Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Otac Tadej i njegova pouka: Isusovom molitvom protiv teških reči

LIČNA ISPOVEST O SUSRETU SA STARCEM

Otac Tadej Vitovnički smatra se jednim od najznačajnijih savremenih isposnika, koji se upokojio 2004. godine, a za sobom ostavio mnoge prozorljive misli koje su, kako se kasnije ispostavilo, sve aktuelnije i koje mogu bogougodno da posluže svakom pravoslavnom verniku.

 

Daleke 2002. godine, na početku moga uzrastanja u pravoslavnoj veri, moj kum koji je tada jedini sa kojim sam ozbiljnije diskutovao, upoznavao i obrazovao Pravoslavljem, citirao je sa vremena na vreme, Avu Justina, vladiku Nikolaja, a i Starca Tadeja, te mi je dao iskopiranu stranicu nekog pravoslavnog časopisa u kome se nalazio Starčev članak, odnosno pouke iz knjige oca Tadeja.

otac tadej

Već sam čuo od mirjana, odlazeći do manastira Slanci o ocu Tadeju, da je prozorljiv. Tako se i u meni rodila želja da pokušam da odem do njega i upoznam i da čujem od njega potrebno, možda da se ispovedim. Jednom prilikom zajedno sa kumom, koji je bio stariji od mene 15 godina, krenusmo put Petrovca na Mlavi i do manastira Vitovnica. Došavši do samog manastira, ostavih kola te deo puta pređosmo pešice. Na naše iznenađenje nismo videli puno ljudi, jer je kružila priča da do Starca dolaze mnogi mirjani autobusima, da bi čuli i videli čuvenog Starca. Pričalo se da se i do desetak autobusa dnevno nalazilo u porti manastira. Tog dana nije bio ni jednog autobusa niti automobila. Došli smo kako i treba rano pre podne. Otpešačismo do crkve, celivasmo ikone, upalismo sveće, ali nikog ne videsmo.

Počesmo da tražimo oko konaka i naiđosmo na jednog starijeg jeromonaha. Uzevši blagoslov pozva nas otac Mihajlo da sednemo za sto blizu crkve. Počastio nas kafom i vodom i mi ga posle kratkog razgovora pitasmo gde je otac Tadej. On nam malo nejasno poče pričati nešto o njegovom slabijem zdravstvenom stanju. No mene to nije zadovoljilo i upitah da ga ipak vidimo i da li nas može primiti bar na desetak minuta. Otac Mihajlo je nastavio u tom duhu – nije on sada tu… A nama, odnosno meni, ništa nije bilo jasno!

Na moj treći pokušaj da nam kaže gde je i kada će se vratiti, otac reče:

– Pa evo, reći ću vam ali nemojte to širiti. Otac Tadej je kod jednog brata koji je preuzeo obavezu na sebe da ga pazi, pomaže.

– Dobro, a gde je to – upitao sam, na šta mi je rečeno da je u Bačkoj Palanci.

– Znate, ja moram da ga vidim, jer on mi jedini može dati odgovor – zamolio sam, na šta je otac Mihajlo počeo nešto da priča i na neki način umanjuje značaj i veličinu oca Tadeja, što mi nije zaista bilo očekivano.

Na kraju nam reče da je taj brat kafedžija i da se zove Sloba i da ga nedeljom dovozi do manastira Kovilj na liturgiju. Pozdravili smo se i krenuli nazad za Beograd. Nakon nekoliko meseci, bio sam dva puta do manastira Kovilj, gde sam se i upoznao sa Starcem, a o tom viđenju sam napisao kraći tekst ranije.

Jednom prilikom pozvah prijatelja da pođemo i nađemo starca u Bačkoj Palanci. Došavši u grad, a znajući da Sloba ima kafe u centru, mi se raspitasmo i dobivši odgovor, uputi smo se do tog kafea. Uđosmo i poručivši piće na šanku upitasmo ko je Sloba, pozvaše ga i ušavši, on se predstavi. Ja mu se kratko predstavih i opisah mu šta me vuče kod Starca, dogovorismo se da mogu uskoro očekivati poziv i dođem da razgovaram. Dadoh mu vizit karticu, da bi imao moje telefone, a on mi reče: Daću to ocu i možeš onda da putuješ do Ostroga, imaš blagoslov!

Nakon par poziva u narednih desetak dana, Sloba mi reče da dođem taj i taj dan u 14 sati. Krenuh sam, jer se tako otvorilo i ispred kuće pozvah telefonom Slobu. Pojavi se ispred kapije i ja izađoh iz auta i pozdravih se. Bez suvišnih reči, sem uobičajenih, pozva me u manju, staru kuću gde je otac boravio, a tada, sedeo na terasi i čekao me. Popeh se par stepenika, ugledah Starca koji sedi i drži brojanicu. Celivah mu desnicu i zatražih blagoslov.

Sedoh, a otac mi poče govoritii već poznate pouke o velikoj moći misli. Požalih se kako sam neshvaćen od žene, jer se sve naglo desilo i behu velike promene. On mi tada reče da kad god me neko (žena) verbalno napadne da odmah počnem Isusovu molitvu i da ne prestajem, pa ću videti kako taj koji me napada polako gubi snagu i napad slabi.

