POUKA ZA SVA VREMENA
Kao i svaki monah, i blaženopočivši svetogorski starac Simeon imao je svoje poslušanje. Kako je smisao poslušanja sadržan u revnosti, tako ovaj marljivi kaluđer ni u poznim godinama nije hteo da odustane od te dužnosti – da od lišća i trave pomete stazu manastira. U jednoj rečenici je svom sabratu igumanu odgonetnuo duboku suštinu poslušanja.
Starac Simeon je proveo šezdesetak godina na Svetoj Gori i upokojio se u dubokoj starosti. Bio je pomalo jurodiv Hrista radi, ali i veliki revnitelj poslušanja.
A njegovo je poslušanje bilo da kaldrmu manastira Grigorijata, od pristaništa do porte, čisti od lišća i trave. Staza je bila besprekorno čista, jer je starac svoje poslušanje obavljao po čitav dan, i to leti–zimi hodajući bos, i oslanjajući se na štap, jer su ga noge, svakako od nakupljene reume, bolele.
Na igumanovo sažaljivo prigovaranje da ne mora od jutra do mraka da bude na poslušanju, starac bi odgovarao:
„A, ovuda sutra treba da prođe Majka Božija”, ukoliko bi bio neki od Bogorodičinih praznika, ili bi navodio ime svetitelja koji bi se sutradan slavio.
Za sve to vreme otac Simeon bi napamet govorio kanone Presvetoj Bogorodici ili akatista svetiteljima.
Od kada se ovaj starac upokojio, staza kojom prolazi Majka Božija i svetitelji nije više onako besprekorno čista. Ipak, svetogorski starac Simeon je svima nama zauvek ostavio pouku da „čistimo naše staze“, jer ne znamo niti možemo da pretpostavimo ko će njima sutradan proći niti kako ćemo za to biti nagrađeni.