Satira
VELIBOR MIHIĆ: MONTENEGRO RUČAK … I REPETE
.
– A što ću, k’o i uvijek: krompir na kupus…
– Ubači i koju mrkvu, sveca joj mrkvina, nek se, malo, prošepuri!
– I ja sam to isto htjela izreć’, ali nijesam znala smijem li…
– Smiješ, smiješ, u mojoj kući ti je sve dozvoljeno, osim… znaš, ti, dobro, što… ali nećemo o bresposlicama… A imaš li namjeru to jelo i nečim začinjet’? Da mi brk ne ostane postan!
– Pa, odat’ ću ti tajnu: ostala ona mala kožura od prošlog pasulja, mogla bi’ je ubačit’, ne mere pokvarit’… Ko… žu…
– A poslije je moremo uzvadit’ i… i…
– I sjutra ubačit’ u pilav s graškom…
– Rizi-bizi…
– Tako je, moj junače! Ri-bi… ri-zi… kako reče?…
– Rizi-bizi… Nije teško, cigle dvije riječi…
– Nije… ne… Cigle… dvije…
– Napravi… napravi taj lonac… da ima… volim kašikom… Danas imam težak dan, podmazujem fotokopir-mašinu… jadna… kvartalno, jadna… Bit’ ću gladan – – reče čoek.
Ona se zakašlja, zakija, zaštuca, zaškripa joj koljeno, zazuja joj u ušima, zadiže se kosa na… zagolica pod zatiokom, zatreperi joj leptir pod – pupkom… ali – i srce joj – zazebe… (u stvari, pola srca, ako ćemo apotekarski).
– Pun lonac?!
– Pa puuuuun…
– Jesi li naredio… puuuuun?!
– Ja lijepo reko’… a ti napuni… Bit’ ću gladan, jadna…
– Da lonac bude… onako… pun?! Jesi li rek’o… puuuuun?!… A biber? Da uspem i bibera? A?
– Biber, bogumi, ne!… Što će mi biber, jadna!… Bez bibera, jadna!
– Ama, čoeče, ja bi’… kako da te ubijedim… usula bi’, samo, zeru!
– A, tako…
– Ma, zeru… zeru-i po, najviše… Ovoliko!…
– Ne vidim…
– Ne vidiš jer je malo… A i biber je mali…
– Pa dobro, kad si navalila, ubači… hoću rijet, uspi i tu mrvu bibera… Ako me oljuti, ti ćeš snosit’ posljedice, ne biber… Pazi, jadna, u šta se upuštaš…
I bi – lonac…
Čoek ode i vrati se na ručak…
Ručaše…
Čoek ode…
A dođe (nije lijepo da kažem ko; to(g) nejma u Crnu Goru, ne!)…
Kad mu je sipala, on upita:
– A jesi ubačila malo i bibera?
– Izborila sam se – završi ona. – Ovog puta sam se izborila…
Ja tamo nijesam bio, niti sam vino pio, prema tom, suv mi je jezik… Evo, pogledajte…!
A otkud, kako, kojim postupkom, čijim načinom… znam, sve, to, ja?
Pričala mi ‘tica!
oOOo
Velibor Mihić