Satira

VELIBOR MIHIĆ: MONTENEGRO RUČAK … I REPETE

.

Montenegro ručak i repete– Što ćeš danas bacat’ u lonac? – upita čoek.

– A što ću, k’o i uvijek: krompir na kupus…

– Ubači i koju mrkvu, sveca joj mrkvina, nek se, malo, prošepuri!

– I ja sam to isto htjela izreć’, ali nijesam znala smijem li…

– Smiješ, smiješ, u mojoj kući ti je sve dozvoljeno, osim… znaš, ti, dobro, što… ali nećemo o bresposlicama… A imaš li namjeru to jelo i nečim začinjet’? Da mi brk ne ostane postan!

– Pa, odat’ ću ti tajnu: ostala ona mala kožura od prošlog pasulja, mogla bi’ je ubačit’, ne mere pokvarit’… Ko… žu…

– A poslije je moremo uzvadit’ i… i…

– I sjutra ubačit’ u pilav s graškom…

– Rizi-bizi…

– Tako je, moj junače! Ri-bi… ri-zi… kako reče?…

– Rizi-bizi… Nije teško, cigle dvije riječi…

– Nije… ne… Cigle… dvije…

– Napravi… napravi taj lonac… da ima… volim kašikom… Danas imam težak dan, podmazujem fotokopir-mašinu… jadna… kvartalno, jadna… Bit’ ću gladan – – reče čoek.

Ona se zakašlja, zakija, zaštuca, zaškripa joj koljeno, zazuja joj u ušima, zadiže se kosa na… zagolica pod zatiokom, zatreperi joj leptir pod – pupkom… ali – i srce joj – zazebe… (u stvari, pola srca, ako ćemo apotekarski).

– Pun lonac?!

– Pa puuuuun…

– Jesi li naredio… puuuuun?!

– Ja lijepo reko’… a ti napuni… Bit’ ću gladan, jadna…

– Da lonac bude… onako… pun?! Jesi li rek’o… puuuuun?!… A biber? Da uspem i bibera? A?

– Biber, bogumi, ne!… Što će mi biber, jadna!… Bez bibera, jadna!

– Ama, čoeče, ja bi’… kako da te ubijedim… usula bi’, samo, zeru!

– A, tako…

– Ma, zeru… zeru-i po, najviše… Ovoliko!…

– Ne vidim…

– Ne vidiš jer je malo… A i biber je mali…

– Pa dobro, kad si navalila, ubači… hoću rijet, uspi i tu mrvu bibera… Ako me oljuti, ti ćeš snosit’ posljedice, ne biber… Pazi, jadna, u šta se upuštaš…

I bi – lonac…

Čoek ode i vrati se na ručak…

Ručaše…

Čoek ode…

A dođe (nije lijepo da kažem ko; to(g) nejma u Crnu Goru, ne!)…

Kad mu je sipala, on upita:

– A jesi ubačila malo i bibera?

– Izborila sam se – završi ona. – Ovog puta sam se izborila…

Ja tamo nijesam bio, niti sam vino pio, prema tom, suv mi je jezik… Evo, pogledajte…!

A otkud, kako, kojim postupkom, čijim načinom… znam, sve, to, ja?

Pričala mi ‘tica!

oOOo

Velibor Mihić