Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Baljvine – selo u BiH gde Srbi i Bošnjaci nikada nisu ratovali

ŽIVE ZAJEDNO BEZ PROBLEMA

Selo Baljvine nadomak Mrkonjić Grada je možda i jedinstveno na svetu. Među meštanima bošnjačke i srpske etničke pripadnosti nikada nije zabeležen niti jedan sudski spor ili incident, a o ratnim dejstvima tokom II svetskog rata ili onog poslednjeg da i ne govorimo.

 

U selu Baljvine ne znaju šta znači „zavadi pa vladaj“, a iako deluje kao priča o „iza sedam mora i iza sedam gora“, ovo je priča o bosanskohercegovačkom selu koja bi poslužila za nauk svima koji ne veruju u zajednički život dva naroda.

baljvine

Meštani Baljvina su smešteni između Jajca i Mrkonjić Grada, dakle dva istorijska mesta. Uprkos ratovima i ratnoj propagandi – intenzitet života među njima se nikada nije menjao.

Gde ima mržnje, života nema

Selo je geografski podeljeno na Donje Baljvine i Gornje Baljvine. Etnički Srbi su smešteni u Gornjim, a etnički Bošnjaci u Donjim Baljvinama.

Šefko Čaušević, nezvanični lider Bošnjaka, pokušava da objasni kako je moguće da su on i njegove komšije, dok je svuda u BiH besnio rat, uspeli da sačuvaju jedni druge.

„Nećete nigde u svetu naći da jedan čovek živi u jednoj državi, rodi se, živi, školuje se i dobija pare, bogatstvo ima recimo – i radi protiv te države. Oberučke radi. Haj’te sad nađite u svetu takvog čoveka. Ja razumem, može biti mržnje, možda, ali ako smo ljudi mi svi i idemo da nam je bolje, ali ići ugnjetaviti nekoga, to ne mogu razumeti. I to svoj čovek. Tako nisi musliman ako možeš zaspati a znaš da ti komšija nema šta jesti, nisi čovek. Sa njim moraš podeliti“, priča Čaušević.

Miroslav Tešanović iz Gornjih Baljvina je u skoro jednoj rečenici rekao sve.

„Kad su ljudi pametni i misle dobro, onda nema prekora ili nešto da ti mene mrziš i ja tebe. Gde mrze jedan drugoga, tu nema života“, naveo je Tešanović.

Ne kriju meštani da su Bošnjaci od devedestih bili u goroj situaciji, jer se nisu mogli kretati. Meštani i Gornjih i Donjih Baljvina se nerado sećaju toga – iako ovde nikada niti jedan metak nije proleteo.

Rat nije nikome doneo dobro

Srbi su pomagali Bošnjacima, jer kako kažu “tada je svaka budala nosala pušku”. Oni znaju da rat nikada nikome nije doneo ništa dobro, samo loše i da uvek neko nekoga treba pomagati i spasiti u kriznim momentima.

Ovo selo je sačuvano i u II svetskom ratu, i to kako kažu samo “mozgom naroda”, jer u najtežim vremenima su imali mudrih ljudi na pretek.

U Baljvinama je četvrtak neradni dan, jer nemaju prirodni izvor vode – te se tako nadaju da će obezbediti pitku. Oni od davnina veruju da ne valja raditi četvrtkom. Upravo zbog njihovog načina života – jedinog ispravnog – neki smatraju da vlasti ne žele osposobiti ovo mesto za “normalan” život. Putevi su loši, vodu nemaju, kao da “nikome nije stalo da Srbin i musliman sarađuju”.

Po popisu 1991. godine Baljvine su imale 1.140 stanovnika. Nalazi se ispod planine Čemernice, iznad kanjona Vrbasa na visini od 543 metra. Udaljeno je 15 kilometara od Mrkonjić Grada. Ovo mesto je i dom nacionalnim spomenikom BiH, jer je u zaoseoku Kocelji pronađen stećak iz perioda 14. veka u maju 2003. godine.

Najstariji stanovnici se sećaju vremena kada su džamija i crkva paralelno obnavljane. U Baljvinama je uvek bilo samo važno da si čovek. Ništa izuzev toga.

„Neki vrlo čudan narod“

U prilog ovom nesvakidašnjem suživotu, postoji i svedočanstvo Šabana Habibovića, nastalo tokom rata. Habibović je stajao oči u oči sa Momirom Talićem, generalnom Vojske RS. Talić je sazvao sastanak sa Bošnjacima iz Baljvina i poručio im da bi im bilo bolje da se isele iz svog sela.

„Uveravam Vas da mi možemo da nastavimo da živimo sa našim srpskim susedima“, rekao mu je Šabanović.

„Kad je tako, da li biste se usudili da sada prođete srpskim delom sela?“, uzvratio mu je Talić pitanjem.

„Proći ću celim selom ako treba – ja se nikog ne plašim“, saopštio je Habibović, a potom se okrenuo i otišao pravo u pomenuti deo sela.

Kada je zastao ispred jedne srpske kuće i po imenu pozvao njenog vlasnika, komšija nije počeo da puca, niti da ga vređa – što je general očekivao. Umesto toga, komšija Srbin je pogledao kroz prozor i rekao:

„Šabane, šta se dešava? Treba li ti pomoć? Čekaj me, dolazim, samo da se obučem!“

Nakon što je bio očevidac tog prijateljskog razgovora, Talić je, verovatno gnevan na stanovnike Baljvina koji nisu želeli da ratuju jedni protiv drugih, uzviknuo: „Niti ste vi muslimani pravi muslimani, niti ste vi Srbi pravi Srbi. Vi ste neki vrlo čudan narod!“

Pogledajte i TV prilog emisije „Kvadratura kruga“ o selu Baljvine.

Izvor: RSE/Youtube.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar