Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Preporuka

Vinarija Do kraja sveta – Kovilj, i najbolji srpski Merlo

 

VINO NA KRAJU SVETA

Vinarija Do Kraja sveta iz malo bačkog mesta Kovilj pravi najbolji srpski Merlo

 

Nedeljni piknik u bačkoj vinariji sa sve dobrim vinom, blagoslovom manastira Kovilj, ribljim paprikašom i zanimljivim razgovorima o vinima su obeležili ovo leto kao jedan od sjajnih dogadjaja. Bio sam gost vinarije Do kraja sveta u Kovilju gde nas je dočekao jedan od vlasnika, gospodin Zoran Kaplanović i gde smo u opuštenoj atmosferi imali degustaciju svih etiketa ove sjajne vinarije koja je prvo postala čuvena po belim i crvenim vinima Mlad Mesec i Šansa, vina koja su dizajnom etiketa i ukusom bila apsolutni hit kada su se početkom milenijuma pojavili na vinskoj sceni Srbije. A onda su napravili najbolji srpski Merlo negde oko 2007 godine, koji je do dan danas ostao jedan od vodećih merloa u Srbiji.

Vinarija Do kraja sveta logo - logotip znak za vino DKS
Vinarija Do kraja sveta logo znak

Sama vinarija Do kraja sveta se nalazi u mestu Kovilj koje je poznato po nekoliko stvari. Pre svega, tu je čuveni manastir Kovilj, poznat po istorijskom značaju za našu zemlju i naš narod, a u zadnje vreme i dobroj rakiji koju monasi prave. Blizu manastira, na rukavcu, bio je i neobični riblji restoran čarda Na kraj sveta, poznat po boemskom duhu i nedostatku struje i vode, sa sve poljskim toaletom i naslikanom fasadom sa stihovima i crežima života alasa, restoran koji je u medjuvremenu srušen. I treće, Kovilj je poznato mesto za istoriju fudbala, jer je tu osnovan prvi fudbalski klub u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, čak pre 1911 godine i splitskog Hajduka.

Suvlasnik vinarije gospodin Zoran Kaplanović, jer vinarija ima tri vlasnika (imala je u jednom trenutku i četiri vlasnika), proveo nas je kroz proizvodni pogon i podrum gde vina odležavaju u barik buradima. Zatim smo pod ogromnim orahom uz domaći meze i vina sedeli u hladovini dvorišta i ćaskali o vinu i svemu onome što vinski život čini zanimljivim. Odlična vina smo probali a istakao bih pored njihovog Merloa koji se kod vinskih stručnjaka stvarno smatra za najbolji srpski merlo i jedno belo vino Souvinjon Blan iz 2015-e godine koje tek treba da se puni u boce ali mnogo obećava. Tu je i arhivsko crveno vino Tipik, jedna sjajna bordo kupaža i jedno moćno vino koje može dugo da odležava i samo raste u kvalitetu. Crveno vino Tipik je moje omiljeno vino ali je malo poznato vino široj populaciji, jer je radjeno u maloj seriji i u magnum bocama od 1,5 litra, što je automatski smanjilo njegovu propusnu moć kroz prodajna mesta. Ali ko zna za to vino, pije ga sa uživanjem.

Vinarija i Podrum Do kraja Sveta - natpisna ploća

Enolog vinarije Do kraja sveta, gospodjica Tanja nam je davala objašnjenja o samom procesu vina, tehnologiji, kapacitetu vinarije. Raspravljalo se malo i o sortama vina, kako da se dobije kvalitetno vino, stilu vina i trendovima koji danas vladaju na vinskoj sceni Srbije. Naravno, svako od nas vinoljubaca je imao svoju ideju o stilu pravljenja vina, baš kao što se i svako od nas perfektno razume u svetsku politiku i sastav fudbalske reprezentacije.