Otac Tadej mi je govorio o mislenom ratu koji se vodi u podnebesju. Zatim mi je počeo pričati jednu priču o nekom fizičaru koji je radio neke eksperimente, a dolazio je kod njega po savete. Zaboravio sam o kakvim eksperimentima se radi, samo se sećam da mu je Starac rekao da ne radi to više, ali ga on nije pošlušao. Rezultat svega je bio gubitak vida. Nakon novog dolaska, jednog ili više, Starac mu je ponovio sve, još jednom. Kada je čovek prestao sa tim, vratio se ocu na molitvu, posle koje je ponovo progledao.

Pričao mi je sličnu priču vezanu za Nikolu Teslu, oko njegovih tornjeva, pomoću kojih je želeo da menja osu zemaljskog okretaja. Ni tada ni sada ne znam kakve ja veze imam sa fizikom i tim pričama. Došao sam da ga pitam šta mi se to desilo na duhovnom polju, životu, ispričao mu kratko šta se desilo, i tri puta upitah, no ne dobih direktan odgovor, već mi je otac pričao nešto što tada nisam povezivao nikako sa mojim pitanjem. Bio sam duhovno zelen i neiskusan, te nisam bio spreman da iznalazim značenja, tumačenja tih pouka u metaforama, alegorijama i slično.

Slobina žena nam je donela da pijemo sok od ribizle, sok koji je otac Tadej već izvesno vreme pio za artritis, tj. giht, koji ga je mučio. Ispričao mi je njegovo otkriće kada je odlazio povremeno na pijacu i tražio neke knjige, a kada je ugledao neku nemačku knjigu o tim problemima, saznao je da je ribizla najbolja kao prirodni lek. Posle nekih tridesetak minuta Slobina žena je došla i rekla da je otac umoran i da treba dase odmara. Poslušavši, celivah mu desnicu i pozdravih se sa svima. Ne dobivši direktan odgovor, pomalo razočaran, ali ipak ispunjen zadovoljstvom da sam imao tu blagodat da pouke Starčeve, krenuh kući. Vremenom, dobio sam odgovor kroz i od jednog brata, bez očinjeg vida.

Autor: Zoran Lazarević

2 komentara

  • Treba odbijati sve lose pomisli već kada ih primetimo i nikako ne trebamo misliti da su to nase pomisli jer su od demona koji pokusava da nas obmane tako sto ćemo pomisliti da su to nase pomisli a one nas vode u tugu,ocaj i na kraju smrt a da ni neznamo da smo ustvari mrtvi.Treba odbijati pomisli jer nas one vode u smrt na neprimetan nacin ako ne bdimo i ako ne vodimo racuna.Stoga Vas molim braćo i sestre da smo redovno na svetoj liturgiji,da se pricesćujemo,da se ispovedamo,da prastamo i sto je jako bitno da imamo molitveno pravilo da se molimo svakoga dana svako po meri svojoj.A svakako braćo i sestre da bi smo svi trebali,moliti se,praktikovati najslađu i najveću molitvu nad molitvama a to je Isusova molitva,molitva koja ima izuzetno veliku moć zbog koje se u ljudima razgoreva ljubav prema dragom i voljenom Sinom Bozijim nasim Gospodom Isusom Hristom a pored ljubavi jaca se i vera i Bog nam pomaze u svemu sto je dobro i privlaci nas sebi sve vise i vise,u tolikoj meri da posle nekog vremena mi vise nemozemo bez Isusove molitve.I pored svega nabrojanog i svih darova i blagodati koju dobijamo ovom molitvom,svakom izgovorenom Isusovom molitvom Bog nam oprasta mnoge nase grehove ma koliko mi bili gresni.Molim svu braću i sestre u Hristu da cine molitvu Gospoda nasega Isusa Hrista iz ljubavi prema Njemu i vrlo brzo će osetiti Boziju blagodat na sebi koju će im Otac poslati ako molitvi pristupimo sa ljubavi prema Tvorcu i cistim srcem a i ako ne posle nekog vremena molitve Bog će nam ocistiti srce i um i dusu i useliti u nas tu ljubav Njegovu prema Njemu koju onaj koji je jednom osetio vise nikada neće moći bez nje jer nista slicno Bozijoj ljubavi ne postoji.Probajte braćo i sestre,molite se braćo i sestre i osetićete Bozije prisustvo i Boziju ljubav i videćete da ne postoji nista lepse i nista veće od ugađanja nasem dragom Bogu i Sinu Njegovom jedinorodnom.Uz Boziju pomoć,braćo i sestre,molimo se Gospodu Bogu bez prestanka i tako pobeđujmo svako zlo.Molitva Gospoda Isusa Hrista glasi ovako:GOSPODE ISUSE HRISTE SINE BOZIJI POMILUJ ME GRESNOG(GRESNU) ili skraćeno GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ ME.Molim vas braćo i sestre u Hristu cinite molitve i Bog vas blagoslovio.

Ostavite komentar