POSOLITI ZDRAVO
Razlike između kuhinjske i morske soli sve se više potenciraju. Kuhinjska so industrijskim putem je obogaćena jodom, dok morska so sadrži jod u svojoj prirodnoj strukturi. Dobijaju se na različite načine, a i hemijski sastav im je različit.
Ovde su predstavljene sve prednosti i mane kuhinjske i morske soli, kao i činjenice koje govore o tome koja je so zdravija.
1. Kako se dobija so?
Kuhinjska so iskopava se iz dubine zemlje, a kako bi se pročistila i dobila u obliku u kojem je kupujemo u prodavnicama, prolazi niz industrijskih prerada pri čemu se uklanjaju brojni minerali, a dodaju aditivi.
Morska so dobija se prirodnim procesima isparavanja morske vode, pri čemu svi minerali ostaju očuvani u zrncima.
2. Od čega se so sastoji?
Kuhinjska so čist je natrijum-hlorid čije molekule u telu snažno privlače vodu iz telesnih ćelija, uzrokuje dehidrataciju ćelija i time usporava vitalne funkcije organizma. U procesu hemijske prerade, rafinirana so gubi sve vredne minerale i njena izvorna struktura se uništava.
Morska so sadrži više od 80 minerala i elemenata u tragovima koji su važni za zdravlje organizma. Svi minerali dolaze u prirodnom obliku, jer kod isparavanja morske vode na dnu bazena ne ostaje samo natrijum hlorid, nego i sve prirodne supstance koje su bile otopljene u morskoj vodi. Među osamdesetak različitih minerala, elemenata u tragovima, karbonata i sulfata, prisutni su i kalcijum, kalijum, brom, natrijum, mangan, magnezijum, jod, gvožđe, fluor i silicijumska kiselina.
3. Koliki je procenat joda u soli?
Kuhinjska so sadrži jod koji se smatra neophodnim elementom za održavanje raznih funkcija u telu zbog čega je ovoj vrsti soli dugo davano na važnosti. Jod je u ovom slučaju element dodat industrijskim procesom, a ne nalazi se kao prirodan sastojak soli.
Morska so sadrži jod u svojoj prirodnoj strukturi iako u manjim tragovima. Brojni stručnjaci ne smatraju manjak joda u morskoj soi nedostatkom nego ističu puno prirodnije unošenje joda u organizam i to konzumiranjem namirnica koje ga sadrže u većim količinama. Beli luk, morske alge, bundeva, tikvica, ananas, kruška su namirnice čijom konzumacijom zadovoljavamo potrebe tela za jodom.
4. Koja je najzdravija vrsta soli?
U ovom slučaju, ako se uzmu u obzir ove dve vrste, zdravija je morska so. Međutim, najzdravija je tzv. cvetna so, koja predstavlja proizvod najvišeg kvaliteta u proizvodnji soli. Reč je o soli koja je, uz povećanu koncentraciju joda, bogata kalcijumom i magnezijumom. Skuplja se ručno uz pomoć drvenih lopata, a proizvodi se od finih kristala koji se nakupljaju na površini bazena u vreme početka kristalizacije. Stavlja se u jelo neposredno pre posluživanja, a daje savršen ukus slanoće i topi se pod nepcem.
Izvor: Zadovoljna.hr