Ja ću te oteti…
Ja ću te oteti od svih zemalja,
od svih nebesa,
zato što mi je šuma – kolevka,
a grob – grm potkresan,
zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
zato što o tebi pevam – kako niko neće.
Ja ću te oteti od svih vremena
i noći, svih,
od svih zlatnih zastava,
od mećeva. tih,
ključeve ću baciti, pse oterati s trema –
zato što sam u noći vernija od psa, verna.
Ja ću te, oteti od svih žena –
što da uvijam?!
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija.
I u poslednjem trenu, uzeću te – ne pričaj! –
od onog s kojim Jakov u noći skita.
Al’ dok ti se ruke ne skrste na grudima –
o, prokletstva! – u tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek –
tebi je svet – kolevka,
a grob – svet.