Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

U književnosti ljubav, u životu mržnja !

HAMSUN – BOŽE ME PROSTI – NE PONOVIO SE!

Knut Hamsun, bio je duša Norveške i – istovremeno! – osuđen izdajnik!… Poljska nije nikad dala kvislinga, Norveška je dala i Quislinga i Hamsuna!…

 

Njegovo ime, samo, slučajem nije postalo i sinonimom za nacističkog kolaboracionista i za književnog velikana; omiljenog – koliko i prezrenog! Genijalnog – koliko i bezdušnog! Velikog – koliko i – bednog…

Pa, kako, to!…

Ha, kako… Zini-da-ti-kažem!…

Knut Hamsun - nobelovac i pala duša Norveške

Knut Hamsun

Knut Hamsun, bio je siromašan dečak s krajnjeg severa Norveške, koji je u grad došao naoružan sa,  samo, 252 dana škole i uverenošću da je, upravo, on najveći čovek na svetu!… Isprva mu niko nije verovao, osim žena koje su lako padale pod utjecaj egomanijakalnog skitnice koji kuca na vrata visokog društva!…

Knut Hamsun je norveški pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. godine. Rođen je 1859. a umro je 1952. godine. Posle Ibzena, najpoznatiji je norveški književnik. Tridesetih godina dvadesetog veka bio je angažovan kao političar, promovišući desničarske ideje. Podržavao je nacističku filozofiju i norvešku kvislinšku vladu, zbog čega je bio osuđen na robiju. U književnim počecima pisao je romantičarskim stilom koji je naginjao ka modernoj književnosti. Njegovo prvo značajnije delo bilo je Misterije. Neki kritičari su ovo delo nazvali jevanđeljem modernizma, poredeći ga sa delima poput Tako je govorio Zaratustra. Delo je teško žanrovski definisati budući da se u njemu prepliću lirski i epski elementi uz dominantnu iracionalnost koja počiva na kritičkom odnosu prema građanskom društvu i njegovom nastojanju da se oslobodi stvaralačka ličnost. U vreme nastanka „misterija“ nastala su i dela Pan i Viktorija. Hamsun je u Viktoriji ispevao himnu ljubavi. Romani Pan i Viktorija su delovi trilogije u koju spada i roman Glad. Pan govori o čoveku koji na bolan način shvata kako stapanje čoveka sa prirodom više nije moguće. Knut Hamsun prikazuje onaj deo ljudske istorije kada je „čovek postao bolesno čedo grada“. Bavio i dramom i poezijom, ali sa slabijim uspehom.

Žudnja za priznanjem!… Nobelova nagrada!… Dobio je!…

Trideset godina kasnije, svi će postati vernici. Posle “Gladi”, “Pana” i “Plodova zemlje”, Hamsunu će u Stokholmu (bolje nego Štokholmu!) biti uručena Nobelova nagrada za književnost, a među njegovim obožavateljima, naći će se – i Henry Miller, i Thomas Mann, i Herman Hesse, i gotovo svi njegovi dojučerašnji neprijatelji! To će, ujedno, biti i redak srećan trenutak njegova života, uglavnom obeleženog ogorčenošću i gnevom…

U književnosti, sve je bila – ljubav, u životu – arogancija i mržnja: mržnja prema gradu, prema Ibzenu čije je mesto nacionalnog barda želeo preuzeti, mržnja prema modernizaciji, demokratiji, radničkoj klasi, pacifizmu, levici, ženama… mržnja prema crncima, Americi, Britaniji… mržnja koja će ga na kraju odvesti prema nacizmu i – ljubavi prema Hitleru!!!…

Sanjar i otpadnik…

Biografija Ingara Slettena Kolloena “Knut Hamsun: sanjar i otpadnik” u svom podtekstu je priča o odnosu književnika i pozicija političke (sve)moći. Pisci ne mogu biti izuzeti od odgovornosti zato jer im je književnost velika! Štaviše, velika književnost traži velike ljude!

Knut Hamsun je, tu, potpuno podbacio.

Čitav život, žudeo je za priznanjem, uticajem,  za novcem, kontrolom i moći. Kao čoveka, to ga je sasvim „progutalo“: 26. juna 1943 – otišao je da se pokloni Hitleru, koji se “uvek obraćao njegovom srcu!”!!!…

Rasistički ispad!…

Starac od 84 godine, imao je ideju da traži od svog Vođe da iz Norveške povuče zloglasnog Reichskommisara Terbovena. Ali, Hitler nije bio osoba spremna da sluša; uostalom, baš kao ni sam Hamsun kom se nije dalo slušati Hitlerove monologe pa je zabezeknutog Führera u nekoliko navrata prekinuo, derući mu se u brk iz petnih žila zbog svoje nagluvosti!

Sastanak u srcu tame – naprasno je završen, a iznerviran Hitler – gotovo ga je naglavačke izbacio iz Berghofa.

Ipak, Knut Hamsun će na vest o Hitlerovoj smrti napisati:

“Nisam dostojan slaviti Hitlera. Niti njegov život i nasljeđe traže sentimentalne izljeve. Bio je ratnik, ratnik za cijelo čovječanstvo i propovjednik evanđelja prava za sve nacije!”

Hitler je govorio njegovom srcu!…

Od svojih uverenja, Hamsun neće odustati do smrti. Hitler je govorio njegovom srcu! Ili, možda, bolje, nacizam se obraćao svim lošim stranama njegova teškog karaktera. U Kolloenovoj biografiji, gotovo da se oseća sveprisutna netrpeljivost prema „vlasniku“  tog karaktera, čijom su žrtvom isprva bile ljubavnice i Ibzen, supruge i deca, a na kraju i čitava Norveška. Hamsunovo literarno nasleđe, ipak je spaseno, premda je i ono u nekim aspektima svog  konzervativizma svedočilo kako je on bio nacist i pre nacizma i premda u njemu ima neoprostivih izliva  mržnje (u jednom od prvih tekstova crnce je nazvao “primitivnim ljudima iz tropa, s iznutricama umesto mozga!”)!!!…

Ono što je umrlo zajedno s Hamsunom je ideja nacionalnog barda koji na temelju svoje književnosti traži ekskluzivnu moć i mesto vrhunaravnog  društvenog arbitra. U određenom smislu, to je,  možda, i najbitnije nasleđe koje je ostavio…

ooooooooo

U vreme njegovog najvećeg izdajništva, njegovi čitaoci su kupovali njegove knjige, sve do kojih su mogli doći – i bacali ih preko njegove ograde u njegovo dvorište!…

A kad bi on ušao u tramvaj, svi bi izlazili napolje zatvarajući nos, zna se zašto!…

To je sudbina izdajnika, pa, makar, bio i Nobelovac!…

oooooooooo

Autor: Dragan Jurak

Izvor: arhiva.portalnovosti.com, priređivač

Priredio: pf Velibor Mihić, nov.

oOOo

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: