Koje su posledice šećerne bolesti – Šećerna bolest tip 2

Pored poremećaja metabolizma ugljikohidrata, istovremeno postoji i poremećaj metabolizma masti i belančevina. To je hronična, neizlečiva bolest, zahvata sve dobne skupine i u stalnom je i progresivnom porastu. Danas je u svetu registrovano blizu 200 miliona dijabetičara, a procenjuje se da će se do 2025. godine broj povećati na 330 milona i to naročito u zemljama u razvoju. Najveći razlog tome je nezdrav način života, a to prvenstveno uključuje prekomernu i nezdravu ishranu, debljinu, smanjenu fizičku aktivnost, stres… U Hrvatskoj je danas registrovano preko 170 000 dijabetičara a u Srbiji skoro 300 000, a smatra se da ih ima gotovo dvostruko više, a da to i ne znaju.

Podela šećerne bolesti

Šećerna bolest se deli na dva tipa: tip 1 (koji nastaje usled nedostatka insulina – hormona kojeg luče beta-stanice gušterače i koji je neophodan za normalan ulazak i metabolizam glukoze u stanicama) i tip 2 (u čijem nastanku igra ulogu i smanjena osetljivost ćelija na insulin i neadekvatno lučenje insulina iz gušterače). Pored ova dva tipa, manje su zastupljeni i drugi specifični tipovi šećerne bolesti: uzrokovana hroničnim bolestima gušterače, provocirana uzimanjem nekih lekova, šećerna bolest u sklopu nekih genetskih sindroma, šećerna bolest u trudnoći… Tip 2 se javlja u više od 90% osoba sa šećernom bolešću. Javlja se uglavnom u odrasloj populaciji, u dobi iznad 40 godina učestalost raste, ali nažalost zbog nezdravog načina života, sve se češće javlja i u mlađih, posebno gojaznih osoba.

Zašto nastaje dijabetes tip 2?

U nastanku šećerne bolesti tipa 2 postoji najčešće dvostruki poremećaj. Prvi je smanjenje insulinskih receptora u stanicama i nemogućnost insulina da transportira glukozu u stanice (insulinska rezistencija), i to naročito u stanicama masnog tkiva, jetre, skeletnih mišića. Insulinska rezistencija remeti normalan ulazak glukoze u stanice, a utiče i na povećano stvaranje glukoze u jetri. Insulinska rezistencija je delom genetski poremećaj, ali i vanjski činioci, kao što su debljina, povećana koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi, smanjena telesna aktivnost, starija životna dob… doprinose njezinom razvoju. Tako nastaje porast koncentracije glukoze u krvi, i zbog toga gušterača počinje lučiti veće količine insulina kako bi pojačala ulazak glukoze u stanice, što u početku delomično rešava problem suviška glukoze u krvi i taj period nazivamo oštećenom tolerancijom za glukozu. Kako u stanicama i dalje postoji insulinska rezistencija, tako proces dalje ide u krug sa sve većim lučenjem insulina, gušterača se vremenom iscrpljuje i lučenje insulina se smanjuje, što u konačnici ima nastanak šećerne bolesti.

Simptomi šećerne bolesti

Simptomi bolesti obično se javljaju postupno, u blažem obliku, tako da obično prođe dosta vremena (ponekad i po nekoliko godina), pre nego što se dijagnosticira šećerna bolest, pa su, nažalost, ponekad istovremeno sa dijagnosticiranjem, već razvijene i sve komplikacije šećerne bolesti. Smetnje se mogu javiti u obliku žeđi ili pospanosti nakon obilnijih obroka, učestalijim mokrenjem, stalno izraženom glađu. Nisu retki niti znakovi hipoglikemije (niske razine glukoze u krvi) – izrazito pojačana glad, preznojavanje, drhtanje, nesvestice. Može se javiti i umeren gubitak na težini, iako je većina bolesnika uglavnom gojazna, smetnje vida, koncentracije, učestale infekcije, ranice po telu – najčešće nogama… U velikog broja osoba, šećerna bolest tip 2 se otkriva sasvim slučajno, tokom obrade zbog nekih drugih bolesti.

Komplikacije šećerne bolesti

Komplikacije šećerne bolesti javljaju se kao posledica kraćeg ili dužeg perioda nereguliranog šećera u krvi. Delimo ih u akutne i hronične.

Akutne komplikacije dijabetesa

Akutne komplikacije nastaju brzo i naglo i ako se brzo i adekvatno ne reagira, predstavljaju opasnost po život. U akutne komplikacije spadaju hipoglikemija i hiperglikemija.

Hipoglikemija – niska razina glukoze u krvi

Do hipoglikemije dolazi u situacijama kad u krvi ima insulina u suvišku, a premalo glukoze (kod davanja većih doza insulina ili tableta, smanjenih obroka ili preskakanja obroka, uzimanja alkohola, preterane fizičke aktivnosti, a da prethodno nije uzet dodatni obrok, kod dijabetičara s oštećenim bubrezima i jetrom…). Simptomi se najčešća javljaju kada je koncentracija glukoze u krvi ispod 3 mmol/L. Bolesnici imaju izrazito pojačanu glad, znojenje, drhtavicu, bledilo, nesvesticu, vrtoglavicu, pojačan rad srca, a ako glukoza u krvi i dalje pada, simptomi se pojačavaju, do agresivnog i neprikladnog ponašanja, smetnji vida i koncentracije, poremećaja svesti, sve do kome. Lečenje se sastoji u brzom uzimanju obroka ili koncentriranog šećera na usta, a ako to bolesnik nije u stanju, injiciranjem injekcije glukagona u mišić ili otopina koncentrirane glukoze venskim putem.

Hiperglikemija – izrazito povišene vrednosti glukoze u krvi.

Nastaje kada zbog apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina, glukoza ne može ući u stanice, te se nagomilava u krvi do vrlo visokih vrednosti. Stanice ne mogu koristiti glukozu za svoj uobičajeni put metabolizma i „gladuju“, metabolizam u stanicama odvija se „neprirodnim“ putovima, koristeći masti, a ne glukozu, što rezultira stvaranjem štetnih produkata, poremećajem metabolizma vode i minerala. Izrazito visoke vrednosti šećera u krvi, dehidracija i nagomilavanje štetnih produkata razgradnje masti dovode do daljnjih poremećaja, često i do kome, ugrožavajući život bolesnika.

Postoji prirodni preparat na biljnoj bazi BioLiver koji uspešno snižava nivo šećera u krvi, smanjuje napade gladi i apetit, te reguliše visok nivo masti u krvi. Kapi štite od pojave visokog šećera i insulina u krvi i pojave hiperglikemije.

Bioliver kapi za jetru i holesterol prirodno snižavaju šećer u krvi – klikni i naruči

Hronične komplikacije dijabetesa

Hronične komplikacije javljaju se nakon dužeg vremenskog perioda neregulirane šećerne bolesti. Kao posledica patološkog delovanja hiperglikemije na krvne žile nastaje difuzno progresivno sužavanje malih krvnih žila (mikroangiopatija) i velikih krvnih žila (makroangiopatija). Najčešće mikroangiopatske promene javljaju se na oku, bubrezima, probavnom traktu, živcima, a makroangiopatske na srcu, mozgu, krvnim žilama nogu.

Makroangiopatija

Makroangiopatiju karakteriziraju aterosklerotske promene (stvaranje masnih naslaga) na stenkama krvnih žila. Njezinom nastanku pogoduju, pored visokog šećera u krvi, i povišene vrednosti masnoća u krvi, koje su gotovo redoviti pratilac neregulirane šećerne bolesti. Ateroskleroza sužava krvne žile, dovodi do smanjenog protoka krvi, što smanjuje dovod krvi u tkiva i organe, uzrokujući određene bolesti zahvaćenih organa. Zahvaćajući krvne žile srca, dovodi do angine pectoris i srčanog infarkta, a do moždanog udara ako su zahvaćene krvne žile mozga. Osobe sa šećernom bolešću 2-4 puta češće oboljevaju od infarkta, 4-10 puta češće od moždanog udara, nego osobe bez šećerne bolesti, a gotovo 80% dijabetičara umire od kardiovaskularnih komplikacija. Osobe sa šećernom bolešću imaju 2-3 puta veću smrtnost u odnosu na zdravu populaciju. Makroangiopatija krvnih žila nogu dovodi do smanjene cirkulacije u nogama, što dovodi do učestalog stvaranja rana koje teško zaceljuju, gangrena, koje u velikom broju završavaju amputacijama donjih udova, i koje su 15-40 puta češće u dijabetičara, nego u nedijabetičara.

