Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

BBC istražuje zašto je Kosovo opsednuto Klintonovima

VOLE DO KOSKE

BBC je istraživao „ljubav“ stanovnika Kosova prema bračnom paru Klinton. Britanski medij pokušao je da odgonetne zašto je Kosovo opsednuto Klintonovima, pa im građani postavljaju spomenike, po njima nazivaju ulice i prodavnice.

 

Mnoge ulice i znamenitosti u Prištini nose imena po američkim političarima. Potrebno je imati nešto znanja iz albanskog da se tačno shvati kako je naziv “Bulevardi Xhorxh Bush” posvećen bivšem predsedniku SAD-a Džordžu Bušu koji je insistirao na nezavisnosti Kosova, piše BBC.

kosovo opsednuto klintonovima

Drugi bulevar posvećen je čoveku kog njegovi stanovnici najviše cene, ”Bulevardi Bill Klinton”. Uz ulicu u Prištini, Bilu Klintonu podignut je i kip u prirodnoj veličini. Spomenik je otkrio Klinton lično tokom posete Kosovu 2009. godine.

To obožavanje prošireno je na celu njegovu porodicu. Samo nekoliko metara od Klintonovog spomenika nalazi se butik za žene koji se zove „Hilari“.

“Jako cenimo porodicu Klinton, oni su zaslužni što je svet saznao za naše probleme. Po prvi put svi su znali za Kosovo. Bil Klinton je otkrio naše patnje i od onda gajimo jake simpatije preme njegovoj porodici“, rekla je Elda Morina članica porodice koja drži butik „Hilari“ i „Hillari 2“.

Klintoni su uspostavili vezu Kosova i SAD-a

Albanci su zahvalni Klintonu za NATO bombardovanje 1999. godine. Porodica gospođe Morine ostala je u Prištini sve to vreme. “Patila sam od posttraumatskog poremećaja. U to sam vreme bila tinejdžerka, to je jako osetljiv period mog života”, rekla je Elda Morina za BBC.

Otvaranje butika deo je procesa vraćanja njihove porodice u normalu. Eldin otac predložio je da ga nazovu u čast Hilari Klinton. Roba u butiku sličnog je stila koji njeguje bivša sekretarka američke države. “To je klasičan stil. Hilari Klinton je žena sa velikim vizijama, nju ne definiše njena odeća”, objasnila je Elda.

Zahvalnost porodici Klinton i Sjedinjenim Državama duboko je ukorenjena.

“Divljenje postoji već decenijama. Klintoni su uspostavili tu vezu jer u trenutku teške nepravde, kada su stotine bežale zbog Miloševićevog režima i etničkog čišćenja, Bil Klinton je bio poput sveca. Bilo je čudo što je svet intervenisao za komadičak zemlje poput Kosova, koja nema naftu, dijamante niti resurse”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Petrit Selimi.

Jednosmerna ljubav

Dok na Kosovu misle da imaju posebnu vezu sa SAD-om, a posebno sa porodicom Klinton, drugi sugerišu da je ta ljubav prilično jednosmerna. “Bombardovanje iz 1999. nije bila intervencija, kako stanovnici Kosova smatraju, namenjena samo zaustavljanju nasilne represije Albanaca na Kosovu”, rekao je Andrea Kapusela, bivši zvaničnik u Prištini, koji je nedavno izdao knjigu “State-Building in Kosovo”.

“Zapadne vlade, a posebno Vašington, videli su Kosovo kao priliku da uspostave princip po kojem će, svaki put kad tvrde da postoji prava humanitarna kriza, moći vojno da intervenišu, bez obzira na autorizaciju Saveta bezbednosti”, rekao je Kapusela.

Nakon toga su Klintonove posete Kosovu bile jako kratke. No, neki zvaničnici SAD-a, koji su usko povezani sa bombardovanjem iz 1999., hteli su da prodube svoju vezu s Kosovom, na poslovnom nivou.

Bivša sekretarka države Medlin Olbrajt i još neki umešali su se u privatizaciju državnih tele-kompanija. Investicijski fond bivše sekretarke, „Albright Capital Management“, kasnije je povukao svoju ponudu. Bivši NATO vrhovni zapovednik Vesli Klark sada predseda kanadskom energetskom firmom „Envidity“.

U avgustu je kosovska Vlada predložila „Endivity“ za eksploataciju uglja, a ugovorom im je omogućeno da iskopavaju trećinu zemlje. Kritičari ovog dogovora kažu da će se njime dopustiti da „Endivity“ ima gotovo ekskluzivna prava na Kosovu za eksploataciju zaliha uglja. Dogovor tek treba da se izglasa u parlamentu, nakon što je opozicija zatražila dodatna pojašnjenja.

Kolosalni i nepotrebni projekti

“To je veza koja se može zloupotrebiti”, kaže Andrea Kapusela. Trajan uticaj Sjedinjenih Država na Kosovo ne mora uvek biti u korist Kosova. Bivši ambasador SAD-a Kristofer Del lobirao je za potpisivanje ugovora da se sagradi „Patriotska autoput“ do Albanije, koju bi sagradio američki „Bechtel“.

Kapusela celi projekt naziva kolosalnim i nepotrebnim, a Kosovo bi koštao 25 posto BDP-a. Godinu dana nakon što je napustio diplomatsku funkciju na Kosovu, Del je dobio novi posao – u „Bechtelu“. “SAD ima ogroman utIcaj na Kosovo, no nemaju pobuda da ga iskoriste za dugoročni razvoj. Tragedija je u tome što je EVropi u interesu razvoj Kosova, no vrlo je teško pogurati taj interes”, kaže Kapusela.

Ostavite komentar

Ostavite komentar