Moje mišljenje je da su vina Do kraja sveta vrlo ukusna i da mogu vremenom postati jedna od najpopularnijih vina u Srbiji. Belo vino Sauvignon Blanc ima sjajan ukus, Chardonnay je odlično vino, dok je Merlo fantastičan. Jako mi se dopada i Cabernet sauvignon Selection koji čini par crvenih vina iz linije selekcionisanih vina koja su odležala u barik buradima 2 godine i koji je izuzetno ukusan, iako ima neke robustnije tonove, prirodne i žive, arome koje lično preferiram u vinu. Crveno vino Tipik je jedno od najboljih srpskih crvenih vina i prosto se čudim da taj talenat da naprave kvalitetna i ukusna vina nisu iskoristili da prošire svoju ponudu sa vinima drugih sorti: Vranac, Prokupac, Tamjanika, jer verujem da bi vinarija Do kraja sveta imala odlična vina i tih sorti. No, to je ipak stvar njihove poslovne strategije.

Vinarija i Podrum Do kraja Sveta - barik burad sa vinom

Merlo Selection DKS po kome su stekli regionalnu slavu je odlično crveno vino punog ukusa i ekstraktnosti. Sorta Merlo je najčešće zastupljena u kupažama, na primer poznata Bordo kupaža. Samostalno Merlo može da iznedri velika vina samo ako imate vrhunsko groždje i znate šta da izvučete od njega. Najčešće tipičan merlo postane vino neutralnog ukusa, pa ga stoga i koriste za mešanje sa drugim vinima. S druge strane, sama sorta nema izražene karakteristike i snagu da daje neka energična vina. Slobodno govoreći po snazi nalazi se negde izmedju Kabernea i Frankovke, pa vinari od njega pokušavaju da naprave svilenkasta i mirna vina. I takvih merloa ima dosta. Teško je napraviti moćan merlo a od vinarija u našem regionu jedino je to uspelo jednoj novijoj makedonskoj vinariji i vinariji Do kraja sveta sa njihovim Merlo Selection, zbog čega je i ocenjen od strane stručne javnosti kao najbolji srpski merlo.

Vinarija i Podrum Do kraja Sveta - složena barik burad sa vinom

Cabernet Sauvignon Selection vinarija Do kraja sveta je odlično crveno vino i pravi pun Kaberne, malo razbarušen i razigran, više ruralan nego urban, ali sa jakom strukturom. Vrlo ukusno vino koje zahteva da se stalno proba i pije. Kad probate oba ta crvena vina iz njihove premium linije Selekcija jednostavno se zapitate zašto ovaj bački podrum ne napravi tako dobar Prokupac ili još bolje Vranac. Ionako imaju vinograde na jugu Srbije gde ima sunca i šećera u groždju, imaju znanje i imaju dobar stil pravljenja vina, stil koji je dopadljiv vinoljupcima. Ubedjen sam da bi imali vrhunski Vranac ili Prokupac u ponudi kada bi se prihvatili posla da lansiraju nove proizvode. Ili možda Kaberne fran.  A tek šta bi napravili da uzmu jedan moćni Širaz da prave.

Da sam na njihovom mestu svakako bih probao u nekoj ograničenoj seriji da napravim neko sortno vino, pa i neke nove kupaže. Vinski podrum DKS je u našim okvirima po kapacitetima vinarija srednje veličine a po prodaju medju prvih 10 vinarija u Srbiji. Imaju potencijal da rastu, čega oni verovatno nisu do kraja svesni.

Vinarija i Podrum Do kraja Sveta - sudovi sa vinom

Sam vinski podrum Do kraja sveta se za razliku od ostalih vodećih vinarija u Srbiji ne bavi vinskim turizmom. Svaka veća ili manja vinarija pokušava da uz vina spoji neku turističku ponudu, kao što su degustacije vina, restoran za porodične ručkove i turističke ture, slaganje vina i hrane, smeštaj i prenoćište. Koviljska vinarija iako spada u vrh srpskih vinarija po prodaji i prometu, tu ponudu za turiste nema. Čak i moje prisustvo tamo na degustaciji vina je bio vanredan dogadjaj jer su koviljski vinari posvećeni vinarstvu i vinogradima koje imaju na raznim stranama Srbije a ne turizmu. U tom smislu dolazak i poseta vinariji nije turistički atraktivna, tim pre što stara vojvodjanska kuća koja reprezentuje vinariju nije adaptirana za turističke posete.

