Ko udara tako pozno?!

SVETI SAVA ŠKOLSKA SLAVA

…da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi…

Vojislav Ilić: Ko udara tako pozno?!

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
na kapiji, zatvorenoj, svetogorskog manastira?!…
„Već je prošlo tavno veče i nema se, ponoć, hvata,
sedi oci, kaluđeri, otvor’te mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su moje noge –
al’ je krepka volja, moja, što me noćas vama vodi
da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
i sad, evo, svetlost tražim, ja, u skromnom manastiru.
Otvor’te mi, časni oci, manastirska teška vrata
i primite carskog sina kao najmlađeg svog brata…“

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu
i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć, crnu.
A na pragu hrama, svetog, gde se Božje ime slavi,
a s buktinjom, upaljenom, nastojnik se otac javi.
On buktinju gore diže, iznad svoje glave, svete,
i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo, bledo,
a kroz suze on prošapta: „Primamo te, milo čedo!“

* * *

Vekovi su prohujali od čudesne one noći, –
vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći –
al’ to dete jošte živi, jer njegova živi slava,
jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, sveti Sava!

Vojislav Ilić

—

Video-prilog

Sveti Sava – Ko udara tako pozno?!, trajanje: 3:29 minuta

Klikni, dole:

https://www.youtube.com/watch?v=dG0LvLR9v98&list=PLDEoB8ASj0ioGhHNhTifVAdnEjLZee5tQ

Priredio: Velibor Mihić, web riter

oOOo