Fantastična biljna krema BioBalsam koristi se za rane kod dijabetičara, kod pušačke noge, za varikozne vene, apscese, fisure, fistule, dekubitis. Sprečava odumiranje tkiva i regeneriše kožu i tkivo. Naručite je na mail  [email protected]  ili telefonom  065 970 7777

Mikroangiopatija

Mikroangiopatske promene na očima dovode do dijabetičke retinopatije – promena na krvnim žilama očnog dna. Zbog oštećenja stenke krvnih žila javljaju se mikroaneurizme – sitna vrećasta proširenja krvnih žila koja propuštaju tečnost, te se stvaraju eksudati, ili prskaju i stvaraju sitna krvarenja. Ovaj period nazivamo neproliferativna retinopatija, kada još ne mora postojati oštećenje vida. Daljnje pogoršanje dovodi do stvaranja novih krvnih žila koje su još osetljivije i sklonije jačem krvarenju, i propuštanju tekućine, što dovodi do pogoršanja vida, a onda do krvarenja u staklastom telu oka i odignuća (ablacije) mrežnjače, što dovodi do slepoće. Edem žute pege oka (makula lutea) dovodi do iskrivljenosti slike, zamagljenja slike, oslabljenog noćnog vida. Kod dijabetičara se mrena (katarakta) javlja puno češće i ranije nego kod nedijabetičara. Mikroangiopatske promene sitnih krvnih žila bubrega dovode do dijabetičke nefropatije. Prvi znak je pojava malih količina albumina u mokraći – mikroalbuminurija, bez drugih znakova bolesti bubrega, a kako bolest dalje napreduje, javlja se sve veća količina proteina u mokraći – makroalbuminurija i proteinurija, a daljnjim napredovanjem bolesti, uz izrazito velike količine proteina u mokraći, porasta pritiska, dolazi i do zatajenja bubrežne funkcije, koja je oko 5 puta češća kod osoba sa šećernom bolešću. Promene na sitnim krvnim žilama koje ishranjuju živce, dovode do oštećenja živaca, pa se kao komplikacija javljaju neuropatije na bilo kojem delu živčanog sistema. Najčešće su zahvaćeni živci nogu, pa se javlja trnjenje, bockanje, bolovi, grčevi, hladnoća ili toplina nogu, smanjenje osetljivosti, što dovodi do lakših povređivanja i stvaranja rana, koje su jako podložne infekcijama.

Promene na živčanom sustavu probavnog trakta dovode do niza smetnji, počevši od mučnine, nadutosti, bolova u trbuhu, proliva, zatvora, te neadekvatne resorpcije hrane iz probavnog trakta, a samim time i daljnjih oscilacija šećera u krvi. Neuropatija spolnih organa dovodi kod muškaraca do seksualne disfunkcije i impotencije, a kod žena do smanjenja seksualnih želja i bolnog seksualnog odnosa (dispareunija).

Treba sprečiti nastanak posledica šećerne bolesti!

Kako bismo sprečili nastanak komplikacija šećerne bolesti, neophodno je što ranije dijagnosticirati šećernu bolest, započeti lečenje, i optimalno regulisati šećer u krvi. U cilju regulacije težimo: da šećer u krvi ujutro pred obrok (na tašte) bude manji od 5,5 mmol/L, da nakon jela (postprandijalno) ne prelazi 7,8. U zadnje vreme nam je kao pokazatelj regulacije šećerne bolesti postao vrlo važan nalaz koji se zove HbA1c (glikolizirani hemoglobin – to je šećer vezan u crvenim krvnim zrncima) koji nam govori kako se kretao šećer u krvi zadnja 2 mjeseca). Kod dobro regulisane šećerne bolesti HbA1c treba biti manji od 6,5.