Primaju oni dogovorene posete, kao što je bila ova naša. Dolaze tu firme na sastanke, grupe zaljubljenika, ali ne dolazi niko spontano i vinarija nije našla mesto na mapi turističkih destinacija iako ima državni putokaz za premium vinariju. Ali od državne signalizacije do turističke destinacije dug je put koji traže puno ulaganja i entuzijazma. A na dobroj su lokaciji, Kovilj i vinarija su na pola puta izmedju Novog Sada i Beograda, izmedju dva auto puta, jedan onaj novosadski i onaj drugi zagrebački. Strateška lokacija.

Vinarija i Podrum Do kraja Sveta - dvorište vinarije

Sam prostor je prijatan, lepo seosko dvorište okruženo zidovima, naslonjeno na drugi deo imanja gde su proizvodne hale. Mora se reći da nije fancy look kad iz dvorišta gledate u industrijsku halu i ogromne sudove za vino. Mada, uz kreativnog arhitektu i malo panela i posvećenosti, može da se napravi šarmantan prostor i da se dobije ljupkost koju stare vojvodjanske kuće nose u sebi, no mislim da vlasnici vinarije o tome ne razmišljaju previše.

Obišli smo u nastavku dana i manastir Kovilj gde sam kupio ručno radjene sapune za suprugu jer su odlični. Kupili smo ih jednom prilikom i bili oduševljeni, pa nisam smeo kući da dodjem bez sapuna. Kupio sam i rakiju Dunju, Šljivovicu i Kajsiju po kojoj je Koviljski manastir nadaleko poznat. To je namenjeno za goste, pošto mi pijemo samo vina u kući, pa da imamo za goste koji vole ljutu mučenicu.

Na kraju smo degustacije vina završili u obližnjoj ribljoj čardi u Kovilju, prekoputa manastira, na izvrsnom ribljem paprikašu gde smo nastavili vinske priče sa vinskim novinarom Vinovnikom (Nenad M. Andrič). Tu smo tek čuli čudesne priče o vinima.

Vinarija Do kraja sveta logo horizontalni - logotip znak za vino DKS

Lepo provedeno popodne u miru, prirodi i dobrim vinima. Vinarija Do kraja sveta ima odlična vina i sjajnu poslovnu perspektivu.

Da li će to iskoristiti, stvar je samo do njih.

 

Zlatko Šćepanović

7 komentara

  • U februru 2014 u komentarima na vas tekst o deset najboljih srpskih vina koje valja kupiti niste delili moje misljenje da je tu mesto Merlou vinarije Do kraja sveta. Drago mi je da vam se vinski ukus razvija u dobrom smeru 🙂 .
    Niste naveli sta je ucinilo da nestane carda `Na kraju sveta` ?

  • Vojsije, naterali ste me da se ponovo pročitam, šta sam nekada pisao.

    Malo bih promenio listu sada, priznajem, na listu bi ušli i Matalj Kremen Kamen, Janko Zavet stari, 33 Rajković, Regent Aleksandrović, Kardaš Selekcija …

    A neke bi etikete otpale.

    Čarda na kraju sveta je zatvorena jer je zemljište na kojem je bila izgradjena vraćena starim vlasnicima u procesu denacionalizacije. Vlasnik čarde je to znao unapred i pričao nam je da se sprema za zatvranje.

    Pokušao je da se dogovori sa vlasnicima da ostane ali kako je to crkvena zemlja a restoran nije bio baš uzornog izgleda sa naslikanim šaranom sa ogromnim mudima na fasadi i lascivnim porukama, bilo je za očekivati da do dogovora neće doći.

    Jednostavno restoran sa svojim izgledom nije objekat koji treba da bude naspram manastira i Bogoslovije, ma kako on nekome izgledao simpatičan i neobičan.

    Da ne govorim o totalnoj nehigijeni i nemanju struje i vode, pa ste samo mogli da zamislite kako se i čime audje pere, smrdljivom poljskom wc koji je bio upotrebljiv samo za muškarce a nikako za žene i decu, pa bez obzira na njegovo čuvenje i odredjen šarm sa ciganima tamburašima, bio je egzotika ali ne i preporuka, pa se za njim nema žaliti.

