio u mladalački-vrelu groznicu večnog nezadovoljstva nizvodnom & niskom svakodnevicom i u gotovo organski otpor svemu nedovoljno veličanstvenom, tajanstvenom i uzvišenom. To sam osetio u sebi još dok sam nosio crvene plesne cipele i na najzaobilazniji (ali nepogrešiv način) postajao ono što sam danas.
Eto, pomoliće se neko za spas i srećno putovanje Davidove duše i u pravoslavnom Hramu, na samom kraju božićnih praznika.
I on je bio jedan od mojih učitelja, podjednako zaslužan za moj duhovni oklop i muški stav prema neprijateljima koliko i oni koji su to bili na, možda, mnogo vidljiviji i jasniji način.
Ali, Učitelj ostaje Učitelj, uprkos svemu.
https://www.youtube.com/watch?v=r8NZa9wYZ_U
Dragoslav Bokan
Izvor: FB Profil autora