ZAVEDU, PA ISCEDE
Emocionalni vampiri neprestano vrebaju, čak i sada, dok pričamo o njima. Usred dana, na ulici, pod plavičastim neonskim svetlom u vašoj kancelariji, možda čak i u toplini vašeg doma, oni su tu, prerušeni u obične ljude sve dok ih njihove unutrašnje potrebe ne pretvore u grabljive zveri.
Da ne bude zabune, ne pričamo o svakodnevnim gnjavatorima koji se roje oko vas kao bubice oko lampe na terasi i koje lako možete rasterati odlučnim i otresitim ponašanjem i jasnim isticanjem svojih stavova. Ovo su prava deca noći. Oni imaju moć ne samo da vas uznemire već i da vas hipnotišu, da vam pomute misli lažnim obećanjima i upletu vas u svoje čarolije. Emocionalni vampiri vas najpre zavedu i privuku, a zatim iscede.
U početku, emocionalni vampiri deluju bolje od običnih ljudi. Oni su jednako bistri, daroviti i zanosni kao rumunski grof. Dopadaju vam se; osvajaju vaše poverenje; od njih očekujete više nego od ostalih ljudi. Očekujete više, dobijate manje i retko kada shvatate svoju grešku pre nego što oni nestanu u noći, ostavljajući vas izmoždene s bolom u vratu, praznim novčanikom, a možda i slomljenim srcem. Čak i tada se pitate – je li greška u njima ili u meni?
U njima je. U emocionalnim vampirima.
Poznajete li ih? Jeste li ikada u životu osetili njihove mračne moći?
Jeste li upoznali ljude koji su vam u početku izgledali savršeni, da bi se kasnije ispostavilo da su nemogući? Jeste li ikada bili zaslepljeni bleskom zavodljivosti koji se pali i gasi poput jeftine neonske reklame? Jeste li slušali obećanja prošaputana u noći i zaboravljena još pre zore?
Jesu li vas ikada izmoždili?
Emocionalni vampiri ne ustaju iz mrtvačkih sanduka u ponoć. Oni žive u vašoj ulici. Oni su susedi koji su pred vama srdačni i ljubazni, ali vas ogovaraju iza leđa. Emocionalni vampiri igraju s vama fudbal; oni su glavne zvezde sve dok im nešto ne krene naopako. Onda počinju da prave scene kojih bi se i trogodišnjaci postideli.
Emocionalni vampiri vrebaju i u vašoj porodici. Setite se svog zeta, genija koji nikako ne može da se zadrži ni na jednom poslu. A šta je sa onom mirnom, gotovo nevidljivom tetkom koja brine o svima, sve dok vas njena čudna i onesposobljujuća bolest ne natera da se vi brinete o njoj? Treba li da pomenemo i one nesnosne, odane roditelje koji vam uvek govore da radite šta god želite, a onda očekuju da radite ono što oni žele?
S vampirom možda delite i postelju, u kojoj je on jednog trenutka partner pun ljubavi, a već sledećeg hladni neznanac.
Emocionalni vampiri vide svet drugačije od ostalih ljudi. Njihovo opažanje iskrivljeno je njihovom žudnjom za nezrelim i nedostižnim ciljevima. Oni žele sveopštu, potpunu i nepodeljenu pažnju. Oni očekuju savršenu ljubav koja daje, nikada ne tražeći ništa zauzvrat. Oni žele živote ispunjene uzbuđenjem i zabavom, i čeznu da neko drugi brine o svemu što je dosadno ili teško. Vampiri spolja izgledaju kao odrasli ljudi, ali su zapravo bebe.
Emocionalni vampiri ne šetaju ulicama u ogrtačima i ne zarivaju ljudima očnjake u vrat. Teški ljudi opisani na ovaj način ne razlikuju se mnogo, kako fizički tako ni psihološki, od ostalih. Nezrele sklonosti vampira obično se ispoljavaju samo u pretećim okolnostima. U svim ostalim situacijama vampiri se ponašaju normalno, kao odgovorni i zreli ljudi.
Međutim, vampiri osećaju pretnju u okolnostima koje druge ljude ne uznemiruju. Ako se rukovodite vlastitim iskustvom, ne biste očekivali da nekome smetaju krst, beli luk ili sveta vodica. Baš kao što pravi vampiri zaziru od tih tradicionalnih sredstava za odbranu od vampira, emocionalni vampiri se osećaju neprikladno ugroženi u prisustvu iskustava uobičajenih za odrasle ljude kao što su dosada, neizvesnost, odgovornost i situacija u kojoj treba i da daju osim što dobijaju.
Iz knjige: „Emocionalni vampiri“, dr sci. Alberta Dž. Bernština