    Moja supruga je tamo došla, pogledala i brzinom munje nestala, njeni higijenski standardi to nisu mogli ni da gledaju 🙂

  • Carda je bila nesto vise od onog sto vi opisašte.Cudi me da neko poput vas ne zali za njom.
    Ako ništa trebalo ju je sačuvati zbog vaše poslednje rečenice.Mesto gde izvedeš suprugu a ona zbriše pa moraš sam da ostaneš u kafani 🙂

    Alma Mons dodajte na vasu listu crvenih vina…
    Jedna dobra stvar u vezi vina je sto je ‚‚vinska kultura‚‚ jedina kultura u Srbiji u kojoj stvari idu napred…

  • Slažem se da vinska kultura kod nas izuzetno napreduje i u zadnjih 10 godina je nastala fantastična ekspanzija te industrije. Što je za svaku pohvalu i pružanje podrške toj kulturi.

    Alma Mons je odlično vino, Zeremski to dobro radi. Ali tu su i odlični Cilić, Botunjac, Temet, Šato Šišatovac, Bjelica, Vertus, Deurić, … pa Jeremić, Despotika, Ivanović, Spasić … ima tu ozbiljnih vina. Probajte vino Dolina – Bačina, bordo kupaža iz Kruševca uz pomoć švedjana berača groždja i investitora, dopašće vam se ukus, jedno od najukusnijih vina koja sam skoro probao (no bez ikakve duže završnice).

    Moje liste su subjektivne, bazirane na stilu vina koji preferiram, a ko pogleda tu listu vidi da volim energičnija i strastvenija vina, koja imaju neku težinu, možda ne do kraja balansirana i pitka, ali živa. Pošto malo pijem, jednu do dve čaše, to mi je neki sklad – malo a jako 🙂

    Otuda kod mene u vinoteci sve neki vranci, širazi, barikirani kabernei. Zato Merlo Selekcija podruma Do kraja sveta ili Alma Mons ne ulaze u favorites, iako su odlična vina.

    Ćarda Na kraju sveta je bila eksces, karikaturalni primitivizam iz Kusturicinih filmova, pomračina, zabava, cigani muzikanti, sveće, perje, poljski wc, mačke, rukavac, divlja zabava, bez zakona, kič dizajn i šareniš, sve simboli i life style koje imate u Emirovim filmovima, kojima on oslikava naš mentalitet na jednom kraju strasti i želje za razuzdanim životom – seoske bahanalije.

    Taj restoran nikada nije imao upotrebnu dozvolu, nijedna sanitarna ili komunalna inspekcija mu nije mogla izdati dozvolu za rad u takvim uslovima. A onaj dizajn koji je gajio lako se mogao preslikati bilo gde drugde, replicirati, da to ima smisla. No, nije se mogao replicirati šmek i taj primitivni šarm koji je čarda imala, zahvaljujući gazdi i njegovoj ekipi alasa lokatora.

    Priznajem, lepo sam se tamo proveo par puta, ali nisam sažaljiv prema primitivizmu 🙂

  • Slazem se s opisom tog starinskog primitivizma i da ga treba suzbijati.
    Ali s obzirom kako napreduje ovaj ‚‚sofisticirani primitivizam‚‚ dodje mi da zaplacem
    za nasim dobrim , starim primitivizmom.
    Ali sto vise vina (ne po ‚‚litrazi‚‚ vec po raznolikosti ) i vinske kulture dace rezultate u borbi protiv svih primitivizama .

    Dali ste mi tezak domaci zadatak da sve to isprobam , ali dacu sve od sebe. 🙂

  • Divna stvar sa vinima je što se stalno pojavljuju novi i perspektivni igrači iz senke koni iznesu na svetlost dana nova i uzbudljiva vina.

    Dve i po godine sam sistematski istraživao srpska crvena vina i većinu bitnih vina sam probao, sve kroz festivale, evente, degustacije, posete vinarijama i kupovinu.

    U jednom trenutku sam počeo da istražujem garažne vinare u Srbiji i tu je tek uzbudljiv svet, no to traži posvećenost i dobru jetru, koju nemam zbog nedostatka treninga 🙂

    No, da skrenem pažnju na Banoštor gde ima nekolicina sjajnih vinara za bela vina. Tano su najbolja bela vina Srbije iz malih podruma. Bikicki i njegov Traminac su senzacionalni. Zatim Petrović iz Sremskih Karlovaca ima izvrsnu Silu i Roze.

    Ima toga dosta, trebaće vam vremena ali vredi truda 🙂

Ostavite komentar