REČI PREPUNE LJUBAVI
U vreme teške bolesti Josipa Broza, iz zemlje i sveta stizala su brojna pisma podrške njegovom brzom ozdravljenju. Tadašnji šef države bio je obasipan hiljadama reči ohrabrenja dok je ležao u bolnici. Sačuvana dokumenta otkrivaju šta smo sve pisali Titu u iščekivanju dobrih vesti iz Ljubljane!
Titovo zdravlje pogoršalo se tokom 1979. godine. Stanje njegove noge koju je zahvatila arterijska embolija bilo je veoma ozbiljno. Ljudi širom nekadašnje zemlje pomno su pratili vesti iz Kliničkog centra u Ljubljani, gde je predsednik bio hospitalizovan.
Do one najtužnije vesti, koja je objavljena 4. maja 1980. godine, Titu je pružana ogromna podrška kroz pisane reči ohrabrenja naroda Jugoslavije da herojski savlada bolest.
Šefu države je u vreme teškog zdravstvenog stanja stizalo na milione pisama podrške i ta cifra uopšte nije preterana. On je primao, ne samo pisma naroda Jugoslavije, već i pisma poštovalaca iz celog sveta, u kojima su na emotivan način bile ispisivane reči bodrenja. Neretko, stizali su mu i stihovi koji su takođe ulivali snagu voljenom drugu predsedniku da što pre prebrodi zdravstvenu krizu.
Osvrnućemo se na neka sačuvana pisma, koja su Titu upućivali narodi iz čitave SFRJ.
Studentkinje iz novobeogradskog studentskog grada „Veljko Vlahović“ – Cvija, Božica i Dragica – potpisale su zajedničko pismo ohrabrenja voljenom predsedniku.
„Dragi druže Tito, radosne smo i srećne što se vaše zdravstveno stanje poboljšava. Znale smo da Vas bolest ne može odvojiti od nas i da ćete i dalje da nas vodite putem mira i slobode“, poručuju u pismu tri studentkinje.
„Voljeni naš druže Tito, želja nam je da ubrzo savladate bolest, da i dalje ostanete veliki neimar u izgradnji pokreta nesvrstanosti i socijalizma, slobode, integriteta, demokratskih odnosa među narodima i na čelu naše Armije. Ostanite nam dugo kormilar na brodu istorije“, kaligrafski je ispisano u pismu koje su poslali vojnici iz Vipave, mesta u Sloveniji.
Na razglednici poslatoj iz Sarajeva, učenica VII-2 Brankica Mirković ispisala je sledeće stihove: „Druže Tito oče svjetskog mira tvoja bolest u srce me dira, Dragi Tito ozdravi što prije s tobom nam je živjeti milije“, navodeći još i: „S Titom u nove pobjede! Naprijed!“
Da su pioniri bili najbrojniji u otvorenim izrazima ohrabrenja, svedoče i pisma jedne učenice iz Mošćeničke Drage u Hrvatskoj i jednog odeljenja osmog razreda iz Krive Palanke u Makedoniji.
„Dragi Druže Tito! Ja, učenica šestog razreda, ponajprije Vam želim brzo ozdravljenje. Svakog dana napeto slušam vijesti, šta će reći o vašem zdravlju. Želja je svih pionira Jugoslavije da još dugo, dugo vodite našu socijalističku domovinu za dobrobit svih naroda svijeta. Djeca cijelog svijeta vole vas i cijene, dragi naš druže Tito. Soldatić Karmen“.
„Ozdravite nam što pre, naš najmiliji i najdraži druže Tito, zato što naše srce kuca sa vašim, naša duša diše sa vašom, naše telo je u vama. Ozdravite nam ubrzo, da krenemo iz borbe u borbe, iz pobede u pobedu. Ozdravite nam zato što Jugoslavija živi sa vama. Jugoslavija želi da Vas gleda u prvim redovima, zato nam ozdravite. Napred, iz pobede u pobedu, zbog nas, zbog cele Jugoslavije, pobedite bolest. Darujemo vam jednu detelinu sa četiri lista i potkovicu koja donosi sreću. Sreća i zdravlje neka budu sa Vama, zato što je vaša sreća i naša. Ozdravite nam druže Tito!“, stoji u pismu koje je u ime odeljenja VIII-4 Titu uputio razredni starešina Kirče Stoilkovski.
Neretko su stizala i pisma podrške od raznih, tada veoma brojnih omladinskih društava.
„Druže maršale, u ovom času dok biješ još jednu tešku bitku, želimo ti reći da će ogromna radost sviju nas, biti saznanje da si je dobio kao i sve prethodne, jer domovina je sretnija sa tobom. Najdraži komandante! Poručuju ti tvoji vojnici, sinovi herojskih naroda, stasali u slobodnoj, socijalističkoj, samoupravnoj domovini, da će slediti tvoj put kojim smo do sada sretno i ponosno koračali i kojim ćemo i dalje čvrsto i nepokolebljivo koračati“, navedeno je u pismu potpisanom sa „Tvoji izviđači, Tuzla“.
Sva ova dokumenta svedoče o tome da je Josip Broz Tito bio veoma poštovan i voljen u narodu, iako su kasnije kritike njegovog režima isticale da su ova i slična pisma pisana po direktivi ili školskom zadatku.
Ovakve reči, bilo da su ih pisali đaci, studenti, vojnici, domaćice ili intelektualci, nesumnjivo su upućivane čistog srca, kao izrazi duboke i iskrene želje za što bržim ozdravljenjem predsednika Jugoslavije.