KRALJU PETRU
Mi nismo danas poniknuli nikom,
Niti li naše gore tama krije.
Niti li one cvile bolnim krikom.
Jer Tebe, večni, smrt otela nije,
Jer smrti nema Onaj što se peo
S krstom Golgoti i rod spas’o ceo.
Samo anđeo mira tople ruke
Na Tvoje oči spustio je tio,
Da uz Njegove uspavljive zvuke
Posvećen ležiš, ugodniče mio,
Dok naše duše u Topolu hrle
I Tvoju svetlu plaštanicu grle.
One Ti nose s obala Jadrana,
Neretve, Drima, s Triglava i Bosne,
S Kosova, Cera, slavnoga megdana,
Vence i ruže i ljiljane rosne,
I Tvoje mošti osipaju sjajne
Uz tople pesme zahvalnosti trajne.
Veliki, večni Kralju, Tvoja kruna
Sjala je sjajem lepote na cvetu,
Sjajem Čoveštva, i guslara struna
Njenu je svetlost rasula po svetu;
I večno njeni dragulji će sjati,
I večno Tvoje ime će se znati.
U Tvojoj Reči blagoslov je bio,
I niko kletvu nije dig’o na Te;
Ti svoju carsku vernu krv si lio
Za nas: Slovence, Srbe i Hrvate,
Uz krš se sure Albanije peo
I crni lebac, Mučeniče, jeo.
Još nikad lepše od Tvog srca nije
Stupilo srce u kraljevske dvore,
Da u noć našu, preko strana svije,
Razaspe svoje zlatne meteore,
I Brastvu javi svetiteljske vesti
I pričesti ga pričestima svesti.
Kad bura patnje huknu da nas cepa
Mi oči svoje svi upresmo u Te
I s nova Vera ogreja nas lepa,
I Gospod sađe na sve naše pute,
I Tebe iz svog napoji krčaga
K’o izvor neba da Ti bude snaga.
Na svakoj strani povesnice naše
Po jedno svetlo ime Kralja stoji;
Da mnogi od njih lovorike braše,
No svi su mali pokraj Dela Tvoji;
Jer Dela Tvoja jedan svod su plavi.
S koga se Zora celom rodu javi,
I zato, eno, sa rala i brana,
S polja i gora, i mora i reka,
I sa svih srca i sa sviju strana
Hori se ime Kralja i Čoveka,
Jer smrti nema Onaj što se peo
S krstom Golgoti i rod spas’o ceo.
Počivaj mirno Trudbeniče sjajni:
Svoje Kraljevsko svršio se Delo –
Našeg Jedinstva Hram večni i trajni
Gde milijoni, zanosno i vrelo,
Uz jeku zvona, vragu na strahotu,
Pevaju Tvoju Slavu i Lepotu.
1922.